Stavljanje raznolikih etiketa, povezivanje piva sa pop kulturom nije novost, sve zbog prodaje, jelte. U znak trideset godina Monti Pajtona skuvano je ovo pivo. U pitanju je britanski ejl.
Simpatična o.5 litarska flaša, alkohola 4.7% (što ne treba da čudi za standardne britanske ejlove). Pene gotovo da i nema. Boja je lepa rubin crvena i providna. Tako bez pene pivo izgleda prilično bedno i razočaravajuće.
Miris je isprva jako, jako čudan i odbojan, nama je zamirisao... pa ne želimo detaljisati da vas sasvim ne oteramo od ovog piva. N, valjda kako se grejalo, otkrilo nam je lepe i intenzivne voćne arome, uz nešto meda, cveća takođe. Ukus je sasvim na strani maline, ubedljivo, gotovo jednodimenzionalno. Možda nešto jabuke, jagode. Finiša gotovo da i nema, gorčina nije primetna uopšte. Tako da ječmeni slad sasvim dominira.
Tekstura je blago vodenasta, a gaziranost nije jaka, pa sve skupa sa izgledom dodaje utisku izvetrelog, bednog piva.
Sam ukus nije loš, dovoljno je intenzivan, sa lepim voćnim ukusima (ukoliko volite maline, ovo je pivo za vas). Iako hmelja ovde nema ni za lek, Holy grail Ale nije presladak, već rpavo osvežavajući. Ipak, zbog svih nedostataka ne možemo dati višu ocenu, niti mirne duše preporučiti pre nekih drugih britanskih piva koja su od skora dostupna kod nas.
OCENA: 7/10
No comments:
Post a Comment