La Trappe Quadrupel Re-review

 Ovo pivo smo pili i pisali o njemu pre mnogo godina. Baš smo bili grubi prema njemu. Iskreno, uopšte ga se ne sećamo i da nemamo blog ne bismo bili sigurni da li smo ga uopšte probali. Tako da smo odlučili da ga probamo još jedared, da vidimo da li se nešto promenilo.

Na našem tržištu dostupno u dve varijante - mala, 330ml flaša i velika od 750ml, mi smo se odlučili za manju. Boja je braon-rubin,. zamućena, sa dva prsta penušave glave koja brzo nestaje ne ostavljajući traga na čaši. Baš onako i bez malenog pokrova od pene, kao što smo više puta naglasili, takva piva nam u čašama neminovno deluju tužno.

Miris ne obećava iskustvo mnogo bolje od onog koje smo imali pre toliko godina. Osećamo alkohol pre svega. Osim toga dosta ječmeni miris - kafa, karamela, med, kolači, peciva, torte, nekako baš rustičan i lep miris, ako zaobiđemo miris jeftine brlje, pored koga teško d aosećamo mirise karakterističnih kvasaca i hmeljne note - tek blaga banana i nekako zemljane note, nekakvog bilja... Tokom gutljala alkohol se zapravo ne oseća u toj meri.Ukus nije posebno intenzivan, al ijeste kompleksan i iskusan pivopija će svašta ovde razaznati. To su opet dominantno momenti pržene sladovine, stvarno moramo reći neki topli ukusi, ukusi koji podsećaju na toplinu doma. Možda i lupetaramo, možda nas samo alkohol greje i raduje. Slatkasti, medni momenti, suvo voće (šljive, grožđe), banana, karanfilić, kuvano vino, vanila, slatko, neki voćni pekmezi i marmelade... Pivo je jako slatko, tekstura je lepljiva, suši usta i potrebna je ovda između gutljaja, da pročisti. Gorčina nije prejaka, ali nam uz ovu slatkoću ne prija.

Mi ponovo nismo oduševljeni ovim pivom. Prosto nije za nas. Mislimo da se sve svodi na nivo alkohola, da je on previsok, možda bi ga dodatno odležavanje i čekanje stišalo, smirilo, oplemenilo mudrošću i tišinom starca, ali ovakvo kakvo je na rafu marketa - i nije nešto. Ima ovde kvaliteta i ko zapravo voli da oseti alkohol dok pije alkohol, može mu se zapravo jako svideti. Takođe ko voli baš slatka piva - preporuka. Za nas ovo prosto nije, mislimo da još uvek nispo probali tripel iste pivare, za koj ise nadamo da je balansiranije i bliže našem ukusu...

OCENA: 5/10

O'Hara's Hop Adventure Series - Strata

 Pred nama je ejl iz Carlow Brewing Company, osnovana 1996. godine i jeste jedna od najvećih kraft pivara u Irskoj. Izuzetno širok i bogat asortiman stoji iza njih, no našem smo tržištu do sada primetili samo ovaj IPA i njihov kraft lager koji još uvek nismo probali. U pitanju je svakako velika i ozbiljna proizvodnja, tako da već ulazi u kategoriju masovno proizvođenih kraftova. Konkretno za pravljenje ovog ejla korišćen je samo jedna sorta hmelja - Strata. Ovakva piva kod nas nisu toliko česta pojava, ono što jeste njihova velika prednost jeste upravo edukativna uloga - dozvoljavaju nam da dobro upoznamo novu sortu hmelja, samu za sebe, pa kasnije kada naiđemo na tu vrstu u miksu sa drugima, možemo imati određena očekivanja pre probe. Naravno, interakcija i upotreba različitih sorti hmelja u mnogome može da promeni doživljaj istih.

Flaša je 0.5l, alkohola ima 5%. Boja je tamna, ćilibar, čak pomalo crvenkasta, blago zamućena. Glava dva prsta visoka, kremasta, postojana i ostavlja čipku na čaši.

Miris pre svega jagode, slede druge voćne note - dinje, tek blage citrusne note, malo manga i pomorandže, dosta jaka aroma kanabisa, takođe biskviti, vanila. Ukus sledi slabašne voćne note sa nosa, takođe kanabis. Dosta slatko, ali lepa, lagana slatkoća ječma. Gaziranost jača, a osećaj u ustima srednji, možda čak i teži, dakle pivo nije vodenasto. Gorčina prisutna, možemo reći osrednja za IPA. Aftertejst je dug, gorko-sladak, pomalo težak, opor.

