Poljska Piva

Odmah moramo reći da je naš put u Poljsku bio bezobrazno kratak, da jesmo imali plan obilaska manjih pabova i mesta posvećenih kuvanju domaćeg piva, i prodajom proizvoda poljskih mikro pivara, no na kraju zaista nismo ništa od toga uspeli. Par dana uz fakultative i žurke ostavilo je ništa vremena za našu veliku ljubav. Neki drugi put. Ono što jesmo pili i što smo pili u velikim količinama jesu standardni poljski industrijski, svetli lageri. 

Čini se da je to obećana zemlja za svakog teškog alkoholičara. Dragih nam tekućina koji menjaju raspoloženje, svest i sve pripadnice nežnijeg pola čini lepoticama ima na baš svakom ćošku, koraku, kvadratnom centimetru. Neka njihova varijanta podruma pića je dostupna u svakoj ulici na par mesta, a cene piva su ponekad čak i smešne. Pedesetak dinara za jednu limenku pa naviše. 

Da stvar bude još i lepša - gotovo svaki proizvođač uz standardnu varijantu svog lagera koja se vrti oko pet procenta alkohola u sebi, nudi i jaču verziju sa nekih šest, sedam ili čak i preko devet. Od tih konkretnijih izdvojili bi "Warka" pivo. Vrhunski spravljen industrijski produkt sa blagom gorčinom i još suptilnijom slatkošću ostavlja mogućnost ozbiljnog opijanja bez da vas bilo kakav prejaki ukus u tome ometa. Baš sve je potaman kod njega. Nešto tamniji - lepe crvenkaste boje, malo pene, nije vodenasto, baš potaman gazirano... bukvalno sve što bi jedan jak evro-lager trebao biti. Uz to, ne postoji odbojna prisutnost alkohola u mirisu ili ukusu, čak i kada se pivo zagreje.

Sledće pivo koje nam se dopalo jeste "Zubr Bison", pivo sa 5.8% alkohola u sebi, donosi dosta više karaktera od prethodnog. Na delu je jedan od uspešnijih balansa slatko-gorke pivske igre. Napred nam donosi osetnu slast i cvetnu aromu meda, dok na kraju palete, u grlu, preuzima nešto jača gorčina. Zubr spada među jeftinije brendove, koliko smo ukačili. 

Dosta je rasprostranjeno i "Tyskie" posebno po kafićima - deluje gotovo kao monopol, zapravo - ali ono je na nas ostavilo bedan utisak. Sasvim bezukusno, iako makar nije preterano vodenasto. Slično je i sa "Okocim". Moguće da smo popili još poneko, svakako jesmo, ali ni ta nisu posebno dodirnula naše receptore ukusa i mirisa.

To je, nažalost, to. Moramo reći da postoje kafane u kojima pivo možete popiti za 4-5 zlota, što bi bilo nekih 120-150 dinara, cene u jednom restoranu su išle čak i ispod toga (pošto je pivo bilo na dnevnom meniju/akciji). Takođe čini se da pivska kultura jeste nešto viša no u Srbiji, ali ne posebno razvijena. Skapirali smo da postoji nekoliko kvalitetnih pabova sa craft pivima, ali mi smo ih ispropuštali.
Ipak je i ogromnoj većini poljaka najbitnije da se samo dobro i jeftino napiju. Pa, ipak, utisak je da oni svoja piva kuvaju profesionalno i ozbiljno i da nećete lako naići na neko sasvim loše.