Poljska Piva

Odmah moramo reći da je naš put u Poljsku bio bezobrazno kratak, da jesmo imali plan obilaska manjih pabova i mesta posvećenih kuvanju domaćeg piva, i prodajom proizvoda poljskih mikro pivara, no na kraju zaista nismo ništa od toga uspeli. Par dana uz fakultative i žurke ostavilo je ništa vremena za našu veliku ljubav. Neki drugi put. Ono što jesmo pili i što smo pili u velikim količinama jesu standardni poljski industrijski, svetli lageri. 

Čini se da je to obećana zemlja za svakog teškog alkoholičara. Dragih nam tekućina koji menjaju raspoloženje, svest i sve pripadnice nežnijeg pola čini lepoticama ima na baš svakom ćošku, koraku, kvadratnom centimetru. Neka njihova varijanta podruma pića je dostupna u svakoj ulici na par mesta, a cene piva su ponekad čak i smešne. Pedesetak dinara za jednu limenku pa naviše. 

Da stvar bude još i lepša - gotovo svaki proizvođač uz standardnu varijantu svog lagera koja se vrti oko pet procenta alkohola u sebi, nudi i jaču verziju sa nekih šest, sedam ili čak i preko devet. Od tih konkretnijih izdvojili bi "Warka" pivo. Vrhunski spravljen industrijski produkt sa blagom gorčinom i još suptilnijom slatkošću ostavlja mogućnost ozbiljnog opijanja bez da vas bilo kakav prejaki ukus u tome ometa. Baš sve je potaman kod njega. Nešto tamniji - lepe crvenkaste boje, malo pene, nije vodenasto, baš potaman gazirano... bukvalno sve što bi jedan jak evro-lager trebao biti. Uz to, ne postoji odbojna prisutnost alkohola u mirisu ili ukusu, čak i kada se pivo zagreje.

Sledće pivo koje nam se dopalo jeste "Zubr Bison", pivo sa 5.8% alkohola u sebi, donosi dosta više karaktera od prethodnog. Na delu je jedan od uspešnijih balansa slatko-gorke pivske igre. Napred nam donosi osetnu slast i cvetnu aromu meda, dok na kraju palete, u grlu, preuzima nešto jača gorčina. Zubr spada među jeftinije brendove, koliko smo ukačili. 

Dosta je rasprostranjeno i "Tyskie" posebno po kafićima - deluje gotovo kao monopol, zapravo - ali ono je na nas ostavilo bedan utisak. Sasvim bezukusno, iako makar nije preterano vodenasto. Slično je i sa "Okocim". Moguće da smo popili još poneko, svakako jesmo, ali ni ta nisu posebno dodirnula naše receptore ukusa i mirisa.

To je, nažalost, to. Moramo reći da postoje kafane u kojima pivo možete popiti za 4-5 zlota, što bi bilo nekih 120-150 dinara, cene u jednom restoranu su išle čak i ispod toga (pošto je pivo bilo na dnevnom meniju/akciji). Takođe čini se da pivska kultura jeste nešto viša no u Srbiji, ali ne posebno razvijena. Skapirali smo da postoji nekoliko kvalitetnih pabova sa craft pivima, ali mi smo ih ispropuštali.
Ipak je i ogromnoj većini poljaka najbitnije da se samo dobro i jeftino napiju. Pa, ipak, utisak je da oni svoja piva kuvaju profesionalno i ozbiljno i da nećete lako naići na neko sasvim loše. 

Paulaner Hefe-Weissbier Dunkel

Pijući godinama Paulaner piva po Srbiji odavno smo postali svesni da taj polu-proizvod i pravo pivo pod tim imenom i nemaju mnogo veze. Tačnu politiku kompanije ne znamo, ali ne treba biti neki silni genije - najverovatnije je na delu štednja na sirovinama kako bi se za naše sirotinjsko područje mogla postići neka pristupačnija cena. Iskren da budem, radije ne bih imao ništa nego verziju za treći svet koja samo vređa naša nepca. 

U Poljskoj smo probali dunkel varijantu njihovog čuvenog mutnog, pšeničnog piva. Nadajmo se da je posetiocima bloga odavno jasno da je dunkel zapravo - tamno.

Malena, slatka 033l flaša. Standardnih 5.3% alkohola u sebi. Dosta pene, nekoliko prstiju visoka čak, blago braonkaste boje, kremasta i postojana. Boja piva je tamno narandžasta, možda tek u sredini čaše zapravo braon. Pivo je mutno. Miris koji nam otkriva je nešto blaži i na liniji standardnih aroma kvasca - banana, začini, nešto karamele. To se sasvim ponavklja i na jeziku s tim da je dosta intenzivnije. Zaista prijatan i dobro balansiran uksu koji pre svega nosi voćne note, ali možemo osetiti i nešto začina, meda, karamele (potonji doloze iz činjenice da je ovo tamna varijanta piva). Tekstura je puna i teža, dok je pivo nešto gaziranije, no nama to u slučajevima ovakvih piva (gustih, konkretnih, koji teže padnu na jezik) nikada nije posebni problem. Nema one odbojne reskosti, već pivo lakše klizi niz grlo i još više osvežava.

Pivo je svakako slatkasto, ali ne i preterano, dok izrazito suv finiš sa tek nešto gorčine (noticom) lepo balansira ukus.

