Pijući godinama Paulaner piva po Srbiji odavno smo postali svesni da taj polu-proizvod i pravo pivo pod tim imenom i nemaju mnogo veze. Tačnu politiku kompanije ne znamo, ali ne treba biti neki silni genije - najverovatnije je na delu štednja na sirovinama kako bi se za naše sirotinjsko područje mogla postići neka pristupačnija cena. Iskren da budem, radije ne bih imao ništa nego verziju za treći svet koja samo vređa naša nepca.
U Poljskoj smo probali dunkel varijantu njihovog čuvenog mutnog, pšeničnog piva. Nadajmo se da je posetiocima bloga odavno jasno da je dunkel zapravo - tamno.
Malena, slatka 033l flaša. Standardnih 5.3% alkohola u sebi. Dosta pene, nekoliko prstiju visoka čak, blago braonkaste boje, kremasta i postojana. Boja piva je tamno narandžasta, možda tek u sredini čaše zapravo braon. Pivo je mutno. Miris koji nam otkriva je nešto blaži i na liniji standardnih aroma kvasca - banana, začini, nešto karamele. To se sasvim ponavklja i na jeziku s tim da je dosta intenzivnije. Zaista prijatan i dobro balansiran uksu koji pre svega nosi voćne note, ali možemo osetiti i nešto začina, meda, karamele (potonji doloze iz činjenice da je ovo tamna varijanta piva). Tekstura je puna i teža, dok je pivo nešto gaziranije, no nama to u slučajevima ovakvih piva (gustih, konkretnih, koji teže padnu na jezik) nikada nije posebni problem. Nema one odbojne reskosti, već pivo lakše klizi niz grlo i još više osvežava.
Pivo je svakako slatkasto, ali ne i preterano, dok izrazito suv finiš sa tek nešto gorčine (noticom) lepo balansira ukus.
Svakako je u pitanju vrhunsko pivo. Ne najbolje pšenično koje smo imali prilike popiti, ali relativno pristupačne cene i čini se izrazito dostupno - Poljska i Krakov se i ne čine kao centar pivske kulture, pa ipak ovog brenda ima bukvalno na svakom ćošku - što je možda i najbitnije.
Ipak, kao ljudi kojima je pivo svetinja, koji na njega gledaju, pre svega, kao na pitanje hedonizma, kao na one retke momente ulepšavanja života, zaustavljanja svemira oko nas samo kako bi uživali u zaista dobroj čaši, ne možemo a da ne pljunemo u lice kompaniji koja stoji iza Paulanera. Tužno je kada oni koji od proizvodnje piva žive - to pivo ne poštuju, već svesno prave lošiju varijantu i šalju na takozvana tržišta drugog/trećeg reda.
Srbija možda svaim danom jeste sve bliža statusu države trećeg sveta, ali bez obzira na to, mi i dalje želimo popiti jedno dobro pivo, pre nego tri-četiri loša. I dalje pre želimo uživati u životu, nego li prosto bežati od života pomoću litara klošarskog "piva".
Ova tekućina nekada davno je imala svoje božanstvo - Ninkasi - danas je jedino božasntvo čitavog sveta - novac.
OCENA: 8.5/10
No comments:
Post a Comment