La Trappe Quadrupel Re-review

 Ovo pivo smo pili i pisali o njemu pre mnogo godina. Baš smo bili grubi prema njemu. Iskreno, uopšte ga se ne sećamo i da nemamo blog ne bismo bili sigurni da li smo ga uopšte probali. Tako da smo odlučili da ga probamo još jedared, da vidimo da li se nešto promenilo.

Na našem tržištu dostupno u dve varijante - mala, 330ml flaša i velika od 750ml, mi smo se odlučili za manju. Boja je braon-rubin,. zamućena, sa dva prsta penušave glave koja brzo nestaje ne ostavljajući traga na čaši. Baš onako i bez malenog pokrova od pene, kao što smo više puta naglasili, takva piva nam u čašama neminovno deluju tužno.

Miris ne obećava iskustvo mnogo bolje od onog koje smo imali pre toliko godina. Osećamo alkohol pre svega. Osim toga dosta ječmeni miris - kafa, karamela, med, kolači, peciva, torte, nekako baš rustičan i lep miris, ako zaobiđemo miris jeftine brlje, pored koga teško d aosećamo mirise karakterističnih kvasaca i hmeljne note - tek blaga banana i nekako zemljane note, nekakvog bilja... Tokom gutljala alkohol se zapravo ne oseća u toj meri.Ukus nije posebno intenzivan, al ijeste kompleksan i iskusan pivopija će svašta ovde razaznati. To su opet dominantno momenti pržene sladovine, stvarno moramo reći neki topli ukusi, ukusi koji podsećaju na toplinu doma. Možda i lupetaramo, možda nas samo alkohol greje i raduje. Slatkasti, medni momenti, suvo voće (šljive, grožđe), banana, karanfilić, kuvano vino, vanila, slatko, neki voćni pekmezi i marmelade... Pivo je jako slatko, tekstura je lepljiva, suši usta i potrebna je ovda između gutljaja, da pročisti. Gorčina nije prejaka, ali nam uz ovu slatkoću ne prija.

Mi ponovo nismo oduševljeni ovim pivom. Prosto nije za nas. Mislimo da se sve svodi na nivo alkohola, da je on previsok, možda bi ga dodatno odležavanje i čekanje stišalo, smirilo, oplemenilo mudrošću i tišinom starca, ali ovakvo kakvo je na rafu marketa - i nije nešto. Ima ovde kvaliteta i ko zapravo voli da oseti alkohol dok pije alkohol, može mu se zapravo jako svideti. Takođe ko voli baš slatka piva - preporuka. Za nas ovo prosto nije, mislimo da još uvek nispo probali tripel iste pivare, za koj ise nadamo da je balansiranije i bliže našem ukusu...

OCENA: 5/10

O'Hara's Hop Adventure Series - Strata

 Pred nama je ejl iz Carlow Brewing Company, osnovana 1996. godine i jeste jedna od najvećih kraft pivara u Irskoj. Izuzetno širok i bogat asortiman stoji iza njih, no našem smo tržištu do sada primetili samo ovaj IPA i njihov kraft lager koji još uvek nismo probali. U pitanju je svakako velika i ozbiljna proizvodnja, tako da već ulazi u kategoriju masovno proizvođenih kraftova. Konkretno za pravljenje ovog ejla korišćen je samo jedna sorta hmelja - Strata. Ovakva piva kod nas nisu toliko česta pojava, ono što jeste njihova velika prednost jeste upravo edukativna uloga - dozvoljavaju nam da dobro upoznamo novu sortu hmelja, samu za sebe, pa kasnije kada naiđemo na tu vrstu u miksu sa drugima, možemo imati određena očekivanja pre probe. Naravno, interakcija i upotreba različitih sorti hmelja u mnogome može da promeni doživljaj istih.

Flaša je 0.5l, alkohola ima 5%. Boja je tamna, ćilibar, čak pomalo crvenkasta, blago zamućena. Glava dva prsta visoka, kremasta, postojana i ostavlja čipku na čaši.

Miris pre svega jagode, slede druge voćne note - dinje, tek blage citrusne note, malo manga i pomorandže, dosta jaka aroma kanabisa, takođe biskviti, vanila. Ukus sledi slabašne voćne note sa nosa, takođe kanabis. Dosta slatko, ali lepa, lagana slatkoća ječma. Gaziranost jača, a osećaj u ustima srednji, možda čak i teži, dakle pivo nije vodenasto. Gorčina prisutna, možemo reći osrednja za IPA. Aftertejst je dug, gorko-sladak, pomalo težak, opor.

Za naš ukus preslatko pivo u kojem nijanse hmelja baš i nisu došle do izražaja. Nota koju su i drugi recenzenti opisali kao kanabisu sličnu, a nama fali neka druga asocijacija, nije nam baš prijala, a dosta je izražena. No, nije nam to zaista smetalo, koliko samo previše slatko i to ostavlja utisak da pijemo daleko jače i teže pivo, no što ono jeste. Za popiti jedno, može da prođe, već dva ne bismo želeli da vežemo.

OCENA: 6/10

Robocraft- Mugunghwa Session IPA

 Ovaj sešn ejl je dobio ime po nekakvoj korejskoj lutki koja se pojavljivaja i u popularnoj seriji Squid Games, seriju nismo stigli da pogledamo, ali ćemo zato otresti ovo pivo. Inače, session piva nisu ništa drugo do piva sa nešto nižim procentom alkohola, pa samim tim pogodna za duže sesije ispijanja. 

Uobičajna, mala limenka sa veselim. toplim bojama i originalnim dizajnom. Nivo alkohola je, kako smo već najavili, nešto snižen i iznosi 4.8%, što je zapravo u odnosu na uobičajene indijske ejlove dosta blaže. Svetlo žuta boja, boja slame, umereno mutno, maltene bez pene, tek nešto malo. 

Miris slab, citrusan i tropski - blagi limun i ananas, od svih stvari - šargarepe. Ukus je praktično isto to - osevežavajuć, lagan, voćan. Blaga kiselost i ne posebno agresivna gorčina na kraju, bar kada poredimo sa nešto jačim ejlovima istog stila. Aftertejst je dug i slatkast, ukus tvrdih bombona sa aromom limuna. Pivo je ređe, vodenastije, a gaziranost slaba. 

Pf. Osvežavajuće zaista i lagano, ali baš ništa sem toga. Da nam ga neko ponudi, popili bismo još jedno, jer zaista klizi kao i da ga nema i okrepljuje. Ali da izvadimo svoje novce? Teško. Jednostavno, ovo je neki prosek domaćeg kraft pivarstva, možda čak i blago ispod, a to znači da su u pitanju ipak relativno jeftina piva sa ne previše karaktera ili promišljenosti, ali dovoljno drugačije i pitko da posluži kada nema boljeg ili kao početak uživanja u zanatskim pivima. Ono što hoću da kažem u odrbanu i ovog i svakog domaćeg krafta koji se može naći po rafovima većih supermarketa - ona koštaju 200-300 dinara, elitni uvozni kraftovi - za koje i ja ne izdvajam novac često - idu i do desetostruko više - odnosno za takve primerke ne izdvajam novac i tačka.

OCENA: 6/10

Salto Belgrade IPA

 Pijemo još jedno od osnovnih piva iz kataloga beogradskog Salta, ne samo to već je njihova IPA, kako sami tvrde, prvo pivo koje su skuvali. Koriste tr ivrste hmelja u proivzodnji - Amarillo, Cascade i Centennial. Videćemo kakav je krajnji rezultat.

Pivo služimo iz flaše zapremine 330ml. Nivo alkohola u njemu je 6.5%, što je negde manje il iviše očekivano za ovaj stil,  s tim da ga proizvođač reklamira kao "sešn" ejl - kako kažu, za duge žurke sa društvom. Mi nešto i ne obraćamo pažnju na takve etikete, svako pivo može da bude sešn, ako ste spremni da platite sutradan, narodski rečeno - ako niste pičke!  Boja zaltno-žuta, bliska uobičajnoj boji lagera, zamućena sa oblacima nefiltirranih kvasaca koji lagano silaze na dole. Pene ima za prst, prst i po i postojana je, ostavlja i nešto čipke po čaši.

Miris je pre svega sladak, ječmen - med, karamela. Hmelj donosi voćne arome koje su mi teške za diferenciranje - verovatno limun i drugi citrusi, malo dinja, nektarina. Takođe, blage cvetne arome. Sve u svemu, ne posebno jak, niti uzbudljiv miris, ali nismo našli ni bilo šta odbojno. Ukus bi zaista mogli isto tako da opišemo. Pivo je slatkasto, karamelno, sa blagim voćnim ukusima. Gorčina je ono što sasvim dominira. Osećaj u ustima, težina piva je srednja, tekstura blago uljasta, a gaziranost pojačana. Aftertejst je dug, donosi stidljive ukuse biskvita ili pomalo bajatog hleba, uprkos tome jako svež osećaj u ustima nakon gutljaja.

Klasičan primer IPA.  U nešto finijim, robustnijim primercima su ukusi i mirisi koji nalikuju citrusima, ali i tropskom voću nalik mangu, ananasu daleko izraženiji i možda za kraft početnike ili pivske konzervativce i previše čudni. Saltov ejl je zato baš dobra tačka za početak, kako uživanja u ejlovima uopšte (ukoliko volite gorka piva) ili modernog svetlog indijskog podstila. Pitko, prijatno, osvežavajuće,. gorko, dobrog osećaja u ustima, solidnog nivoa alkohola koji se ne oseća tokom ispijanja... 

OCENA: 7/10

Maisel's Weisse Original

Pijemo poznato Nemačko, tačnije Bavarsko pšenično pivo iz porodične pivare Gebr. Maisel osnovane pre bezmalo stočetrdeset godina. Inače su četvrti proizvođaš takvog piva u Nemačkoj. Nismo ga do sada kušali, pa smo nestrpljivi da ga probamo!

Flaša je ona standardna nemačka od pola litara, nivo alkohola je 5.1%. Boja tamnija od mnogih pšeničnih piva, posebno belgijskih, dakle tamna boja ćilibara, braon-narandžasta. Mutno. Prst, prst i po pene koja prebrzo nestaje, kod ovog stila smo navikli na bogatu glavu koja dosta dodaje celokupnom utisku, ovde je to nažalost izostalo. 