Svakako je u pitanju vrhunsko pivo. Ne najbolje pšenično koje smo imali prilike popiti, ali relativno pristupačne cene i čini se izrazito dostupno - Poljska i Krakov se i ne čine kao centar pivske kulture, pa ipak ovog brenda ima bukvalno na svakom ćošku - što je možda i najbitnije. 

Ipak, kao ljudi kojima je pivo svetinja, koji na njega gledaju, pre svega, kao na pitanje hedonizma, kao na one retke momente ulepšavanja života, zaustavljanja svemira oko nas samo kako bi uživali u zaista dobroj čaši, ne možemo a da ne pljunemo u lice kompaniji koja stoji iza Paulanera. Tužno je kada oni koji od proizvodnje piva žive - to pivo ne poštuju, već svesno prave lošiju varijantu i šalju na takozvana tržišta drugog/trećeg reda. 

Srbija možda svaim danom jeste sve bliža statusu države trećeg sveta, ali bez obzira na to, mi i dalje želimo popiti jedno dobro pivo, pre nego tri-četiri loša. I dalje pre želimo uživati u životu, nego li prosto bežati od života pomoću litara klošarskog "piva". 

Ova tekućina nekada davno je imala svoje božanstvo - Ninkasi - danas je jedino božasntvo čitavog sveta - novac.

OCENA: 8.5/10

Pilsner Urquell

Ogromna, ubedljiva većina piva koja se ispijaju globalno spadaju ili makar žele spadati pod grupu pilsnera. Sa donjom fermentacijom, lepe zlatne boje i laganih ukusa hmelja pilsneri drže osnovu industrijske proizvodnje i za mnoge ljude su i jedina prava piva. 

Seme svega toga je upravo češki Pilsner Urquell (Plzeňský Prazdroj) prvi put skuvan 1842. godine, doneo je revoluciju i brzo postao najpopularnije pivo na svetu. Taj status možda i ne drži danas, ali je i dalje tu, kao primer žive istorije, pitak kao i uvek.

Zlatna i kristalno čista boja sa dva prsta pufnaste, dugo stojeće pene i nešto malo čipke na čaši. 4.4% alkohola. 

Miris je jako blag, hmeljne arome - cvetne, citrusne. Ukus je takođe slabašan, ali fino balansiran između slada i hmelja. Gorčina je osetna, ali ne preterano izražena, makar tu je ovo pivo moglo da bude jače, konkretnije.

Pivo nije vodenasto, već ima prilično punu teksturu za jedan lager, a gaziranost je povišena, ali prijatna. sve ukupno, što se tiče osećaja u ustima, savršeno.

Možemo reći dobro spravljeno pivo, iako prilično dosadno. Pitko, osvežavajuće i to je sve što bi i trebalo da bude, pre svega. Ima boljih pilsnera čak i na našem tržištu, ali ni ovom ništa posebno ne fali.

OCENA: 7/10

Monty Python's Holy Grail Ale

Stavljanje raznolikih etiketa, povezivanje piva sa pop kulturom nije novost, sve zbog prodaje, jelte. U znak trideset godina Monti Pajtona skuvano je ovo pivo. U pitanju je britanski ejl.

Simpatična o.5 litarska flaša, alkohola 4.7% (što ne treba da čudi za standardne britanske ejlove). Pene gotovo da i nema. Boja je lepa rubin crvena i providna. Tako bez pene pivo izgleda prilično bedno i razočaravajuće.

Miris je isprva jako, jako čudan i odbojan, nama je zamirisao... pa ne želimo detaljisati da vas sasvim ne oteramo od ovog piva. N, valjda kako se grejalo, otkrilo nam je lepe i intenzivne voćne arome, uz nešto meda, cveća takođe. Ukus je sasvim na strani maline, ubedljivo, gotovo jednodimenzionalno. Možda nešto jabuke, jagode. Finiša gotovo da i nema, gorčina nije primetna uopšte. Tako da ječmeni slad sasvim dominira.

Tekstura je blago vodenasta, a gaziranost nije jaka, pa sve skupa sa izgledom dodaje utisku izvetrelog, bednog piva. 

Sam ukus nije loš, dovoljno je intenzivan, sa lepim voćnim ukusima (ukoliko volite maline, ovo je pivo za vas). Iako hmelja ovde nema ni za lek, Holy grail Ale nije presladak, već rpavo osvežavajući. Ipak, zbog svih nedostataka ne možemo dati višu ocenu, niti mirne duše preporučiti pre nekih drugih britanskih piva koja su od skora dostupna kod nas.

OCENA: 7/10

Franziskaner Hefe-Weisse

Iza Frenziskanerpšeničnog piva stoji priča o tradiciji jedne pivare koja je duga stotinama godine. Počinje još na kraju četrnaestog veka, negde tokom devetnaestog postaje najveća pivara u Minhenu - jednoj od pivarskih prestonica Evrope - na početku dvadesetog stoleća počinje izvoz piva u Severnu Ameriku, da bi početkom ovog pivara (koja je u međuvremenu spojena sa još nekoliko bavarskih bisera) bila prodata internacionalnom gigantu inBev-u.

Pšenično mutno pivo je originalno bavarski stil, smatraju se ta piva letnjim (zbog pitkosti i osvežavajućih, laganih ukusa), sa niskim nivoom alkohola u sebi i služe se nešto toplija no standardni lageri. 

