Kabinet Plavo

 Klasični belgijski svetli ejlovi su, ako izuzmemo industrijske tamne lagere kao zaista prvi korak, krivi za moju istinsku i duboku ljubav prema pivu. Počelo je to sa komercijalizovanim, nekada legenadranim manastirskim ejlovima, da bi se počelo fanatično čeprkati po policama i rafovima, juriti od marketa do marketa, od pivnice do pivnice u potrazi za boljim primercijima... Draak, Delirium, Choufe... Kako ipak biva, ukusi se menjaju, traže se nova iskustva, novi horizonti, nove, krajnje granice. Manastirski ejl je nekako izbledeo u mom sećanju, kad-kad mu se vratim kao sećanju, samo da me podseti koliko je divan. 

Toliko je dobrih belgijskih piva ovog stila, sa tradicijom dugom decenijama, a neretko i vekovima. I prosto, nije ovo pivo kao bilo koje drugo. Iza belgijskog svetlog, manastirskog ejla dolazi ono nepojavno. Patina u pivu sa ograničenim rokom trajanja? Besmislica. Ipak istina. Toliko vekova staje u svaku čašu oblika lale. Toliko su belgijanci ovo pivo usavršili, do granica dosade čak, toliko su toga neispričanog njime ispričali, da se uvek zapitam kada naletim na pivo ovog stila iz Amerike, Rumunije, Mađarske, Rusije ili Srbije - zašto? Oh, razumem nerazum. Razumem kapitalizam i duh globalizacije. No, prosto nećete Vi napraviti ovo bolje od belgijanaca. Ni sada, ni za dvesta godina. To je tekućina srasla sa Belgijom, tekićina što je potekla iz nje, za nju. Nikada i nikada neće biti isto, makar sve bilo isto, sve ono što moderni čovek smatra da je sve. Nije to do kvasaca, hmelja, ječma, do vode, nije čak ni do vazduha, ni do drva na kojima se  krčka, do posuda, do ruku opata, iako je do svega toga. Nisam do sada probao belgijski ejl kuvan van Belgije, a da je zaista valjao.

Uobičajena Kabinet flašica od 330ml - to je idealna mera za belgijski ejl. Puštamo da se malko ugreje, ova piva valja kušati nalik vinima, u memljivim podrumima, na uvek istoj, prijatnoj temperaturi. Alkohola je 6.2%, negde očekivano, mi volimo i jače primerke.

Pene skoro da nismo dobili, malo ne sasvim bele, smeđkaste i brzo nestaje, ne ostaje ni čipka iza nje. Gaziranost je na oko izražena i čujna, balončići luduju u čaši. Boja je amber, blago zamućena, bez plutajućih kvasaca. Ubrzo nestaju svi mehurići, pa pivo ostaje prilično tužan prizor. Nikada to ne uzimamo kao faktor u ocenjivanju, jer razumemo da većini to nije bitno. No, kada tamno pivo izgleda kao izvetrela kola, a svetlo kao sok od jabuke... nekako kvari utisak, zar ne? Gore dodata fotografija nije naša, no naš primerak je isto tako jadan i tužan.

Miris je očekivan: pre svega prepoznatljivi belgijski kvasci. Začini (karanfilić, biber), poljski mirisi, generička dečija žvakaća guma, blage cvetne note. Ukus blag, čak upitno koliko odgovarajuć za stil. Na slađoj strani, sa jako malo primetnih hmeljnih momenata. Kvasci i ječmenena sladovina. Tek fino zagrejano otkriva i nešto voćnih mirisa i ukusa - jabuka, banana... Finiš sladak, kratak i sa neprijatnom notom trave. Isprva izrazite, neprijatne gaziranosti, koja brzo isparava, ostavljajući pivo prijatno reskim (no to, zajedno sa grejanjem, otkriva pomenuti neprijatni aftertejst). Telo je srednje i lepljivo. Kao da ima neiskorišćenih šećera u njemu.

Ovo je pristojan pokušaj kuvanja belgijskog ejla, no zaista ništa više od toga. Bolje je ovo od tužne sudbine Grimbergena, no to ne govori baš previše. Plus je što je, relativno, dostupno u većim lancima supermarketa i po unutrašnjosti Srbije.

OCENA: 6/10