 Miris isprva malo čudan za pšenična piva, više voćni, citrusni, ali se brzo probijaju i preovladaju mirisi zrelih banan, još tačnije miris veštačke banane (sladoled, npr.), mirisi hleba i peciva, začina kakvi su karanfilić, piment, muskatni oraščić, onaj bazični miris slatkih žvakaćih guma... Ukus baš jako na strani banan i žvakaćih guma. Sledi ukus jabuka i kajsija. Ostale note slabije, začinske nijanse (i to od svih, kao da osećamo dosta bibera) i dosta žitnih, hlebnih ukusa u finišu i aftertejstu. Gorčina je prisutna, blaga i prijatna. Pivo je kiselkasto, na dobar način, osvežavajuće. Telo je tanje no što bismo voleli, ali ne možemo reći da je pivo vodenasto. Gaziranost jača, možda nekome može i da smeta.

Ovo je vrhunsko pivo. Neverovatno je koliko puta iznova i iznova nemačka pšenična uspevaju da nas oduševe. Baš smo se pital ida li posle Kapuzinera kojeg smo skoro pili, neko može opet da nas obraduje i proklete Švabe su uspele još jedared! Ukus je do te mere lep i majstorski balansiran, da mu praštamo mršavu glavu i nešto tanje telo.

OCENA: 9/10

Kabinet Wanna Bee Lee?

 Pijemo Wanna Bee Lee?, Kabinetov začinjeni kraft lager. Naime, u procesu pravljenja piva dodat je i đumbir. Inače, korišćene su dve sorte hmelja - američka Citra i jedna sorta nemačkog hmelja, tradicionalna Hallertau Mittelfruh. Očekujemo lagano, osvežavajuće, sezonsko (letnje) pivo. Videćemo šta nas čeka u čaši.

Flašica 330ml, nivo alkohola je 5.3%. Pored ječma i hmelja, u sastavu je pobrojan i pomenuti đumbir, ali i ovsene pahuljice. Boja je boja lagera, boja zlatno žuta, malko svetlija. Blago zamućeno. Pene jedva za prst i brzo nestaje.

Aroma je na strani ječmene sladovine, baš lep slatkasti miris meda i karamele. Oseća se i miris svežeg đumbira. Od hmeljnih aroma, pre svega cvetni miris, zatim jabuka i blaga pomorandža. Ukusom apsolutno dominira đumbir. Nije prejak, nije odbojan, ali sem njega malo šta osećamo. Ječmene note. Pivo je na slađoj strani, ali je i prijatno kiselo istovremeno, relativno blaga gorčina na kraju. Telo je srednje, tekstura blago uljasta, a gaziranost za flašiani kraft nije loša. Aftertejst je prijatan i kao da su tu ukusi malo slegnu i otvore, pa do izražaja dođu i blago voćni i cvetni momenti.

Nama je ovo sasvim pristojan obogaćeni lager. Moramo napomenuti da obožavamo sveži đumbir i da je on maltene svakodnevni deo naše ishrane, tako da je i bilo za očekivati da će nam se ovo dopasti. Nismo nešto oduvani s nogu, ali nemamo ni šta posebno da zamerimo, možda za nijansu preslatko. 

OCENA: 7/10

Thornbridge Astryd

 Zanatska pivara Thornbridge (Engleska) osnovana 2005. godine je već dugo prisutna po našim pivnicama, praktično od praskozorja domaće kraft pivarske scene. Njihova ključna, osnovna piva (Wild Raven, Jaipur, Kippling, Chiron...) su redom pristojna do sjajna, koja su pritom u kategoriji jeftinijih uvoznih kraft ejlova i samim tim predstavljaju sjajnu tačku za ulazak u ovaj svet. Pili smo i njihov hejzi svetli ejl - Astryd, pa ćemo utiske podeliti s Vama.

Flaša je od pola litra, a nivo alkohola je niskih i za celovečernjo ispijanje pogodnih 3.8%. Boja je svetlo žuta, limunasta, jako zamućena. Glava je visoka tri prsta, penušava, puna krupnijih balončića, ali jako postojana. Kako ispijamo pivo na čaši ostaje izuzetno bogata čipka, čak veo pene. Baš prelepo pivo.

Miris jako svež i voćni. Miris limuna, limunove kore, ananasa su najdominantniji, ali i drugo voće se ovde probija - mandarine, mango, nektarine, pomorandže. Voćna salata u čaši. Ukus prati nos, nije posebno intenzivan,. ali prijatan i osvežavajući. Limun i ananas. Pivo je slatko, sa blagom kiselošću. Gorčina je prisutna i lepa, gorčina grejpa. Isprva je gaziranost baš po našem ukusu, ali kako to često biva sa kraft ejlovima koji imaju sekundarnu fermentaciju u flaši, brzo lapi i ostaje poprilično ravno i beživotno. Usled niskog nivao alkohola, očekivano je i tanko telo, odnosno vodenasta tekstura. Aftertejst baš dug i ugodan.

Prvi utisak ovog voćnom đusu sličnom pivu je stvarno sjajan, mislili smo da ćemo mu bez problema dati devetku i zaista, ako ga popijete brzo - ovo je sjajan, lagani ejl, ali ako želite u njemu malo duže uživati, kada gaziranost ispari, a u čaši ostane vodenasta tekućina, utisak se prilično srozava. Pivo za celovečernje ispijanje, posebno leti.

OCENA: 7.5/10

Robotcraft - Monitor Heads Triple NEIPA

 Trostruka New England IPA je, nećete verovati, slična dvostrukoj, razlika je što je još više hmelja dodato nakon što je skuvano pivo rashlađeno. Inače, ova tehnika se zove dry hopping i donosi još jače hmeljne arome i gušće, punije telo. Robocraftovu dvostruku IPA-u smo pili skoro i baš nam se dopala. Da vidimo kako stoje stvari sa njegovim malo starijim, ozbiljnijim,  robusnijim bratom.

Limenka, 330ml, nivo alkohola ozbiljnih 9% (za 0.5 više od njihove DNEIPA-e). Po otvaranju limenke pena je pojurila iz nje, izgleda da smo je malo mućkali usput. Prst pene koja baš brzo nestaje. Pivo je narandžasto, zamućeno i sa malo mrvica kvasaca koja plutaju po njemu.

Miris je svež i intenzivan, odmah po sipanju u čašu nas je zapuhnuo jak tropski miris. Miris onih tropiko đuseva - ananas, mango, pomorandža, breskve, slede i slatkasti mirisi ječma, med, karamela... Pivo je slabijeg ukusa od onoga što smo na nosu pomislili. Uglavnom se repriziraju tropske note citrusa i voća kao što su mango, ananas i nektarine. visok nivo alkohola se oseća, ali nije ništa strašno. Dosta slatko, balansirano tek blagom kiselkastom notom i umerenom gorčinom na kraju. Telo je srednje, ka punom, ali ne  baš onako gusto i teško kako smo očekivali s obzirom na stil, pa čak i na nešto slabiju i manje zahmeljenu duplu IPA-u iste pivare. Gaziranost jača i nekako neprijatno reska. Aftertejst kratak, to je taj prelepi miris ananasa koji traje u svakom trenutku uživanja u ovom pivu i kratka gorčina.

Monitor Heads nas nije oduševio, čini nam se slabijim pivom od Jinx DNEIPA-a. Previše je ovde malih stvari koje kvare utisak - ukus i nije posebno intenzivan, gaziranost nekako peče jezik, dosta slatko pivo, a tu slatkoću sledi gorčina koja nam nekako nije legla u ovoj kombinaciji. Nije ovo loše, da se razumemo, nego smo valjda očekivali više. Miris je zaista prelep i jeste ono što vozi ovaj ejl - prosto kako pijete, svaki gutlja, svako prinošenje čaše podrazumeva osećanje tih prelepih hmeljnih, citrusnih i tropskih mirisa. 

OCENA: 6.5/10

Robocraft - Hoptimus Primal West Coast IPA

 West Coast IPA piva su obično providna, nikako zamućena, jako su na strani citrusnih ukusa, sa uglavnom jakom gorčinom. Generalno moderna IPA piva možemo podeliti na tri stila - na osvežavajuće i "lake" ejlove sa Zapadne i Istočne Obale i na zamućeni, gušći stil koji potiče iz Nove Engleske. Ne možemo se odlučiti za omiljeniji od ta dva pristupa - samo nek je valjano spravljeno! Pred nama je kuvanje iz domaće pivare Robocraft čija piva sve češće pijemo, ako ne zbog kvaliteta, onda makar zbog toga što ih ima mnogo, a mi volimo svašta probati.

Flaša zapremine 330ml, zanimljive post-apokaliptične etikete. Nivo alkohola je jakih 7.5%. Tri prsta bele pene, koja je puna krupnih balončića, ali ipak relativno postojana. Boja je narandžasto-amberna, za nijansu tamnija i zamućena, što baš i nismo očekivali.

Miris je hmeljast - blago citrusan, oseća se i miris borovine, možda neko lekovito bilje. Ukus prilično tanak na početku gutljaja - jako blagi ukusi manga, grejpa, neko bobičasto voće - možda ribizle, kupine, zatim jača borovina, pinjoli.. U procesu proizvodnje dodat je i sok višnje, što se oseća tek kao druga, treća violina u orkestru ukusa. Prisutna je i blaga, prijatna kiselost. Na kraju jaka, suva. duboka, temeljna gorčina koja se širi celim ustima i dugo ostaje na jeziku. Ovde prosto nema mnogo finesa i kompromisa - Hoptimus je pre svega gorko pivo. Ono što se mora podvući - ovo nije ona odurna gorčina jeftinih lagera i lošeg hmelja, gorčina ovog ejla je prijatna, sveža, kompleksna, više trajna i slojevita, nego što dođe kao gadni šamar na kraju gutljaja. Telo je srednje, ka tanjem, gaziranost osrednja.