Flaša je od pola litre, alkohola u njoj je 5%, najbolje upotrebiti pre juna 2015. godine. Dva prsta visoka bela, "pufnasta" i postojana pena. Na čaši ostaje bogata i lepa čipka. Boja je svetlo narandžasta, zamućena uz vidiljivu karbnizaciju. Vizuelno sve u redu sa pivom.

Miris je blag i očekivano na strani kvasaca, sa aromama različitih začina, žvakaće gume, banane, citrusnog voća. Ovo je definitvno jedno od najlaganijih pšeničnih piva koje smo probali. Ukusi su izrazito osvežavajući: citrusni pre svega, ponavlja se i žvakaća guma,ali tu su i neke svetne note, sa tek nešto blage i prijatne gorčine koja se oseća u finišu.

Tekstura je karakteristično za stil teža, a gaziranost povišena.

Nama se pivo dopalo. Pitko je, kvalitetno spravljeno. Svakako blago i bojažljivo sa ukusima, ne napada vašu paletu punom snagom kao što to ne čini niti jedan inBev proizvod), ali ono što donosi je svakako fino i odgovarajuće.

OCENA: 7.5/10

Leffe Blonde

Tek podrobnijom proverom bloga shvatili smo da je "Leffe Blonde" ostalo neopisano na njegovim stranicama. Zaista veliki i sasvim slučajni propust. "Leffe" jeste pivo preko kojeg se ljudi upoznaju sa bogatstvom belgijske industrije i privatne, mikro scene. Kod nas je tu ulogu nekako namesto njega odradio "Grimbergen", uspešno se proširio među masama i pozicionirao se kao jedno od najtraženijih uvoznih piva. "Leffe" je pak ostao nekako sa strane, čini se preskup većini kežual pivopija, predosadan za retke fanatike koji ne žale novaca...

Nekada je, kažu priče, bilo to drugačije piće, sa više karaktera, više ukusa, ali sada je u vlasništvu zloglasnog inBev-a, kompanije koja u svojim kandžama drži preko dvesta pisvkih brendova, prostire se na nekoliko kontinenata... "Leffe" je postao svedeni, lagani ejl za široke mase. 

No, hajmo polako ispratiti rutinu recenzije.

0.33l flašica, najbolje upotrebljiva pre septembra iduće godine, 6.6% alkohola u sebi. Tamno žute, zlatne boje, providno i sa jako vidljivom karbonizacijom. Pene gotovo da i nema, tek tanak pokrov koji se zadržava (možda smo ovaj put preoprezno sipali). Miris je relativno intenzivan (mada posebno brzo isparava) i donoi standardne arome belgijskih kvasaca, hleba, pomorandže, banane, alkohola. Ukus je sličan, pivo je slatko, sa tek nešto gorčine u aftertejstu, ali i nešto osvežavajuće citrusne kiselosti ranije na paleti. Osećaj u ustima nakon cele flaše je kao da ste jeli bombone. 

Izražena gaziranost, koja možda i sakriva deo ukusa. Tekstura je lepljiva, da tako kažemo.

U suštini nije loše, čak nam se sada čini boljim nego što ga pamtimo. Kao i kod mnogih belgijanaca ubeljivo na strani slatkog i gaziranog ( s tim da je potonje ovde baš izraženo), najblje leže nakon začinjenijeg, konkretnog obroka (neko slanije meso, roštilj, piletina na neki kineski način, giros...), namesto dezerta. Aftertejst je dug i realtivno kompleksan, može se na miru ispijati i uživati. Sve u svemu, solidno pivo, ne preskupo, dostupno i definitivno najbolji uvodnik u svet belgijskih (svetlih) ejlova.

OCENA: 7.5./10

Flensburger Dunkel

Pre izvesnog vremena ponuda nemačkih piva na našem tržištu je proširena asortimanom najveće nezavisne pivare u toj, za našu i vašu omiljenu tekućinu, spektakularnoj zemlji. Nismo preterano žurili sa probom bilo čega njihovog, ali eto, došlo je i to na red i to njihovo tamno pivo.

Flaša je 0.33l, sa čepom drugačijim no što smo navikli. Svega 4.8% alkohola, ništa strašno, ali volimo mračnjake nešto jače. Pene je malo, za možda pola prsta, ali je blago kremasta i ne nestaje preterano brzo. Boja je ono što iznenađuuje - nije u pitanju zapravo tamno, već jantarno pivo, crvene, bakarne boje. Miris je ugodan, sa očekivanim aromama tost hleba, karamele, kafe. To se ponavlja i na paleti, ali sa izraženim ukusom metala pride, koji gotovo dominira. Pivo je izraženo slatko, sa tek blagom hmeljnom grčinom u koja "visi" na kraju grla. Čini se kao da se i malko alkohola oseća, takođe, što je, s obzirom na jačinu piva i na činjenicu da je ovo naše bilo valjano rashlađeno, zaista začuđujuće.

Tekstura je laka, gaziranost nešto povišena, dakle sve po propisu industrijskog lagera.

Šta znamo, očekivani ukusi su tu, nije u pitanju vatromet za vaše nepca, ali pivo nije ni bljutavo. Jedino nama odbojna metalna nota kojoj ne možemo pobeći, kao i osećaju povišene kiseline u želucu. Može s eprobati, sve se može probati, ali za te novce se može popiti i dva Nikšićka i daleko se više nauživati.

