Pšenična piva ne prestaju da nas oduševljavaju. Toliko smo ih popili, svako malo i pišemo na stranicama bloga o njima, i opet poneki novi primerak uspe da nas obori s nogu. Iako važe za prolećna i letnja piva, mi smo primetili da pojedini primerci izuzetno lepo idu i tokom hladnijih dana. Kapuziner pšenično je proizvod Kulmbacher pivare, verovatno najpoznatije po svom eisenbocku - stil koji podrazumeva zamrzavanje piva i otklanjanje zamrznute vode, na ovaj način se dobijaju jača, koncentrisanija pića čiji sadržaj alkohola uveliko prevazilazi 10% i svojom jačine su često identična komercijalnim, masovno proizvođenim vinima. Nismo u to sigurni, no legenda kaže da je prvi eisenbock upravo napravljen u ovoj pivari... Bilo kako bilo, sada kušamo njihovo pšenično, koje nije toliko čuveno, ali je svakako vrhunsko!
Kao što se vidi na slici, flaša dolazi sa specifičnim čepom, koji se na našem tržištu retko viđa (Bernard piva su retki primeri koji ga takođe koriste). Ambalaža je 0.5l, a sadržaj alkohola je za ovaj stil finih 5.4%.
U čaši Kapuziner izgleda prelepo - glava nije previsoka, kako zna da bude kod pšeničnih, no možda je i sipano ekstra konzervativno - prst, dva kremaste pene koja je pristojno postojana i ostavlja za sobom lepu čipku na čaši. Boja je duboko-narandžasta, jako zamućena.
Miris je sve ono što očekujemo. Banane, pomorandže, hleb i pecivo, vanila, karanfilić, piment, med... Jako, jako prijatno. Ukus još lepši. Sjajno balansirano pivo, makar u smislu nota koje odsvira na našoj paleti. Sve navedeno se reprizira i tokom zamašnih gutljaja. Možda su začinski momenti jači na jeziku, nego na nosu, što ovo pivo čini jednim od onih pšeničnih koja su, po našem mišljenju, i za duboku jesen. Baš bogat ukus, ne možda ultra intezivan, napadački, koliko dubok, kompleksan. Dužinom palete se prostiru različiti momenti, doživljaji, sećanja, asocijacije... Uz to aftertejst je dug i bogat takođe. Pivo je na slađoj strani, ali ne preslatko. Telo je srednje, možda čak i više od toga. Pitko i kremasto, sa pristojnim nivoom gaziranosti - taman onako da nije otužno, niti da grebe grlo.
Iskreno, jedno od najboljih pšeničnih koje smo popili. Možda je do nas, pre njega smo već stukli tri Zaječarca, možda nas je Kapuziner sreo u momentu kada smo baš bili druželjubivi, pa smo se lepo ispričali i izgrlili. Možda. Kako bilo, nama je prvi susret sa ovim Nemcem baš prijao!
OCENA - 9.5/10
No comments:
Post a Comment