Šta ga znamo... Nama je ovo okej, ali ništa posebno zaista. Gorčina je dominantna i ako baš volite takve ejlove, ovaj vas neće razočarati, ali za nas je jednodimenzionalnost ovog piva ipak minus. Odnosno, fgorčina je sasvim na mestu, ali bismo voleli više citrusnih ukusa pre nje. Takođe, očekivati je od ovog stila da bude kristalno providan, a ne zamućen, doduše to nam baš i nije od prevelike važnosti - volimo zamućena piva, a ovo izgleda lepo u čaši. Ocena je, kao i uvek, pokušaj da se pivo od prilike negde smesti u širu hijerarhiju bloga, ali to vremenom postaje sve teže. Ako volite baš gorke ejlove, dodajte 0.5 do 1.

OCENA: 6.5/10

Salto Wit

 Beogradska pivara Salto nas, do sada, baš i nije oduševila svojim pivskim asortimanom. Piva koja smo opisivali na blogu su mahom bila pristojna, ali teško nešto više od toga. Njihovo pšenično, o kojem ćemo večeras pisati, smo već pili i pamtimo ga kao vrlo dobar primerak stila, možda čak i odličan, pa se nadamo da ćemo moći da ga počastimo visokom ocenom. Sastav obećava pivo spravljeno sa ljubavlju i pažnjom - pored ječma i hmelja, sadrži i organsku pšenicu, ovas, koru pomorandže i seme korijandera.

Flašica zapremine 330ml, nivo alkohola u pivu je 5%. Svetlo žuta boja, boja slame, mutno, sa jedva pola prsta pene koja brzo nestaje.

Miris je citrusan, pomorandža i limun, svež, osećaju se i začinske note - korijander, piment, dalje - žito, slatke žvakaće gume, banane... Ukus je blag, ali lepo zaokružen i balansiran. Citrusi i začini. Dodata kora pomorandže se na momente lepo probija. Pivo je i slatko, i blago kiselkasto, sa  nežnom, suptilnom gorčinom na kraju. Telo je srednje, dok je gaziranost slaba - mogla je biti za nijansu jača, doduše, što više pijemo i pišemo o pivimo, sve nam je jasnije da smo ipak mi ti koji smo na malo ekstremnijoj strani spektra kada su lične preferencije gaziranosti u pitanju. Aftertejst dug i prijatan - sladak.

Nema se šta mnogo o ovome Saltu reći. Jednostavno, u pitanju je fino pšenično pivo koje je bliže Belgijskoj, nego li Nemačkoj tradiciji, u smislu da je laganije, citrusnije, više na strani svežine i leta. Nedostaje nam neko lepo društvo, letnja noć, neka klupa u parku ili sto u bašti pivnice... Kao i obično, ono što zaista vredi je tek napola ono što je materijalizovano, tako je i sa ovim pivom u našoj čaši, druga polovina je negde van nje, ali nas je na to podsetila. 

Još ćemo sačekati na Salto koji će nas oduševiti i naterati nas da ga češće pijemo. Wit je pristojan, fini momak, ali ništa više od toga.

OCENA: 7/10

Robocraft - Dream Machina Sour

Dream Machina je voćni sour pokušaj domaće Robocraft pivare. U pitanju je ejl kojem su dodate borovnice, ribizle i limun, dakle jako letnja i osvežavajuća kombinacija, koja verovatno ne leži najbolje u ovo sumorno decembrasko vreme. No,sa druge strane, možda je baš to ono što nam je potrebno, da se na momenat podsetimo lepih, toplih letnjih noći i bašta što pivnica, što naših dvorišta ili dugog uživanja po terasama naših stanova.

 

Mala 330ml limenka, alkohola ima 5%. Boja je duboko crveno-ljubičasta, mutna i neprozirna. Pene nema uopšte! Dakle kada smo videli da se ne formira u čaši, namerno smo agresivno sipali da bismo dobili bar nešto - ništa. Nismo videli mrtvije pivo u čaši u svom životu.

Vizuelnu katastrofu dalje prati i sve ostalo. Miris je okej, pre svega ribizle, mal ose i vanile probija. Ukus prati to, uz limun, borovnicu ne možemo reći da osećamo, blage asocijacije na jagode i višnje... Pivo je ravno, to je ono što ga ubija. I kod nekih drugih Robocraft piva smo primetili slabiju gaziranost, ali ovaj primerak je mrtav., opet ne verujemo da je svaka limenka takva, ali nažalost naša jeste bila. Telo je punije, ali to ne znači mnogo. Kako bi i trebalo i kako je i bilo očekivano - Dream Machina je kisela i suva, što bi u teoriji trebalo da bude osvežavajuće, ali ga otužan ukus i "izlapelost" sprečavaju da bude takvo. 

Da je pivo bilo propisno gazirano, čini nam se da bi ovo bio makar pristojni sour. Izbor dodatog voća, ili njihov kvalitet ili proporcija, ne deluje baš najsrećniji, doduše to je ipak stvar ličnog ukusa. Niti smo mi neki veliki fanovi celog ovog pivskog stila. Sve naše subjektivne ograničenosti na stranu, kada već ništa u ukusu i mirisu ne odaje činjenicu da pijete pivo, a uz to je tekućina ravna i mrtva, više nam se činilo da pijemo izlapeli voćni sok. 

OCENA: 4/10

Samuel Smith's Oatmeal Stout

 Da speremo krajnje neugodan aftertejst koji je ostao iza prethodnog piva opisanog na stranicama našeg bloga, otvaramo flašu pravog engleskog stouta kojem je u procesu kuvanja dodat i ovas. Već smo kušali nekoliko piva ove stare u čuvene engleske porodične pivare, sva su bila vrlo dobra do odlična, pa i kod ovog imamo visoka očekivanja!

Autentična staklena flaša koja sadrži 550ml tekućine. Nivo alkohola je okruglih 5%.  Ovaj stout je tamno braon boje, sa dva-tri prsta visokom, kremastom, braon, neverovatno postojanom glavom. Kako ispijamo po čaši ostaje bogata čipka. Pivo zaista izgleda prelepo, toliko da smo ga i predugo ispijali - prosto nas je nateralo i svojim izgledom da usporimo i uživamo.

Miris nije prejak, ali je nosu ugodan, to su očekivane arome pržene sladovine - kafa, čokolada, karamela, kao i blagi voćni mirisi. Ukus je lep, odlično balansiran, ali opet nije u pitanju eksplozija ukusa. Pivo je slatko, ali nikako ne i preslatko, sa ukusima kafe, čokolade, suvog grožđa i sljiva, smokvi, urmi, karamel bombona... Gorčina je blaga, na kraju kao da se probiaj i malo kiselosti. Telo je tanje, ali istovremeno uljasto, dok je gaziranost slaba - ako ga predugo pijete, na kraju nekako postaje čak i vodenasto.

Ovaj stout nije baš pivo koje bismo preporučili kao dezertno, didžestivno ili generalno kao jedno-jedino pivo koje ćete popiti u toku dana, pre će ovo biti pivo za pabove i celovečernje, lagano ispijanje i kao takvo je odlično!

OCENA: 8/10

Crni Kralj Porter

 Pred nama je porter doma'e mikro pivare Beercuz 021, čiji vlasnici drže i pab u Novom Sadu. Kupili smo ga u Lidlu i to je nešto što nas raduje - da viđamo više kraft piva na policama tog marketa, a uz to još i domaćeg, malog proizvođača. Doduše, bilo je na rasprodaji koja je donela 30% nižu cenu, nadamo se da to ne znači da će uskoro postati nedostupno.

Pivo dolazi u flašici od 330ml koja je standardna na domaćem kraft tržištu.Nešto agresivnije sipanje nam je dalo i više od tri prsta tamnije pene, koja relativno brzo nestaje. Pivo je jako tamno, i dirketno svetlo se ne probija kroz njega.

Miris je isprva jako prijatan, izrazito hlebast - kao tost, integralni hleb, mafini, prate blagi mirisi kafe i karamele, ali i donekle odbojni prizvuci nečega kiselog i metaloidnog. Ukus je odvratan. Ovo nije prvi domaći porter koji nam je izrazito odbojan, no čini nam se da je ovaj najgori koji smo popili. Trenutno je u krigli još bar pola flašice i razmišljamo da je prospemo u sudoperu. Ovo sigurno nije pivo kakvo su proizvođači zamislili. Nešto je krenulo po zlu - da li je cela tura takva, da li su ove flašice loše skladištene, mi to ne znamo. U roku je još neka četiri meseca, ali već sada nije upotrebljivo. neumemo do kraja da opišemo ovaj ukus - blago je kiselkast, metalan, ali nije to ono što smeta, ima nekakav bajat, buđav ukus. Ništa od lepih ukusa prženog slada i hmelja se ne probijaju preko toga. Telo je srednje, blago uljasto, gaziranost slabija, ali sve je to nebitno...

Nećemo Crnog Kralja oceniti ovom prilikom, jer smo ubeđeni da ljudi koji ustoje iza ovoga rade sa ljubavlju i pažnjom i da je do ove katastrofe u flaši došlo slučajno ili je i predugo stajalo na rafovima radnji - nepasterizovano pivo nije nešto što može stajati mesecima u vrućim, preosvetljenim marketima. 

Robocraft - Vanilla Ice Cream Milkshake IPA

 Pijemo i još jedno Robocraft pivo, kao i prethodna i ovo je primer modernog eksperimetnalnog stila nastalog u Sjedinjenim Američkim Državama. U pitanju je milkšejk IPA koju često karakteriše dodavanje laktoze kako bi se dobio željeni efekat, pa i voća kako bi pivo više zaličilo na, recimo, milkšejk sa ukusom jagode... Ovaj primerak, doduše, u sastavu nema naveden niti jedan sastojak dalje od hmelja, ječma, kavasaca i vode, iako na limenci piše  da je spravljeno u saradnji sa Nancy's Ice Cream - beogradskim zanatskim sladoledžijama. To nam je sve bilo čudno, pa smo morali proveriti i druge izvore koji navode da ovo pivo ipak sadrži i laktozu i prirodnu vanilu kao sastojke korišćene u procesu pravljenja piva.