OCENA: 6/10

Thornbridge Jaipur

Pre izvesnog vremena kušali smo i ovde opisali presjajno Wild Raven pivo iz britanske Thornbridge pivare. Toliko smo ostali oduševljeni da smo morali probati još nešto iz njihovog asortimana, iako nažalost ono što je dostupno u Srbiji (u "Samo Pivo", pre svega) i nije previše.

Jaipur je indian pale ale na britanski način.

Alkohlna procentura - 5.9, što je za ovakvo pivo idealno, verujte nam. Dva prsta bele pene, koja traje. Boja je svetla žuto-narandžasta, kao đus od pomorandže ili ananasa. Kako izgleda tako i miriše, jako na strani citrusa, laganog hmelja. Ukus je divan, sasvim, sasvim osvežavajući. Ponovo izraženi ananas, u manjoj meri med, pomorandža. U grlu gotovo da uopšte nema gorčine, što je šteta jer bi uz prisutne ukuse savršeno išla, no ipak pivo jeste slatko, ali ne i preslatko, tako da nije sasvim nebalansirano.

Tekstura je teža taman toliko da nije vodenasto, a gaziranost je srednja.

Pivo ne zrači kompleksnošću ukusa, prilično je jednodimenzionalno. Hmelja zaista fali da makar koliko-toliko obogati priču. Ali ono što stoji - pivo je rvaški osvežavajuće i pitko, savršeno za leto ili svako doba godine ako volite lagana piva sa gore pomenutim, voćnim nijansama. 

Jaka osmica, veoma jaka, moglo je možda i malko više.

OCENA: 8/10

Bernard Dark

Moramo priznati da nas retko koje češko pivo iskreno oduševi. Nažalost, u Srbiji još uvek izbor jeste minimalan, najčešće se svodi na najveće industriske brendove, pa to i nije tako čudno. Sa druge strane, tamni Bernard nam dolazi iz privatne, porodične pivare i očekivali smo ipak više od onoga što smo na kraju dobili. Idemo redom.

Bernard dolazi u lepoj flaši, sa karakterističnim čepom koji možemo videti najčešće na znatno skupljim pivima. Alkoholna jačina je 5.1%. Karakteristične tamno braon boje, sa dosta pene, koja relativno brzo opada do nivo finog pokrova. Čipka ostaje na čaši. Miris je izrazito blag, gotovo nepostojeći, tek nešto slatkastog mirisa moke, recimo i možda citrusa. Ukus je sličan, jako nežan sa tek obećanjima uobičajnih ukusa za tamne lagere - kafa, čokolada i nešto blage gorčine u finišu. Gaziranost je umerena, tekstura piva je malko teža, gotovo lepljiva.

Sve u svemu, nije ovo loše pivo. Pitkost je vrhunska, ništa ne smeta, alkohola u sebi ima taman koliko bi trebalo da možete da ga pijete celo veče. Jako je osvežavajuće. 

No, mi ipak tražimo nešto malko više karaktera kako bi pivo mogli da svrstamo među vrlo dobre ili odlične. Genralno pivo ostavlja sličan utisak kao i banjalučki "Crni Đorđe", s tim da je skuplje.

OCENA: 6/10

Schöfferhofer Dunkles Hefeweizen

Davno smo opisali Schöfferhofer pšenično pivo, nismo ostali preterano oduševljeni, ali jesmo priznali da je u pitanju pitko, prijatno pivo kojem nikada ne bismo rekli ne. Pred nama je, konačno, i dunkel hefeweizen varzija, prevedeno na srpski - tamno pšenično pivo.

Pet posto alkohola, flaša od pola litra sa zaista dobro dizajniranim čepom (za one koji ih, možda skupljaju). Pivo zapravo nije posebno tamno, možda za par nijansi tamnije od standardnog. Neka mračna narandžasta, boja meda, tako nešto. Sasvim zamućeno. Pene ima dosta, dva-tri prsta prilikom pažljivog sipanja. Kremasta je i postojana. 

Miris je blag i manje-više standardan za stil - citrus, začini, sa blagim mirisima karamele. Ukus je sličan - pomorandža, limun, začini (korijander, biber)... baš kao i svetla varijanta, prilično lagano, sa eto suptilnim notama karakterističnim za tamna piva (nešto karamele, kakaa). Hmelj je neprimetan ovde, nema gorčine.

Gaziranost je potaman, pivo je možda malko vodenije, mada ništa posebno odbojno. 

Sasvim solidno pivo. Iskreno, preporučili bi niz drugih namesto njega, ali skladno sa cenom i pristupačnošću, činjenicom da ništa ovde posebno ne smeta, da je sve na mestu i fino - nije loše, nije.

OCENA: 7/10

Young's Double Chocolate Stout

Jedna od osnovnih ideja našeg malenog bloga jeste da obrazuje i promeni način i ugao gledanja na pivo, makar nekom čoveku, makar šačici. Jedan od odlika pivskog varvarstva i neznanja jeste prosta podela na tamna i svetla piva koja malo šta znači, pa opet - mi pivski snobovi i dosadnjakovići priznajemo da prosto volimo tamna piva, svih stilova, porekla i kvaliteta.

