Posle dužeg vremena ispijamo punokrvni belgijski ejl. Već smo u više navrata veličali tradiciju manastriskih ejlova iz ove, površinom, malene države. U pitanju je tamna varijanta.
Boja je tamno braon, na obodima čaše tamno amber kroz koje se nešto svetla probija. Pod direktnim svetlom otkriva duboku boju rubina. Pene ima mnogo, četiri, pet prstiju (ovo ipak sipajte nešto opreznije), blago je braon i nepostojana, nepravilno se smanjuje, ostavljajući bregastu površinu i mnogo čipke na čaši. Vizuelno zaista prelepo.
Miris je sve što bi i očekivali - boga, kompleksan ples pržene sladovine, ali i karakterističnih belgijskih kvasaca zajedno proizvode arome banane, karamele, mlečne čokolade, kolača, urmi, kajsija, kole, karanfilića. Ukus prati sve to, na jednako razigran i kompleksan način. Na momenat mislite da dominiraju voćni, pa zatim ipak da je sve u pokretima karamele, pa onda osetite začine, onda više i ne znate da razaznate suptilne pokrete oog divnog plesa. Slatko taman koliko treba. Na kraju tek nežna, prijatna gorčina. Telo je puno, gaziranost taman. Visok nivo alkohola se jedva oseća na nosu i paleti.
Nemamo šta zameriti ovom čuvenom pivu. Možda nije cenjeno koliko njegov plavi brat, no nema razloga da tako bude., osim što je možda za nijansu nežniji, suptilniji. A to je već stvar ukusa i raspoloženja. I mi sami nekada volimo piva koja su jaka, sa par trikova u rukavima, par direktnih udaraca u glavu, a nekada pak nam baš prijaju ovako divno balansirana iskustva u kojima se igra bezbroj detalja, ali ni jedan nije očigledan. Pivo koje će, čini nam se, ipak više ceniti istreniraniji ljubitelji piva, dok će početnicima prijati, ali će možda detalji ostati neprimećeni.
OCENA: 8.5/10
No comments:
Post a Comment