Mala limenka, nivo alkohola - pristojnih 7%. Boja je zlatno-bakarna, bliska boji uobičajenih lagera, sa jako malo vidljive karbonacije. Pene ima jedva za prst i baš brzo nestaje. 

Miris zaliči isprva na klasičan IPA - sa voćnim, tropskim notama, samo dosta slađi, ipak ubrzo otkriva u tim slatkastim momentima vanilu, miris nekakvih bogatih slatkšia ili peciva, ali i na neki način "parfemast" miris, zamiriše pomalo na parfem neke bake. Ukus je sve u svemu sličan - vanila dominira, ali kada kažemo vanila to nema dosadu u sebi, bivajući tako rasprostranjen i popularan začin on nas podseća na mnogo stvari i već je na taj način sam po sebi raznovrstan. Ima i blagih voćnih i cvetnih momenata. Na slađoj strani, ali nikako preslatko. Telo se srednje, dok je gorčina prijatna, za indijske svetle ejlove na nekoj sredini, za neki pivarski prosek - jača. Gaziranost je srednja, nama je bila taman. Aftertejst dug, ne previše intenzivan, ali prijatan sa vanilom i cvetnim notama koje se ponavljaju.

Ova milkšejk nije neki žestoki otklon od tradcionalnijih indijskih svetlih ejlova, ali je dodatak vanile i laktoze poprilično promenio profil piva i nisamo sigurni da je promena na bolje. Na šta ciljamo? Nismo sigurni da je ukus koji je tražen ovde nešto što se dobro uklapa sa gorčinom i telom IPA - mislimo da bi ovo bilo bolje da je manje gorko, a da je telo punije, kremastije. Sa druge strane, to je naš lični, nedovljn oobrazovani utisak -moramo piti još piva ovog stila da bismo mogli donetgi valjaniji sud. Uglavnom, ovde nismo našli ništa odbojno, prijatno pivo, drugačije od onoga što smo do sada pili.

OCENA: 6/10

Robocraft - Jinx Vengeance Double New England IPA

 Trenutno nam je frižider prepunjen Robocraft pivima, tako da u skorijoj budućnosti možete očekivati poplavu tekstova o njima. Trenutno nam je u čaši njihova Double New England IPA (DNEIPA), pivarski stil kojeg karakterišu jake arome i ukusi citrusnog voća, sa blažom gorčinom nego kod klasičnijih primeraka indijskih svetlioh ejlova.

Flašica je uobičajna 330ml, a nivo alkohola respektabilnih 8.5%. Pene nema mnogo, možda za prst i odmah nestaje, baš jak obrzo, ostavljajući tek maleni prsten na obodima čaše, to umanjuje vizuelni efekat koji ostavlja ovo pivo, a koji je inače upečatljiv - izuzetno zamućeno pivo, sa jedva vidljivom gaziranošću, nefiltriranim mrvicama koja lagano plutaju po njemu. Boja je, kao i zamućenost, podsećaju na guste sokove od breskvi i kajsija.

Miris obara s nogu na prvi njih, omdah po otvaranju flašice se širi. Miris je to, očekivano, sasvim na sttrani svežeg hmelja - pre svega ananas, zatim grejp, pomorandže, ali i kajsije, višnja (koja je inače navedena u listi sastojaka uz hmelj i ječam). Ukus u potpunosti pratih mirise - prelepa, voćna eksplozija u ustima. Pivo je izrazito gusto, odnosno punog tela, ne mogu čak ga nazvati ni kremastim, koliko telom gustog, voćnog đusa. Piti ovo je kao piti neki sok od mešanog tropskog i domaćeg voća. Gorčina je blaga, prijatna. Gaziranost slabija, ali pivo nije ravno. 

Nismo pili mnogo primeraka baš ovog stila, pa i nemamo sada sa previše njih da ga poredimo, no u poređenju sa relativno sličnim IPA-ma, ovo je odlično. Visok nivo alkohola je sjajno zamaskiran - tek na kraju čaše, kada se već malko zagrejalo, se alkohol osećao. Puno telo i bogat voćni ukus su pun pogodak. Naša preporuka! Jedino ga ne bismo preporučili ljudima koja ne vole teška, gusta, jako mutna piva.

OCENA: 8.5/10

Robocraft - Kubrick's HAL Imperial/Double IPA

 Robocraft pivara je relativno novo ime na domaćoj zanatskoj sceni, uspeli su da za kratko vreme preplave tržište velikim brojem ne tako uobičajenih pivskih podstilova i eksperimentalnih kuvanja čime su se u startu izdvojili od većine već etabliranih domaćih mikro i malih pivara, koje su makar u svojoj stalnoj ponudi dosta konzervativniji. Uz to, donose jasan vizuelni identitet inspirisan retro-futurizmom osamdesetih godina prošlog veka - sajberpank estetika u prvom redu. Doduše, njihov imperijalni indijski svetli ejl svoju inspiraciju vuče još iz šestdesetih i legendarne Odiseje u Svemiru. Ovo je prvo Robocraft pivo koje pijemo, i s obzirom na to da imaju zaista veliki broj različitih, malko smo skeptični.

Dolazi nam u maloj 0.33l limenci, jačina je 8% alkohola. Imperijalni ili "dupli" IPA karakteriše viši nivo alkohola i jače, zahmeljenije arome.

Boja je svetlija, narandžasto-amberna, zamućena, pene ima baš mnogo i postojana je, iako ne ostavlja čipku za sobom. Miris je slatkast, mirisi zrelih citrusa, pomorandže i manga, grejpa, sveži, poljski mirisi hmelja, alkohol takođe, kako se pivo zagreva, sve jači i jači. Ukus - bombone citrusnih aroma, jako zahmeljeno pivo, dosta intenzivna gorčina, duboka i duga, ali ne neprijatna. Jednostavno, ono što bi očekivali. Nije to ona kad-kad odurna gorčina jeftinih lagera koja udari na samom kraju palete, ova gorčina je istovremeno mnogo jača, ali i nežnija, ona se širi ustima i dugo ostaje. Aftertejst je dug, i pored silne gorčine, osvežavajuć, slatkast, citrusan. Telo je srednje, gaziranost takođe, sve je tu kako bi i trebalo biti.

Alkohol ovde nije zamaskiran kao kod nekih vrhunskih primeraka, ali ne možemo baš da lažemo i kažemo da to što se oseća na nosu posebno smeta. Tokom ispijanja nema očekivanog ukusa jeftine brlje. Ostalo je na mestu. Nije ovo pivo za svakoga, verovatno bi i  mi pre uzeli neki konzervativniji IPA, nižeg nivoa alkohola, ali pre svega nešto slabije gorčine, a jačih drugih ukusa. No, za ono što jeste, ovo je sasvim, sasvim dobro.

OCENA - 7.5/10

Kapuziner Hefe-Weissbier Naturtrüb

 Pšenična piva ne prestaju da nas oduševljavaju. Toliko smo ih popili, svako malo i pišemo na stranicama bloga o njima, i opet poneki novi primerak uspe da nas obori s nogu. Iako važe za prolećna i letnja piva, mi smo primetili da pojedini primerci izuzetno lepo idu i tokom hladnijih dana. Kapuziner pšenično je proizvod Kulmbacher pivare, verovatno najpoznatije po svom eisenbocku - stil koji podrazumeva zamrzavanje piva i otklanjanje zamrznute vode, na ovaj način se dobijaju jača, koncentrisanija pića čiji sadržaj alkohola uveliko prevazilazi 10% i svojom jačine su često identična komercijalnim, masovno proizvođenim vinima. Nismo u to sigurni, no legenda kaže da je prvi eisenbock upravo napravljen u ovoj pivari... Bilo kako bilo, sada kušamo njihovo pšenično, koje nije toliko čuveno, ali je svakako vrhunsko!

Kao što se vidi na slici, flaša dolazi sa specifičnim čepom, koji se na našem tržištu retko viđa (Bernard piva su retki primeri koji ga takođe koriste). Ambalaža je 0.5l, a sadržaj alkohola je za ovaj stil finih 5.4%.

U čaši Kapuziner izgleda prelepo - glava nije previsoka, kako zna da bude kod pšeničnih, no možda je i sipano ekstra konzervativno - prst, dva kremaste pene koja je pristojno postojana i ostavlja za sobom lepu čipku na čaši. Boja je duboko-narandžasta, jako zamućena. 

Miris je sve ono što očekujemo. Banane, pomorandže, hleb i pecivo, vanila, karanfilić, piment, med... Jako, jako prijatno. Ukus još lepši. Sjajno balansirano pivo, makar u smislu nota koje odsvira na našoj paleti. Sve navedeno se reprizira i tokom zamašnih gutljaja. Možda su začinski momenti jači na jeziku, nego na nosu, što ovo pivo čini jednim od onih pšeničnih koja su, po našem mišljenju, i za duboku jesen. Baš bogat ukus, ne možda ultra intezivan, napadački, koliko dubok, kompleksan. Dužinom palete se prostiru različiti momenti, doživljaji, sećanja, asocijacije... Uz to aftertejst je dug i bogat takođe. Pivo je na slađoj strani, ali ne preslatko. Telo je srednje, možda čak i više od toga. Pitko i kremasto, sa pristojnim nivoom gaziranosti - taman onako da nije otužno, niti da grebe grlo.

Iskreno, jedno od najboljih pšeničnih koje smo popili. Možda je do nas, pre njega smo već stukli tri Zaječarca, možda nas je Kapuziner sreo u momentu kada smo baš bili druželjubivi, pa smo se lepo ispričali i izgrlili. Možda. Kako bilo, nama je prvi susret sa ovim Nemcem baš prijao!

OCENA - 9.5/10

Westmalle Trappist Tripel

 Belgijski tripel ejlovi su dobili ime po tome što u procesu kuvanja pivari koriste i do tri puta više ječmene sladovine, nego li što to rade kada su u pitanju obični ejlovi - oni za svaki dan. Westmalle je jedan od cenjenijih primeraka stila, a svakako i jedan od popularnijih, recimo uz njega se često kao primer stila navodi i sjajni Tripel Karmeliet, o kome smo pisali nekada davno. Baš nikada nam nije došao na red, a kada smo ga videli na rafovima jednog  najrasprostranjenijih supermarketa u državi, našoj sreći nije bilo kraja. Nažalost, širi asortiman kraft i kvalitetnog uvoznog industrijskog piva je ipak ograničen na samo nekoliko takvih supermarketa na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu. Tamo gde se kreće i obitava neka nova, napredna, srednja i viša klasa naših sugrađana.