Stout je britanski stil, najpoznatiji njegov predstavnik je svakako "Ginis".
Pivo koje je pred nama može zavarati, Young's Double Chocolate Stout, rekao bi čovek da je to neko ženskasto, slatkasto, pola pivo, pola čokolada bućkuriš, rekao bi i prevario bi se. Tokom fermentacije dodata je određena količina prave čokolade, korišćen je takođe i takozvani čokoladni slad (ječmeni slad koji je duže pržen) kako bi se i inače karakteristični ukusi kakaa i kafe dodatno pojačali. No, u pitanju jeste klasično, pravo pivo.
Pene ima zaista puno, tamna je, kremasta, postojana, na ivici čaše ostaje dosta čipke. Boja je gotovo monolitno crna. samo na izgled ovo pivo dobija +1 na krajnju ocenu! Alkoholna jačina je svega 5.2%, što ga čini jako pitkim. Miris nam je isprva otkrio malo onih odbojnih nota ustajalog piva (zaboravili smo pogledati datum na flaši), a tek zatim nešto čokolade, kafe i pre svega mlečnih mirisa. Ukus... je fenomenalan! Pun, intenzivan, sa izraženom i kompleksnom igrom kafe, kakaa, mleka, karamele i posebno suvim finišom, sa određenom, prijatnom gorčinom. Može se sve to na početku učiniti nebalansiranim, no na pola čaše sve nekako legne u divno iskustvo.
Mana bi bila vodenasta tekstura.

Ne najbolji stout koji možete popiti, ali jedini čokoladni u Srbiji i kao takav jeste doživljaj. Svakako jeste pivo koje je na strani skupljih, nije nažalost za svakodnevno i mnogobrojno ispijanje, no, ako ništa, verujemo da ovo pivo jeste prilično kalorično, pa bi dosta njih uticalo na vašu i našu, pivima već načetu, figuru.
Živeli.

OCENA: 8.5/10

Wild Raven

Na novoj lokaciji, u novom, svedenom enterijeru beogradske pivnice sa renomeom revolucionarne - Samo Pivo - kušali smo pokušaj britanske Thornbridge pivare u prikazivanju black IPA stila. Doduše, to ime je nelogično - black inadian pale ale, kontradiktorno, ali je prihvaćenije od logičnijih varijanti (IDA, IBA...). Kako god, black IPA generalno karakteriše nivo zahmeljenosti klasičnih IPA piva, lakša tekstura u odnosu na stoutove, relativno visok procenat alkohola i standardna prisutnost karamelizovanog slada. 

Wild Raven ne odskače previše od svih navedenih kategorija i donosi nam jedn zaista fino pivsko iskustvo. U predivnoj flaši od pola litre, sa 6.6% alkohola u sebi. Nakon nešto agresivnijeg točenja dobijamo dva-tri prsta visoku, kremastu penu tamne bež boje, koja dugo ostaje prisutna, blago se deformiše, nestaje na ivicama čaše (ostavljajući silnu čipku), a zadržavajući se na sredini. Pivo je izrazito tamno, gotovo sasvim crno i sveopšte divno na oko. 

Miris je svež, jak i prelep - pre svega dominiraju arome tamnog voća; grožđa, kupina, možda nešto citrusa, baš divno! Ukus nam ponavlja te nijanse uz trunčicu više klasičnog ukusa prženog slada (čokolada, lešnik) i izraženom hmeljnom završnicom. Pa, ipak, gorčina nije preterana, nije hardcore i gotovo možemo reći da je pivo zapravo jako pitko. 

Tekstura je čini s esavršeno balansirana, niti vodenasta, niti kremasta, takođe i umerena, jedva primetna zapravo, gaziranost samo pospešuje osećaj idealne pitkosti. Finiš je suv. 

S obzirom na ispodprosečan nivo alkohola i umerenu gorčinu, Wild Raven nam deluje više kao nešto zahmeljeniji porter, nego li zaista pravi BIPA, no, kako god, u pitanju je vrhunsko pivo!

OCENA: 9/10

Crni Đorđe

"Crni Đorđe" je proizvod Banjalučke pivare koji je, nakon nekoliko godina pauze, vraćeno na tržište 2010. godine. Ne znamo zašto se do današnjeg dana nije našao neko ko bi ga distribuirao na tržište Srbije majke, vrlo verovatno se kuva u manjim količinama, nažalost. Ali eto, imali smo šansu da ga probamo na ovogodišnjem Bir Festu.

Pivo ima 5.2% alkohola u sebi, dolazi u predivnoj malenoj 0.33l flaši - sa slikom Karađođra, ćiriličnim slovima... Braon-crvenkaste je boje (tamni lager je u pitanju, naravno), sa prst-dva visokom, belom penom koja brzo nestaje. 

Miris je blag i na strani slada - karamela, malo kafe. Ukus je jednako slabaš i neubedljiv, sa ponovljenim notama prženog ječmenog slada. Pivo je gušće, gazirano baš koliko treba, tako da skupa u ustima ostavlja prijatan osećaj, lepo "leži", nije preterano resko ili vodenasto. Hmelj se ovde uopše ne oseća (nema gorčine),  čak i u aftertejstu osećamo nešto karamele. Nema kiselosti, mirisa ili ukusa na ustajalo, polupokvareno pivo, nema ovde ničega odbojnog ili ružnog, samo savršena pitkost.

