"Dunđerski" pivo je bilo lansirano i pre dve godine, kao jubilarno, povodom 120 godina onoga što danas zoveno "Carlsberg Srbija" i tada je to bio lep dokaz da domaći industrijski pivari nisu zaboravili svoj posao, to je i danas. Iksreno se nadamo da je "Dunđerski" ovoga puta tu da ostane i daje primer drugima, dok ga mi besomučno ispijamo.
Možda uvod deluje više kao zaključak, ali istina je ta da je ovo pivo toliko dobro, da i ne moramo mnogo pisati. Oduvao je "Dunđer" svu konkurenciju koju smo ispijali na ovogodišnjem Bir Festu, ostavio češku braću po stilu (svetli lager, naravno) u prašini i milovao naša nepca klasičnim ukusom dobre ex-yu pivčuge, ništa manje, ništa više.
Alkoholna jačina je nešto ispod standardnih 5%, što je možda i jedina zamerka. Voleli bi ovo kušati sa malo više etanola u sebi. Boja je čini se tamnija za nijansu-dve od standardnog "Lava", sa dosta pene koja je relativno kremasta i postojana do samog kraja vaše čaše, na kojoj ostaje takozvani lacing, odnosno penasta čipka. Uvek obraćamo pažnju na te detajle zato što su oni pokazatelj kvaliteta samog piva - bogata pena označava kvalitetnije sastojke korišćenje u procesu kuvanja piva (mada to ne mora nužno biti), a takođe ga čini svežim, hladnim i gaziranim tokom čitavog ispijanja - štiti ga od spoljašnjih uticaja, naravno, čini i samo pivo lepšim.
Mirisom čini se blago dominirjau note finog hmelja, ali prisutan je i ječmeni slad. Ukus je pun i fino balansiran - napred nešto slatkosti, dok u grlu osećamo izraženu i prijatnu gorčinu kvalitetnog hmelja. Zaista zadovoljavajuće i izuraženo dovoljno da čak zamaskira u proizvodima ove pivare uvek prisutnu metalnu notu. Čini nam se da je nivo jefitinih supstitucija (kukuruza, pre svega) ovde dosta snižen u odnosu na bljutavi originalni "Lav", kojim oni apsolutno diminiraju. Definitivno je ovde uloženo malo više truda i novca.
"Dunđerski" je nešto gaziranije, ali to ne smeta, tekstura je teža, punija, pa nemate osećaj da pijete mineralnu vodicu.
Ne možemo ili ne želimo ovom pivu naći manu, kako god, ono je svakako dobro. Objektivno.
Možda i najbolji domaći lager. Nadajmo se da će se prvo ustaliti na našem tržištu, a zatim i dublje ući u narod i naterati i druge velike proizvođače da malo porazmisle o svojoj politici i konačno prestanu da na potrošače gledaju kao na stoku. Poturanje bljutavog, odurnog ili kiselog (u zavisnosti o kojoj od tri najveće srpske pivare se radi) poluproizvoda je uvreda za sve nas, jer nas smatraju alkoholičarima očajnim koji će popiti sve samo da se, čak i ako definiciju ljubljenog napitka razvučemo do maksimuma, može nazvati pivom.
OCENA: 8/10
No comments:
Post a Comment