Flašica je za Belgijance uobičajenih 330ml, a jačina je poštenih 9.5%. Ako se ne varamo u marketu je ovo pivo plaćeno trista dinara, što je cena koja je očekivana. Uz uobičajne pivske sastojke, u sastavu je naveden i šećerni sirup, što je uobičajeno za stil, ukoliko je to nekakav problem, onda ovakva piva nisu za Vas. 

Pivo je svetlo amberne, do narandžaste boje, izuzetno zamućeno sa jako sitnim, nefiltriranim česticama i tek ponekim tragom balončića. Pene ima mnogo, nije kremasta, već prepunasitnih do srednjih balončića, relativno postojana. 

Miris i nije posebno intenzivan, ali kompleksan i lep. Voćne i začinske arome. Ali zato ukus! Ukus je izrazito intenzivan i moćan. Jako dobro balansirano pivo i primer tripela koji nije odveć sladak, iako slasti ima. Ovo pivo ima udaraca u sebi i to više njih. Note koje daju belgijski kvasci su tu - banana, karanfić, korijander, žvakaća guma, ali su ovde uz brdo drugih momenata oni tek deo orkestra, čak i u pozadini, nisu kao kod mnogih belgijskih ili švapskih pšeničnih sve preuzeli. Jako se osećaju greni smit, sveže jabuke, nedozrele kajsije i breskve, ali ono što je pravi udarac je da tako kažemo biberasti, začinjeni ukus, gotovo kao da je pivo ljutikavo. Uz to i neki egzotičniji istonjački začini - kardamom, piment... Taj vruć ugriz, tek blago gorak na kraju jeste ugriz tih 9.5% alkohola, ali to skroz prija i opominje. Telo jeste jedva osrednje punoće (što je opet očekivano za stil, ne bi bilo čudno i da je tanje), gaziranost nešto jača, mada mi tako volimo.  Aftertejst jak i dug, sa svim gore navedenim momentima koji ostaju dugo na paleti. Stvarno pivo koje može lagano da se ispija i da se u njemu uživa.

Sve su ređa piva o kojima imamo šta mnogo da kažemo. To je prosto prokletstvo ovoga što radimo - uživamo u svakom, mislimo o njemu, meditiramo o njemu, tokom njega. Pauziramo svet dok traje tekućine u čaši. O ovome bi mogli još mnogo i više pisati. Ima tu još bar desetak noti koje smo primetili, no ne želimo da se tekst pretvori u gomilu nabacanih asocijacija. Za tiho meditativno ispijanje u samoći, ali i u društvu jednog prijatelja.

OCENA - 9.5/10

Riedenburger Hefe-Weizen Michaeli Dunkel

 Pili smo jedan pristojan primerak dunkelweizen pivarskog stila popularnog u Nemačkoj (ovaj primerak svakako i dolazi i te velike pivske tradicije), u pitanju su tamna pšenična piva.

Uobičajna nemačka ambalaža, porcija 0.5l i takođe često tek blago povišen nivo alkohola - 5.2%. Boja je tmno-bron-amberna, dve nijanse svetlija nego kod recimo uobičajenih tamnih lagera, lepo zmućeno pivo, sa visokom i kremastom smeđkastom penom. Za pšenična piva je uvek karakterističan spektakularan izgled u čaši, pa je takav slučaj i sa ovim.

Miris je blag, ali prijatan. Prepečeno pecivo i hleb, zrele banane, karanfilić, piment, bablgam... Ukus prati očekivani profil - lepo, tanano pivo sa ukusima peciva, banane, začina, blaga karamela, pomorandža... Telo nije odveć puno, voleli bi ga nešto kremastije, gaziranost je prosečna - odgovarajuća. Finiš nije intenzivan, ali je dug, slatkast, note pre svega iz pšenice. Pivo je umereno na slađoj strani, što nam je prijalo. Gorčine jako malo, što je očekivano.

Ništa nam ovde ne smeta, pošten primerak tamnog pšeničnog piva, no pili smo i bolje. Ukusu fali intenziteta, a telu punoće.

OCENA - 7/10

Efes Draft

 Ne opisujemo često lagere i prostog razloga - nema se o njima šta posebno reći. Kvalitetni Nemačk i Češki pilsneri su izuzetak, ali ono što možemo okarakterisati kao klasični evropski lager je ipak kategorija ispod od koje se nema šta posebno očekivati. NE kažemo da ih ne pijemo, daleko od toga, samo bi naširoko razglabanje o njima bilo gubljenje vremena. Flaširana varijanta draft (besmisleno, znamo) Efesa je izuteak pre svega zbog ambalaže koja nam se dopala.

Flaša je 0.5l, sadržaj alkohola 5%, dakle sve po PS-u. Sama ambalaža jeste drugačija, ali nije praktična za zidarsko ispijanje, možda je zato ono Draft u nazivu - mora se pretočiti u čašu.

Izgled je klasičan za lagere - boja zlatna, nešto tamnija, sa dva prsta bele pene koja brzo skroz nestaje. Miris je blago citrusni, još blaže ječmeni. Ukus je jako slab, nešto malo slasti, hlebasti ukus, nešto malo hmeljnih nota - limunova trava, citrusi. Dosta ovo podseća, čak i aromom i ukusima, na kukuruzna piva, iako u sadržaju kukuruzna krupica nije navedena. Gorčine praktično nema. Aftertejst nije neugodan, iako nas je par puta asocirao na bajati hleb, uglavnom ostavlja svež utisak u ustima. Pivo je tanko i slabo gazirano, dosta vodenasto.

U principu, nema razloga da probate ovo pivo. Klasični Efes Pilsner pamtimo kao nešto bolje piće, mada ga nismo dugo kušali. Uz malo limete ovo bilo fino osvežavajuće, no i za to je preslabo gazirano.

OCENA: 5/10

Miss Quince Ale

 Skoro smo pisali o jednom voćnom pivu i tom prilikom razjasnili razlike između njih i radlera, no ponovićemo - radler je mešavina voćnog soka (pravog soka ili aromatizovane vode) i piva, dok kod voćnih ejlova imamo dodatak voća u toku raznih etapa proizvodnje. Ovo su punokrvna piva, što potvrđuje i očekivani nivo alkohola. Gospođica Dunja nam dolazi iz domaće pivare Dogma, čiji smo pristojni američki svetli ejl već kušali i naše dojmove podelili na stranicama bloga.

Mala, slatka limenka, modernog i upečatljivog dizajna. Nivo Alkohola je 5.5%. Boja je svetlo-zlatna, blago zamućena, sa prstom-prstom i po pene koja brzo nestaje.

Nemamo mnogo iskustva sa voćnim ejlovima, istina je organska višnja o kojoj smo pisali je bila i jedina koju smo zapravo probali, taj primer je bio sasvim u znaku višnje - od boje, preko mirisa, do ukusa. Ovde je stvar drugačija. Ovo miriše kao neko belgijsko pšenično pivo, s tim da su voćne note izraženije. Dunja je jako aromatično voće, voće koje se kod nas bukvalno služi kao osveživač vazduha, ali ga ovde i ne osećamo previše. Tu je negde, ali više dobijamo mirise kvasaca, generalne voćne, citrusne note i nešto slatkastih asocijacija - bombone, kolači. Ukus je... čudan. Ponovo ovo liči na pšenično pivo, ali se aroma ipak ne prenosi potpuno na ukus - jasno je da ovo nije pšenično pivo. Jako osvežavajuće. Citrusi, breskve, dunja se svakako oseća,, jabuke... kao da su zapravo gurali šta su od voća u kujni imali. Telo je srednje punoće, gravitira ka tanjem, gaziranost bi mogla biti jača. Gorčina je jako blaga na kraju. A finiš je suv i prilično čist.

Nama je ovo negde na pola puta. Iskreno smo se nadali udarcu dunje u lice i svakako mislimo da bi je trebalo u recepturi pojačati. Ne razumemo se u voćarstvo, no u nekom od razgovora o pečenju rakije smo čuli kako plod dunjka (muškog drveta) nije aromatičan, možda je ovo ipak gospodin Dunjak? Šalu na stranu i rizik da smo nešto strašno lupili, ovaj lagani ejl je jako pitak i osvežavajuć, ali nekako je nedorečen. Previše podseća na pšenično pivo, ali ima mnogo boljih pšeničnih, a nije ni punokrvni voćni ejl. Okej za probati, ali nećemo ga više piti.

OCENA: 6.5/10

Edelmeister IPA

 Na našem tržištu, i to još iz domaće pivare, prvi pokušaj jeftinog, industrijskog IPA se desio u Apatinu, ko se dobro sećamo 2019. godine. Bilo je to, samo za sebe, pristojno pivo, sa jakim floralnim akcentima. Naravno, nije ni zaličilo na pravi indijski svetli ejl. 

Došli smo do drugog pokušaja, u pitanju je kuvanje poljske pivare sa kojom se nismo ranije sretali. Primetili smo po rafovima uglavnom njihov ekstra jaki lager, ali generalno takva piva izbegavamo. Cena za limenku je 130 dinara i za te pare ne očekujemo valjani ejl, no zanima nas da li može da zaliči makar ili (čak iako i ne liči) da li je posmatrano samo za sebe pristojno pivo.

Limenka 0.5l, alkohola je tek skromnih 4.7%. 

Boja je tamna, braon-narandžasta, tek blago zamućena, sa malo vidljivih mehurića i penom od dva, tri prsta, koja se zadrži neko vreme.

Miris je lep. Isprva po otvaranju same konzerve dobili smo onaj karakteristični smrad jeftinog piva, no srećom na čaši se taj miris oseća dosta manje. Cvetne i citrusne note - pomorandža. Miriše slatko, ali ipak dominiraju hmeljne note. Ukus reprizira tropske note sa jedne strane i prijatnu hmeljnu gorčinu sa druge. Pomorandža, grejp, ali i jabuka, karamela... Telo jeste tanje, što je i za očekivati, ali pivo nikako nije vodenasto. Gaziranost je osrednja. Po svim karakteristikama ovo je negde na pola puta između solidnog nemačkog pilsnera i dobrog indijskog ejla.