Izrazito pitko i prijatno pivo, koje prosto klizi niz grlo, no ukusa zaista jedva da i ima. Želeli da zavolimo ovo pivo, da ga beskrajno nahvalimo, zato što je tako malo i tako... srpsko, ali ono nam jednostavno ne nudi dovoljno materije, supstance. 

Ne smeta, ali i ne ostavlja neki utisak.

OCENA: 6.5/10

Lav Dunđerski

"Dunđerski" pivo je bilo lansirano i pre dve godine, kao jubilarno, povodom 120 godina onoga što danas zoveno "Carlsberg Srbija" i tada je to bio lep dokaz da domaći industrijski pivari nisu zaboravili svoj posao, to je i danas. Iksreno se nadamo da je "Dunđerski" ovoga puta tu da ostane i daje primer drugima, dok ga mi besomučno ispijamo.

Možda uvod deluje više kao zaključak, ali istina je ta da je ovo pivo toliko dobro, da i ne moramo mnogo pisati. Oduvao je "Dunđer" svu konkurenciju koju smo ispijali na ovogodišnjem Bir Festu, ostavio češku braću po stilu (svetli lager, naravno) u prašini i milovao naša nepca klasičnim ukusom dobre ex-yu pivčuge, ništa manje, ništa više.

Alkoholna jačina je nešto ispod standardnih 5%, što je možda i jedina zamerka. Voleli bi ovo kušati sa malo više etanola u sebi. Boja je čini se tamnija za nijansu-dve od standardnog "Lava", sa dosta pene koja je relativno kremasta i postojana do samog kraja vaše čaše, na kojoj ostaje takozvani lacing, odnosno penasta čipka. Uvek obraćamo pažnju na te detajle zato što su oni pokazatelj kvaliteta samog piva - bogata pena označava kvalitetnije sastojke korišćenje u procesu kuvanja piva (mada to ne mora nužno biti), a takođe ga čini svežim, hladnim i gaziranim tokom čitavog ispijanja - štiti ga od spoljašnjih uticaja, naravno, čini i samo pivo lepšim.

Mirisom čini se blago dominirjau note finog hmelja, ali prisutan je i ječmeni slad. Ukus je pun i fino balansiran - napred nešto slatkosti, dok u grlu osećamo izraženu i prijatnu gorčinu kvalitetnog hmelja. Zaista zadovoljavajuće i izuraženo dovoljno da čak zamaskira u proizvodima ove pivare uvek prisutnu metalnu notu. Čini nam se da je nivo jefitinih supstitucija (kukuruza, pre svega) ovde dosta snižen u odnosu na bljutavi originalni "Lav", kojim oni apsolutno diminiraju. Definitivno je ovde uloženo malo više truda i novca.

"Dunđerski" je nešto gaziranije, ali to ne smeta, tekstura je teža, punija, pa nemate osećaj da pijete mineralnu vodicu.

Ne možemo ili ne želimo ovom pivu naći manu, kako god, ono je svakako dobro. Objektivno.

 Možda i najbolji domaći lager. Nadajmo se da će se prvo ustaliti na našem tržištu, a zatim i dublje ući u narod i naterati i druge velike proizvođače da malo porazmisle o svojoj politici i konačno prestanu da na potrošače gledaju kao na stoku. Poturanje bljutavog, odurnog ili kiselog (u zavisnosti o kojoj od tri najveće srpske pivare se radi) poluproizvoda je uvreda za sve nas, jer nas smatraju alkoholičarima očajnim koji će popiti sve samo da se, čak i ako definiciju ljubljenog napitka razvučemo do maksimuma, može nazvati pivom.

OCENA: 8/10

Kozel Svetly / Kozel Cerny

Kozel je jedno od popularnijih i najviše izvoženih čeških piva, po nama na tom status verovatno može zahvaliti pre svega zbog činjenice da je - jeftino. Mi smo ga kušali na ovogodišnjem Bir Festu po ne baš toliko popularnim cenama, no šta da se radi, navikli smo već na ovdašnji lopovski karakter.

Kozel Svetly

Od ovog piva nismo mnogo očekivali, a vala nismo mnogo ni dobili.
4% alkohola i izgled standardan za svetle lagere, pena je kremastija, ali relativno brzo nestaje. Miris je blag, slatkast (ječmeni slad dominira njime) i nekako čudan. Ukus je... bezveze. Nešto slatkosti, gotovo bez hmelja u ukusu, pomalo i kiselo. Generalno podsetilo nas je na piva Ujedinjenih Pivara Srbije, onih što se kuvaju u Novom Sadu. Jako neubedljivo.

Možemo reći pitko pivo, ali čak bi i to bilo možda malo nategnuto. 

OCENA: 5/10

Kozel Cerny

Boja je tamno braon, pena je kremasta, visoka i dosta tamna. Miris je lep, ne prejak, ali baš fine note kafe dominiraju, a slede kakao, suvo voće. Isto dobijamo i na paleti, sa još izraženijom kafom. Slatko i jako pitko, opušteno pivo. Finiš nije izraženo suv, iako smo to očekivali i ponovo bez posebno izraženog hmelja. Takođe je i kratak, ukus piva brzo isparava sa jezika, ne ostavljajući nikakav aftertaste, pa vam se ekspresno traži novi gutljaj. 