Sve u svemu, ovo je prevazišlo naša očekivanja. Ovo zapravo zaliči na IPA. Da se razumemo, da smo za ovo dali petsto, šeststo dinara u nekoj pivnici bili bi daleko grublji, mada čak ni tada ne bi bilo lako naći nešto što je uvredljivo ovde, koliko je prosto svega što ima malo. Ukus nije posebno kompleksan i bogat, ali ni intenzivan, a gorčina je dosta blaga, što je naša najveća zamerka - za nijansu gorčije bi ipak bilo efektnije. Takođe, brzo lapi i ostaje ravno. Sa druge strane, za sve što jeste i po ceni koju ište, ovo je jako pitko i lagano pivo, za koje vidimo sebe kako bez problema ispijamo i nekoliko u nizu. Ocena je u skladu sa time i činjenicom da za te pare teško možete da nađete nešto slično.

OCENA: 7.5/10

Ayinger Bräuweisse

 Kušali smo jedno od cenjenijih nemačkih pšeničnih piva, koje nam dolazi iz pivare koja postoji bezmalo vek i po, valjda su za to vreme naučili stvarčicu, dve o kuvanju svima nama omiljene alkoholne tekućine.

Uvek nam je teško da se odlučimo za omiljenu pivarsku tradiciju. Britanci sa svojim stoutovima, različitim ejlovima, Belgijanci sa svojim manastirskim pivima, u novo doba se ne može ni SAD zanemariti sa prebogatom kraft scenom... No, nekako je Nemačka ono najdraže srcu - tradicionalna, pouzdana, obična, bez mnogo palamuđenja, za radnika, seljaka i poštenu inteligenciju. Nema malog piva, nema ekstravagantnih ambalaža u vidu čudnih flašica i modernog grafičkog dizajna. Ima piva u zidarskoj flaši od po litra i pij, rokaj, useri se. Procenat alkohola je 5.1.

Boja piva je prelepo narandžasta i zamućena, sa primetnim komadićima nefiltrirane tvari koja pliva po njemu. Pene ima za dva, tri prsta, vrlo je kremasta i postojana, ostavlja za sobom prelepu čipku na obodima čaše. Kod ovih piva je jako bitno imati veliku kriglu i probati sipati čitav sadržj od jednom ili, ako pri agresivnom točenju glava bude previsoka, što pre dotočiti sve, jer i vizuelno i svojim paletnim profilom kvasci koji se talože na dnu flaše menjaju utisak. Izrazita gaziranost na oko.

Miris je izuzetno prijatan i sve je ono što od pristojnog pšeničnog i očekujemo - mirisi kvasaca koji podsećaju na bananu, karanfilić, piment, blage pšenične i citrusne note ispod (limun, blaga pomorandža). Ukus reprizira sve pomenute note, sa bananom i karanfilićem u prvom redu, osećamo i malo breskve, muskatnog oraha... Nije na paleti odveć agresivno, suptilno i pitko pivo, nekome možda i previše stidljivo. Osećaj dok ga ispijamo je ono što je apsolutno vrhunsko ovde. Puno, kremasto telo (posebno za ovaj nivo alkohola), sa nešto pojačanom gaziranošću. Pivo prelepo klizi. Finiš je suv i svež - sa začinskim i biljnim notama.

 Pšenično pivo često važi za letnju tekućinu, nama ono leže uvek - u ukusima banane, hleba i karanfilića ima nečeg i jesenjeg i zimskog, nečeg toplog, domaćinskog, ušuškanog. Prelep primerak ovog stila, ukus zaista nije posebno intenzivan, zato je ocena nešto niža, ali sve ukupno - preporuka.

OCENA - 7.5/10

Mc Chouffe

Posle dužeg vremena ispijamo punokrvni belgijski ejl. Već smo u više navrata veličali tradiciju manastriskih ejlova iz ove, površinom, malene države. U pitanju je tamna varijanta. 

 Specifična belgijska, debela, 0.33l flašica i visok nivo alkohol - 8%.

Boja je tamno braon, na obodima čaše tamno amber kroz koje se nešto svetla probija. Pod direktnim svetlom otkriva duboku boju rubina. Pene ima mnogo, četiri, pet prstiju (ovo ipak sipajte nešto opreznije), blago je braon i nepostojana, nepravilno se smanjuje, ostavljajući bregastu površinu i mnogo čipke na čaši. Vizuelno zaista prelepo.

Miris je sve što bi i očekivali - boga, kompleksan ples pržene sladovine, ali i karakterističnih belgijskih kvasaca zajedno proizvode arome banane, karamele, mlečne čokolade, kolača, urmi, kajsija, kole, karanfilića. Ukus prati sve to, na jednako razigran i kompleksan način. Na momenat mislite da dominiraju voćni, pa zatim ipak da je sve u pokretima karamele, pa onda osetite začine, onda više i ne znate da razaznate suptilne pokrete oog divnog plesa. Slatko taman koliko treba. Na kraju tek nežna, prijatna gorčina. Telo je puno, gaziranost taman. Visok nivo alkohola se jedva oseća na nosu i paleti.

Nemamo šta zameriti ovom čuvenom pivu. Možda nije cenjeno koliko njegov plavi brat, no nema razloga da tako bude., osim što je možda za nijansu nežniji, suptilniji. A to je već stvar  ukusa i raspoloženja. I mi sami nekada volimo piva koja su jaka, sa par trikova u rukavima, par direktnih udaraca u glavu, a nekada pak nam baš prijaju ovako divno balansirana iskustva u kojima se igra bezbroj detalja, ali ni jedan nije očigledan. Pivo koje će, čini nam se, ipak više ceniti istreniraniji ljubitelji piva, dok će početnicima prijati, ali će možda detalji ostati neprimećeni.

OCENA: 8.5/10

Salto Porter

 U našoj krigli je, čini nam se prvi put na blogu, proizvod domaće male pivare Salto i to njihov Stout. Ako se ne varamo, konkretno ovaj primerak i dobijao određene nagrada na festivalima, pivarskim sajmovima i okupljanjima. 

Retko koji pivski stil može da nam pruži ovako spektakularni izgled u čaši. Boja je crna. Naravno, ništa na ovom svetu nije crno - crno, ali ovo pivo je jako blizu. Tmina, potpuna, neprovidna, mračno kao nebo nad Homoljem. Spakovano inače u generičkoj 0.33l flaši, sa 5.5% alkohola u sebi. Pene isprva ima dosta - tri do četiri prsta, i ona je tamna, braon, no nestabilna i brzo nestaje do nivoa tankog pokrova, bez da ostavi čipku na čaši.

Miris je blag, možda je naše bilo i previše rashlađeno. Ali jako prijatno na nosu i kompleksno. Mirisi pržene sladovine svakako dominiraju, ali nisu ni oni jednostavni - kafa, čokolada, karamela, mleko. Miriše na mafine, na slatkiše razne, ali tu su i voćne note - kupine, maline... Ukus i generalno osećaj u ustima je ono gde nas je ovo pivo, ili makar naš primerak, potpuno zbunilo. Na po;etku ukusa i nema previše, čak se javlja i neki neugodni aftertejst. Inače, ovo je ovseni Stout - ovas je dodat ostalim sastojcima i to mu daje donekle uljasto, bogatije telo i to je ok, ali je problem potpuni nedostatak gaziranosti. Ne želimo naš stout pregaziran, ali ovako ravan? Ukusi sami za sebe, tu su - crna čokolada, karamela, jako pržena kafa, ima tu i nekih veselijih, voćnih momenata (kupina), ali sve biva zakopana negaziranošću. Ipak, kako nastavljamo da ga pijemo više nam se sviđa. Zbunjeni smo u ovom trenutku. Uglavnom pišemo kako ispijamo i sada dolazimo do toga da ne znamo šta da mislimo. Da je u pitanju video, samo bismo uzaludno brbljali u krug...

Pivo je ukusno. Intenzivno i moćno. Gorčina je na jačoj strani za stil. Čini nam se da je ipak bilo previše rashlađeno na startu - probajte ovo na nekih desetak stepeni celzijusa. Na kraju ipak visoka ocena,  jer ovde definitivno ima ukusa i kvaliteta! Sa druge strane, ako baš ne volite ravnija piva, onda slobodno zaobiđite ovo.

OCENA: 8/10

Birra Peroni - Gran Riserva Rossa

 Peroni pivo je pre nekoliko godina stiglo i na naše tržište. Njihov bazični lager je brzo preplavio markete diljem zemlje i, čini nam se, solidno se pozicionirlo među rajom. U pitanju je lagano pivo, pitko i dobro spravljeno. Nismo ga detaljnije prikazivali na blogu, jer i ne mislimo da za tim ima potrebe, no eto ono što možemo ovom prilikom reći - u kontekstu konkurencije, jedno od boljih opšte dostupnih i jeftinih lagera. Ipak, ovom prilikom pred nama je nešto finiji proizvod iz dotične Italijanske pivare. U pitanju je slavljeničko pivo, spravljeno povodom stopedeset godina postojanja - Gran Riserva Rossa. Stil - Tamni lager.

Prvo što upada u oko jeste sama ambalaža. Talijanska posla, majstori su to dizajna i stila, makar i na uštrb supstanciji. Flaša uživo deluje i lepša nego na slici, čak sam u prvi mah pomislio da je veća od 0.5l. Drugo je izgled u flaši - iako tamni lager, ječam je ovde pržen dosta manje, pa je boja svetlija, tamni ćilibar ili neki tamniji med. Pene ima za dva, do tri prsta, ali je prilično nemirna i prepuna krupnih mehura, tako da relativno brzo nestaje, ostavljajući malo čipke na obodima. Nivo alkohola je 5.2%.

I po boji, ali i mirisu i ukusu ovo pivo više nalikuje ambernom, nego li punokrvnom tamnom lageru. Miris je lagan, slatkast, dominira karamela, kako se pivo zagreva i kpućino, slatko pecivo, sa notama bombona arome jagode, prizvuk pivskog smrada je prisutan, kao i blago metalna nota. Ukus je pre svega sladak i to izraženo. Asocijacije koje se javljaju su pre svega očekivana karamela, sve ostalo je dosta tiše. Gorčina udara brzo i ne baš prijatno s obzirom na jaku slatkoću. Blago metalni aftertejst, ništa strašno. Telo isprva deluje lako, ali kako pijemo, kako gaziranost lapi, tako postaje sve teže, lepljivije, sirupasto. Na kraju čaša postaje lepljiva, imamo osećaj da smo musavi od nekakve šećerne vune.

Nismo oduševljeni. Čini nam se i da bi nas još koje ubilo, odnosno da bi sutra glava otkidala. Nije ovo loše, posmatrano u pivskom vakuumu, no i kao takvo jednostavno nije dobro balansirano. A tek u poređenju sa ostalim tamnim lagerima, i s obzirom na cenu, teško nam je da zamislimo i jednog čoveka kome će se ovo nametnuti kao učestali izbor. Na kraju ga možda i malo častimo, no istina je da ne možemo da ga survamo u kategoruju piva koja ne mogu da prođu.

OCENA: 6/10

Oettinger Super Forte

 Od svoje pojave na našem tržištu su se proizvodi ove velike Nemačke pivare dobro pozicionirali -  nisu baš postali novi omiljeni, no s obzirom na cenu i  kvalitet opstali su. U mom kraju, nažalost, crno i pšenično nije takoi lako naći (trenutno su nekakve akcije i promocije, pa se mogu kupiti), no Forte je uvek tu, iz nekog razloga baš ono. Nisam ljubitelj  jakih lagera, nemojte me shvatiti pogrešno - nemam ništa protiv ideje jačih piva, obožavam ih, ali industrijka izvedba toga, još uz bazični lager stil, retko kada je bila pristojna (ako se ne varam, pio sam neka poljska jača piva, koja su bila solidna). Ni za ovo nemam prevelika očekivanja, no druga dva njihova su, s obzirom na cenu, vrlo dobra, a i naleteti na baš loše nemačko pivo nije lako.

Limenka od 500ml, jačina respektabilnih 8.9%, dobro rashlađeno, nakon frižoidera, stavili smo ga na led neko vreme, želimo ovo piti na manje od pet stepeni celziju, ako je ikako moguće. Boja tamno zlatna, sa dva prsta pene koja brzo sasvim nestaje i izraženom gaziranošću. 

Miris slab i ne posebno prijatan.Neuzbudljivi hmeljne i slatkaste arome, alkohol pre svega. Ukus je što ga duže pijemo sve grđi. Jednostavno na ovoj alkoholnopj jačini mane industrijskih lagera dolaze do izražaja, bez mogćnosti da se pivo izbalansira. Sve što osećamo je neprijatno - da li tupa slatkoća, da li nekako prigušena, ali ipak prisutna gorčina na kraju gutljaja. Alkohola i pivskog smrada nema previše, zapravo, što je samo po sebi uspeh. Što alkohola i osećamo nije neprijatno. Ima tu i prijatnih nota koje podsećaju na kolače, možda marcipan, karamela... ali sve to biva zatrpano sveopšte odbojnim ukusom. Gaziranost za lager čak i niža, telo je osrednje, nekako uljano, u svakom slučaju nije vodenasto. 

Ne znam. Jednostavno ovo nije za mene. Preslatko je na loš način, gorčina ne prija iako nije prejaka, fali gaziranosti da potera ovo. Svaki gutljaj se završio facijalnom ekspresijom gađenja. Sa druge strane, ako pokušam da zaboravim rad koji je ovo pivo bilo, a ne uživanje, i ako pokušam da ocenim ono što zapravo jeste i što želi da bude? Extra Forte nije hrđav pokušaj. Za ljubitelje jakih lagera ovo možda i nije loš izbor. Ocena je shodno tome - za ljude koji podnose ekstra jake, industrijske, evropske lagere. Da se mene pita i moj ukus, ovo bi bilo značajno manje.

OCENA: 6.5/10

Dogma Svetionik (APA)

Nisam  posebno ostao oduševljen Dogminim IPA, iako je u pitanju kompetentan ejl, ničim se posebno nije izdvojio, niti je očekivanih ukusa bilo previše. Tako da nemam prevelikaočekivanja ni za njihov Američki svetli ejl, no niska očekivanja su često put ka prijatnim iznenađenjima.

 Limenka 330ml, mala i debela, sa zanimljivim, upečatljivim dizajnom i jarkim bojama. Procenat alkohola je pet i po procenata. Iz frižidera. Boja izrazito svetla - zlatna-limun-slama, zamućeno, sa jedva primetnom gaziranošću, tankom, izrazito nemirnom, nepostojanom penom, koja brzo maltene sasvim nestaje, ostavljajući tek poneki maleni penušavi pečat i tanki prsten po ivici čaše.

Miris je slabašan, izrazito na strani hmelja, gde se probijaju sveži mirisi trava i bilja, sa ponešto citrusnih aroma, ali i pomalo slatkastih mirisa ječma - bombone, biskviti, vanila. Ukus je takođe jako stidljiv. Najviše na citrusnoj strani. Mango, ananas, ponajviše limun. Malo i slakoće se oseća. U ponekom gutljaju, kao nota primeti se odbojni pivski smrad. "Svetionik" je lakog tela i srednje gaziranosti. Pitko. Finiš je solidno gorak, suv i prijatan. Možda i najbolji deo piva je upravo lagani citrusni aftertejst.

Od skoro kušanih i opisanih američkih ejlova, domaći "Brka", pa i Thornbridge-ov Chiron su bolja piva. Ipak, "Svetioniku" ništa ne fali (osim blagog, neugodnog skunk-a koji se tu i tamo probije), prijatno, lako i pitko, za letnje dane i noći. No, s obzirom na slab miris, a pre svega ukus, koji se graniči sa bljutavim, sa sve i patriotskim bonusom, ne može preko jake šestice.

OCENA: 6.5/10

Samuel Smith Organic Chocolate Stout

 Nismo u životu previše puta pili kakaom obogaćena tamna piva, ali moramo priznati da nam to polako izrasta u jedan od dražih pivsklih stilova. Prosto sam ideja je genijalna - magični, crni prah od kojeg se prave najlepše poslastice na svetu, tako dobro ide uz preprženi ječmeni slad od kojeg se pravi najbolja tekućina na svetu. Kušali smo i generalno jedan od najcenjenijih i najpopularnijih engleskkig stoutova - ukoliko izuzmemo ekstravagantne primerke odležavane u buradima sa jedne i naravno svepopularni Ginis sa druge strane.

Pivo je iz flaše, sadržina je za naše navike nestrandardnih 550ml - što je zanimljivo i s obzirom da ovaj čokoladni stout može biti i dezertno pivo, zgodno je i  da se podeli sa nekim. Alkoholna sadržina je 5%. Služeno hladno, iz frižidera, mi smo pustili da se malkice ugreje na vrućem, beogradskom predvečerju.

U čaši dobijamo lepu, prst i po debelu, kremastu, tamnu penu. Pivo je izrazito tamno braon i neprovidno. 

Miris je prelep, alči ne preterano jak. Očekivana čokolada, kolači, pržena sladovina donosi blage mirise kafe... Ukus je intenzivan, eksplizivan i dubok. Dužinom palete se smenjuju ukusi i asocijacije. Čokolada je svakako dominantna - mlečna čokoloda, mafini, čokoladno mleko, ali i sltaka kafa, suvo grožđe, višnje, karamela, lešnici, vanila... Pivo nije baš punog, teškog tela, možda je za stout i vodenastije, no zapravo savršeno balansirano - ime svilenkastu, uljanu teksturu, slaba gaziranost i srednje telo čine ovo pivo jako prijatnim na jeziku. 

Nekome će ovo biti pomalo dosadno, nekome će kakao biti previše dominantan, za nas je savršeno skuvano i balansirano pivo u kojem, naravno, prvu violinu svira dodatak organskog kakaa, drugu prelepi prženi slad, dok se pesma hmelja tek u pozadini čuju, tek blagim voćnim prizvucima i prijatnom, slabašnom gorčinom na kraju.

OCENA: 9.5/10

Kabinet SuperNova IPA

 O Kabinetovoj IPA-i smo pisali baš davno, ubrzo nakon što se pojavila na našem tržištu, utisci su bili dobri, kao što je to bilo i svaki sledeći put kada sam ga pio. Ipak, dosta je piva prošlo mojom jetrom od poslednjeg, takođe shvatio sam da nikada nisam imao flašicu, već uvek točeno. Tako da odlučih se za mali re-review, doduše možda to već i nije isto pivo (koliko me varljivo sećanje služi, u početku to beše samo generički nazvana Kabinet IPA, ali možda grešim).

Flašica 330ml, ostavljena da se ugreje koji stepen preko pet stepeni celzijusa. Alkohola ima nešto više - 6.8%, ne bunimo se.

Boja je tamna, narandžasto-braon. Jako zamućeno, sa malo mrvica koje plutaju pivom. Pene nema mnogo, jedva prst, tamnije je boje i brzo nestaje, sa tek malo čipke po unutrašnjosti čaše. Gaziranost je maltene nevidljiva. Sve ukupno, prilično ravno izgleda, neubedljivo.

Miris. O moj bože. Prelep je. Jako intenzivan i bogat. Kompleksan. Očekivano voćne note, toliko bogate da opis na poleđini flašice odgovra - korpa voća. Cela pijaca. Svi očekivani slatkasti miomirisi tropskih predela: narandže, grejpa, mandarine, manga, ananasa, ali i jagode, kajsije, cvetni mirisi. Ima tu još nota, elegantnih, prijatnih, ne možemo ih sve ni razaznati. Kolači, peciva, miris šume, letnjih noći. Ukus ne izdaje. Sladak i solidno intenzivan. Opet voće. Gorčina karakteristična za stil je prelepa, jako prijatna i nežna, a opet jaka. To nije gorčina poznog aftertejsta, pojavljuje se još dok osećamo slast citrusnog voća i lagano raste, razvija se. Ovo je pivo za duže upoznavanje, lagano uživanje. Kao žena je, miomirisno, slatko ali i gorko. Gazirano taman koliko treba, težine na jeziku srednje, taman da klizi lepo. Kako pijemo, otkrivaju se i jagode, limun... Sledeći put će otkriti još neku svoju malu tajnu.