Ipak, možemo reći da donosi sasvim dovoljno ukusa, s obzirom na jako skroman nivo alkohola - 3.8%. 

Jedina ozbiljnija mana, ako zanemarimo nedostatak neke silovite kompleksnosti ukusa, koju nismo ni očekivali ovde, jeste vodenost piva - slaba gaziranost zbog koje ocena i nije viša, nego je čak i ovakva "nategnuta". 

Tamni "Kozel" nama se dopao i možemo ga sa rezervom preporučiti, ukoliko ga možet naći negde po nižim cenama i ako vam treba lagano, osvežavajuće pivo za celovečernje ispijanje.
OCENA: 7/10

Pauwel Kwak

Brouwerij Bosteels je pivara u Belgiji osnovana davne 1791. godine i dalje je samostalna - u vlasništvu porodice osnivača i to sada već čitavih sedam generacija. Kuvaju tri piva, od kojih smo jedno ovde opisali i tom prilikom nahvalili - Tripel Karmeliet - a drugo je verovatno poznatiji Pauwel Kwak koji je upravo sada u čašama pred nama. 

U pitanju je belgijski jaki (specijalni) ejl, prepoznatljiv pre svega po suludoj, originalnoj čaši - koju, nažalost, nemamo - ali i po više nego solidnom ukusu.

Flaša je 330ml. i na njoj proizvođač savetuje da se pivo služi rashlađeno na nekih 5-6 stepeni celzijusa i to najbolje pre februara 2016. godine, dakle ima još vremena. S obzirom na jačinu - 8.4% alkohola - ovaj ejl svakako može dodatno da sazreva u podrumu, no mi ga nećemo čekati.

Kwak je lepe boje bakra, providno je i prepuno mehurića. Pena je visoka centimetar, kremasta u dugo se zadržava. Mirisom dominiraju belgijski kvasci i prženi slad. Ništa posbeno intenzivno, ali slatkasti mirisi jabuke, karamele... Na jeziku, bez obzira na vidljivu i izraženu gaziranost, Kwak nije previše rezak, što je pohvalno. Pivo je slatko, mada ne previše, makar ne meni. U finišu dolazi nešto gorčine, koje ima jako malo, ali dugo ostaje i čini dosta po pitanju balansa. Note jabuke, karamela, jagode su prisutne. Tekstura je puna i teška, kao da klizi po jeziku. Aftertaste je dug i kompleksan. 

Pivo je ugodnije u manjim, kraćim gutljajima, za sporije ispijanje, doduše kako se bude grejalo otkriće nešto alkohola u mirisu, no zaista ništa preterano.

Baš kao i brat mu Karmeliet, tako i Kwak jeste zakucan duboko na slatkoj strani ukusa - ukoliko prospete malo ulepićete se kao svinje, posle ispijanja bićete žedni i trebaće vam čaša hladne vode. No, to i nisu za nas mane, ovo pivo je gotovo dezertno, savršeno leže nakon obroka, namesto nekog kolača ili nekoliko kocki čokolade.

OCENA: 8.5/10

Kabinet IPA

Craft beer scena u Srbiji je, malo je reći, siromašna. Uz dugo prisutni, ali kvalitetom ne posebno impresivni "Krugher & Brent" i pabovski orijentisanu "Crnu Kornjaču" u kojoj je potpisnik ovih redova pre neki dan dobio pokvareno, kiselo svetlo pivo (iako je tražio tamno), do skora, čini nam se, nismo imali ozbiljnijeg takmaca.

"Kabinet" je mala, samostalna pivara iz Sopota koja je relativno skoro počela sa radom i do sada izbacila na tržisšte nekih 6-7 vrsta piva, raznolikih stilova (IPA, APA, Porter, belgijski ejl...), koja su, ako ništa drugo, makar dosledni prikazi određenih stilova (manje-više) i mogu poslužiti kao uvod u njihov svet.

Za konkretniju recenziju prvi na redu je kabinetov IPA (indian pale ale). Popijeno u zemunskom "Pivopiji", koji je u mnogome zaslužan za skorašnju "eksploziju" craft beer manije u glavnom gradu, točeno. Pivo u čaši izgleda zaista lepo - tamne, mutne boje meda, sa dva prsta visokom, kremastom penom boje bele kafe. Miris je lagan i slatkast, tamno voće možda. Ništa kompleksno, ali lepo.

Ukus je ono najbitnije i ono gde Kabinet IPA pada. Nije ovaj stil baš lak za izvesti, za balansirati - i mnogo iskusnija i veća imena samostalne pivske scene ovde propadaju, pa nije neko silno čudo što naši pioniri ne uspevaju. Nešto slatkosti napred i dominantna gorčina u grlu. Suštinski, pitko, osvežavajuće, pristojno, ali jednodimenzionalno. Nakon dva-tri gutljaja ta gorčina je sve što ćete osetiti. 

Možemo preporučiti svim ljubiteljima gorkih piva bez mnogo zadrške. Možda nema kompleksnosti nekih drugih, uvoznih piva ovog stila, ali jeste svakako pristojno.

OCENA: 7/10

Schneider Weisse Tap 5 Meine Hopfen-Weisse

Bavarska, porodična "Weissbierbrauerei G. Schneider & Sohn" pivara poznata je po svojim vrhunskim pšeničnim pivima, pre svega. U Srbiji je dotičan stil pošteno popularan i voljen kako među "ozbiljnijim" pivopijama, tako i među onim opzuštenijim, pa čak i među devojkama koje pivo inače ne vole posebno. Zaista je lako voleti osvežavajući, letnji ukus obroka u čaši. Sve ukupno, nema niti jednog razloga da se odmah ne bacimo na ovo pivo i vidimo da li je dostojno renomea i hajpa.

Većina asortimana dotične pivare je nazvano TAP, a samo se brojevi menjaju. TAP 5 je weizenbock, mada je zapravo plod saradnje dva pivarska majstora i da tako kažemo - zanimljiv crossover između nemačkog pšeničnog i IPA stila. Alkoholna jačina je, očekivano, visoka - 8.2%. Na etiketi flaše piše da je najbolje da ga upotrebiti pre oktobra 2015. godine, što znači da je sveže i u vrhunskom stanju. 

Dva prsta kremaste, bele pene, koja dugo ostaje prisutna.  Narandžaste boje i sasvim mutno, prepuno komadića koji plutaju naokolo i mehurića koji luduju. vrlo je bitno imati veliku čašzu u koju može stati sav sadržaj 0.5 litarske flaše! 

Već miris odaje da je u pitanju vrhunsko pivo. Kvasci dominiraju, ali kao da u igri učestvuju i hmelj i slad podjednako, gradeći intenzivan i osvežavajući miris pomorandže pre svega, tu su i note banane i bibera, očekivane. Ukus je savšreno balansiran, to prvo zaključujemo. S obzirom na jačinu i stil, očekivali bi možda dominantnu slatkoću, ona svakako jeste prisutna napred na jeziku, ali u finišu dobijamo izraženu gorčinu. upravo je tu osećamo taj spoj stilova. Savršenstvo. Iako je silovito gazirano, na samom jeziku nije preterano resko. Pivo donosi čak i malo citrusne kiselosti, tek malo, da ga učini osvežavajućim. 

Definitvno je u pitanju pivo stvoreno za lagano ispijanje, možete ga izvaditi iz frižidera, piti dobro rashlađenog, ali polako, dopustiti mu da se ugreje do preporučenih 8-12 stepeni celzijusa. Ukusom će podsećati, pre svega, na južno voće - pomorandžu, grejp, ali i na breskvu. Čak i dok se pivo bude grejalo, visoki procenat alkohola se neće pojaviti niti u mirisu, niti u ukusu!

Jedna flaša je, s obzirom na jačinu, ali i bogatstvo ukusa, sasvim, sasvim dovoljna, pa preporučujemo lagano ispijanje kući, uz film, utakmicu, a za kafiće ostaviti neka laganija piva.

Erdinger i Paulaner su svakako zaslužni za širenje interesovanja za konkretno pšenična piva među srbljem, ali i stvaranje pivske kulture generalno. Svaka njima čast, ali ukoliko su Vam se dopali uopšteni ukusi prisutni u ta dva piva, vreme je da ugrabite nešto ozbiljnije i kvalitetnije skuvano. "TAP 5" se čini kao savršeni primerak, koji bi mogao da se dopadne svima. Iskreno sam oduševljen pivom, pa mu mirne duše dajem možda i najvišu ocenu u istoriji bloga.

OCENA: 9.5/10

Tripel Karmeliet

Nakon duže pauze, konačno, novi unos na ovom malenom, alkoholičarskom blogu.

Tripel Karmeliet je relativno novo ime u svetu piva - prvi put skuvano 1996. - ali nije mu trebalo previše da se probije u sam vrh svetske pivske "scene", nadobija se nagrada za najbolji ejl ili najbolji svetli ejl na svetu, bude traženo više nego što može biti skuvano.

Po stilu je belgijski manastirski tripel. Osnovna karakteristika stila  je povišen nivo prisutnog alkohola, pa je tako i ovde u pitanju čak 8.4%. 

Kada otvorite malenu, 330ml flašu - izbije zamašna količina dima. Kako volimo dim. Već na vrhu flaše osetimo jak miris karakterističnih belgijskih kvasaca. Pene ima za nekoliko prsta, a samo pivo je svetle boje, možda tek za nijansu tamnije od klasičnih lagera i mutno je. Miris je intenzivan i svež, citrusni, začinski (možda malo cimeta, bibera...). Alkohola nema ni u mirisu, niti na paleti, niti malo. Đavolski i pokvareno je sakriven, pa ukoliko vam je novčanik deblji i možete priuštiti sebi nekoliko komada - možete sebe pošteno sjebati. Ukus je intenzivan i pun. Pivo je lagane teksture, resko i pre svega slatko (što je karakteristično za stil), ali dobijemo na kraju nešto i gorčine. Generalno, ukusom dominira kvasac, pre nego slad ili hmelj. Note citrusnog voća i raznolikih začina će dugo igrati na vašim nepcima, dugo nakon što i poslednja kap ovog blaženog napitka bude popijena. 

Zaista, zasta divno pivo. Sjajan prikaz belgijskog jakog ejla, znalački skuvanog, nešto više cene - ali isplati se, verujte mi. Pivo koje nije za svaki dan, pivo koje zaustavlja vreme oko sebe, pivo kao doživljaj. Svaka preporuka.

OCENA: 9/10