Verovatno najbolje Kabinet pivo. Zaista vrhunsko. Ako bi nešto zakerali, rekli bi smo da ukusa može biti još i više, malkic više,  za onu kategoriju božanskih nektara. No, s obzirom na cenu, na dostupnost, teško da možemo tražiti više. Takođe, čini nam se da je sa godinama postalo bolje, što se ne možemo baš reći za sve kreacije ove pivare.

OCENA: 9/10

Kabinet Plavo

 Klasični belgijski svetli ejlovi su, ako izuzmemo industrijske tamne lagere kao zaista prvi korak, krivi za moju istinsku i duboku ljubav prema pivu. Počelo je to sa komercijalizovanim, nekada legenadranim manastirskim ejlovima, da bi se počelo fanatično čeprkati po policama i rafovima, juriti od marketa do marketa, od pivnice do pivnice u potrazi za boljim primercijima... Draak, Delirium, Choufe... Kako ipak biva, ukusi se menjaju, traže se nova iskustva, novi horizonti, nove, krajnje granice. Manastirski ejl je nekako izbledeo u mom sećanju, kad-kad mu se vratim kao sećanju, samo da me podseti koliko je divan. 

Toliko je dobrih belgijskih piva ovog stila, sa tradicijom dugom decenijama, a neretko i vekovima. I prosto, nije ovo pivo kao bilo koje drugo. Iza belgijskog svetlog, manastirskog ejla dolazi ono nepojavno. Patina u pivu sa ograničenim rokom trajanja? Besmislica. Ipak istina. Toliko vekova staje u svaku čašu oblika lale. Toliko su belgijanci ovo pivo usavršili, do granica dosade čak, toliko su toga neispričanog njime ispričali, da se uvek zapitam kada naletim na pivo ovog stila iz Amerike, Rumunije, Mađarske, Rusije ili Srbije - zašto? Oh, razumem nerazum. Razumem kapitalizam i duh globalizacije. No, prosto nećete Vi napraviti ovo bolje od belgijanaca. Ni sada, ni za dvesta godina. To je tekućina srasla sa Belgijom, tekićina što je potekla iz nje, za nju. Nikada i nikada neće biti isto, makar sve bilo isto, sve ono što moderni čovek smatra da je sve. Nije to do kvasaca, hmelja, ječma, do vode, nije čak ni do vazduha, ni do drva na kojima se  krčka, do posuda, do ruku opata, iako je do svega toga. Nisam do sada probao belgijski ejl kuvan van Belgije, a da je zaista valjao.

Uobičajena Kabinet flašica od 330ml - to je idealna mera za belgijski ejl. Puštamo da se malko ugreje, ova piva valja kušati nalik vinima, u memljivim podrumima, na uvek istoj, prijatnoj temperaturi. Alkohola je 6.2%, negde očekivano, mi volimo i jače primerke.

Pene skoro da nismo dobili, malo ne sasvim bele, smeđkaste i brzo nestaje, ne ostaje ni čipka iza nje. Gaziranost je na oko izražena i čujna, balončići luduju u čaši. Boja je amber, blago zamućena, bez plutajućih kvasaca. Ubrzo nestaju svi mehurići, pa pivo ostaje prilično tužan prizor. Nikada to ne uzimamo kao faktor u ocenjivanju, jer razumemo da većini to nije bitno. No, kada tamno pivo izgleda kao izvetrela kola, a svetlo kao sok od jabuke... nekako kvari utisak, zar ne? Gore dodata fotografija nije naša, no naš primerak je isto tako jadan i tužan.

Miris je očekivan: pre svega prepoznatljivi belgijski kvasci. Začini (karanfilić, biber), poljski mirisi, generička dečija žvakaća guma, blage cvetne note. Ukus blag, čak upitno koliko odgovarajuć za stil. Na slađoj strani, sa jako malo primetnih hmeljnih momenata. Kvasci i ječmenena sladovina. Tek fino zagrejano otkriva i nešto voćnih mirisa i ukusa - jabuka, banana... Finiš sladak, kratak i sa neprijatnom notom trave. Isprva izrazite, neprijatne gaziranosti, koja brzo isparava, ostavljajući pivo prijatno reskim (no to, zajedno sa grejanjem, otkriva pomenuti neprijatni aftertejst). Telo je srednje i lepljivo. Kao da ima neiskorišćenih šećera u njemu.

Ovo je pristojan pokušaj kuvanja belgijskog ejla, no zaista ništa više od toga. Bolje je ovo od tužne sudbine Grimbergena, no to ne govori baš previše. Plus je što je, relativno, dostupno u većim lancima supermarketa i po unutrašnjosti Srbije.

OCENA: 6/10

Thornbridge Chiron APA

 Thornbridge kuvanja su dobro ustaljena na našem tržištu. Još jedna je to britanska pivara koja, iako ne baš uvek, isporučuje kvalitetna craft piva. Volimo njihove IPA i BIPA pokušaje (Raven, njihov tamni india pale ale je vrhunski), pa smo odlučili da probamo i Chiron, njihovo APA (American Pale Ale).

Razlika između APA i IPA piva je ponajviše u mirisima i ukusima koje daju različite vrste i količine hmelja - IPA je tradicionalno jedan od zahmeljenijih pivskih stilova i karakteriše ga izražena gorčina (kako se na dugim putovanjima ka Indiji ne bi prebrzo pokvarila, a i kako bi hmelj sakrio eventualne neželjene ukuse i mirise), dok su APA piva dosta laganija i citrusnija, takođe nešto nižeg alkoholnog sadržaja.

Chirona služimo iz limenke zapremine 330ml, sadžaj alkohola je uobičajenih 5%.

Prst bele, postojane pene. Boja je zlatno narandžasta, maltene sasvim prozirno. Koliko smo mogli da primetimo, konzumirano je u pivnici, a mrak je već počinjao da pada.

Miris otkriva hmeljne arome bilja, trava, borovine, tropskog, citrusnog voća - mango, pomorandža, grejp ali i ananas, kajsija, bombone tih ukusa... Ukus sličan, ali ne posebno jak, naprotiv. Izuzetno pitko i razigrano pivo. Suptilna borovina, citrusi, prijatna gorčina, blaga slast keksića i meda. Chiron je srednjeg tela, srednje gaziranosti i blago uljaste teksture, težine. Finiš gorak  i suv, svež.

Pristojno, ništa posebno, ali izutno pitko i prijatno. Može se popiti više njih, neće silovati paletu, ali neće ni oduševiti Bog zna čime. Dosta podseća i na neka njihova druga piva. Sve u svemu, pomalo dosadno i ne baš preukusno - u smislu da ono što od ukusa imamo jeste prijatno i osvežavajuće, no nema ga previše..

OCENA: 7.5/10

Samuel Smith Organic Cherry

 U pitanju je voćno pivo, koje nikako ne bi trebalo mešati sa radlerima popularnim na našem tržištu. Radleri su originalno nemački izum koj ise sastoji iz nekog lakšeg,piva slabijeg ukusa i voćnog soka pomešanih u odnosu 50-50% ili češće nešto u korist piva, na primer 66-33%. Voćna piva u užem smislu tog termina su piva kojima su u procesu kuvanja (bilo kom delu) dodati voćni ekstrati, koncentrati ili voće u bilo kojem drugom obliku (srodna su i "poljska piva" (field beers) kojima se dodaje povrće, začinsko ili lekovito bilje). 

Ono nam dolazi iz renomirane engleske pivare (i pivnice) - Samuel Smith Old Brewery, porodičan je to posao do današnjih dana, iako je osnovana sredinom 18. veka u Jorkširu. Uz višnju koju smo kušali, kod nas se može naći još nekolicina drugih voćnih ejlova ovog proizvođača, kao i niz drugih njihovih kuvanja.

Da odmah bude jasna razlika izmedju ovog napitka i jefitnih industrijskih radlera baziranih na lagerima - alkoholna jačina je respektabilnih 5.1%. Dolazi u flašici od 330ml.

Kao što se na slici da naslutiti u čaši  je Organska Višnja prizor lepote i nešto što jednostavno ne možemo doživeti sa tradicionalnijim pivskim stilovima. Pena je prst, prst i po debela, kremasta i predivno roza. Boja je upečatljivo crvnea. Pivo je prelepo zamućeno.

Miris otkriva, pa očekivano, višnju. Ne svežu, sveže ceđenu, već višnju iz kolača, voćnih sokova kupljenih u marketu, višnju iz likera i bombona. iako je, a verujemo proizvođaču, u pitanju organski dodatak, nekako su uspeli da sve to ima blagi aritificijalni prizvuk. Verovatno neminovno s obzirom da je u pitanju duže čuvani koncentrat i/ili ekstrakt. Ukus je isto - višnja. Nije predominantno, nije višnja koja udara u lice, ali i pak sem nje, malo šta se probija, možda blagi hintovi drugog crvenog voća i tek nešto malo hmeljaste razigranosti ispod. Telo je srednje, do teško, kremasto. Gaziranost suptilna. Finiš je prijatan, ne previše sladak -  prijatna kiselina i možda tek jedva osetna gorčina taman balansiraju ovo savršeno.

Prelepa tekućina. Dezertno pivo, ova jedna flašica je taman mera posle dobrog obroka, no mogu sebe videti da po tropskoj noći do sitnih sati ispijam i više ovih. 

Već smo više puta pomenuli da smo pivski puristi i da svako dodavanje nečega što nisu osnovni žitni sastojci nije nešto što nas oduševljava, pa ipak, organska višnja baš lepo leži ovom laganom ejlu. Pivo je savršeno balansirano, crvena eksplozija slatko-kiselkastog ukusa. Naravno, jednodimenzionalno je, ali to praktično dolazi kao podrazumevano.

OCENA: 8.5/10