Za naš ukus preslatko pivo u kojem nijanse hmelja baš i nisu došle do izražaja. Nota koju su i drugi recenzenti opisali kao kanabisu sličnu, a nama fali neka druga asocijacija, nije nam baš prijala, a dosta je izražena. No, nije nam to zaista smetalo, koliko samo previše slatko i to ostavlja utisak da pijemo daleko jače i teže pivo, no što ono jeste. Za popiti jedno, može da prođe, već dva ne bismo želeli da vežemo.

OCENA: 6/10

Robocraft- Mugunghwa Session IPA

 Ovaj sešn ejl je dobio ime po nekakvoj korejskoj lutki koja se pojavljivaja i u popularnoj seriji Squid Games, seriju nismo stigli da pogledamo, ali ćemo zato otresti ovo pivo. Inače, session piva nisu ništa drugo do piva sa nešto nižim procentom alkohola, pa samim tim pogodna za duže sesije ispijanja. 

Uobičajna, mala limenka sa veselim. toplim bojama i originalnim dizajnom. Nivo alkohola je, kako smo već najavili, nešto snižen i iznosi 4.8%, što je zapravo u odnosu na uobičajene indijske ejlove dosta blaže. Svetlo žuta boja, boja slame, umereno mutno, maltene bez pene, tek nešto malo. 

Miris slab, citrusan i tropski - blagi limun i ananas, od svih stvari - šargarepe. Ukus je praktično isto to - osevežavajuć, lagan, voćan. Blaga kiselost i ne posebno agresivna gorčina na kraju, bar kada poredimo sa nešto jačim ejlovima istog stila. Aftertejst je dug i slatkast, ukus tvrdih bombona sa aromom limuna. Pivo je ređe, vodenastije, a gaziranost slaba. 

Pf. Osvežavajuće zaista i lagano, ali baš ništa sem toga. Da nam ga neko ponudi, popili bismo još jedno, jer zaista klizi kao i da ga nema i okrepljuje. Ali da izvadimo svoje novce? Teško. Jednostavno, ovo je neki prosek domaćeg kraft pivarstva, možda čak i blago ispod, a to znači da su u pitanju ipak relativno jeftina piva sa ne previše karaktera ili promišljenosti, ali dovoljno drugačije i pitko da posluži kada nema boljeg ili kao početak uživanja u zanatskim pivima. Ono što hoću da kažem u odrbanu i ovog i svakog domaćeg krafta koji se može naći po rafovima većih supermarketa - ona koštaju 200-300 dinara, elitni uvozni kraftovi - za koje i ja ne izdvajam novac često - idu i do desetostruko više - odnosno za takve primerke ne izdvajam novac i tačka.

OCENA: 6/10

Salto Belgrade IPA

 Pijemo još jedno od osnovnih piva iz kataloga beogradskog Salta, ne samo to već je njihova IPA, kako sami tvrde, prvo pivo koje su skuvali. Koriste tr ivrste hmelja u proivzodnji - Amarillo, Cascade i Centennial. Videćemo kakav je krajnji rezultat.

Pivo služimo iz flaše zapremine 330ml. Nivo alkohola u njemu je 6.5%, što je negde manje il iviše očekivano za ovaj stil,  s tim da ga proizvođač reklamira kao "sešn" ejl - kako kažu, za duge žurke sa društvom. Mi nešto i ne obraćamo pažnju na takve etikete, svako pivo može da bude sešn, ako ste spremni da platite sutradan, narodski rečeno - ako niste pičke!  Boja zaltno-žuta, bliska uobičajnoj boji lagera, zamućena sa oblacima nefiltirranih kvasaca koji lagano silaze na dole. Pene ima za prst, prst i po i postojana je, ostavlja i nešto čipke po čaši.

Miris je pre svega sladak, ječmen - med, karamela. Hmelj donosi voćne arome koje su mi teške za diferenciranje - verovatno limun i drugi citrusi, malo dinja, nektarina. Takođe, blage cvetne arome. Sve u svemu, ne posebno jak, niti uzbudljiv miris, ali nismo našli ni bilo šta odbojno. Ukus bi zaista mogli isto tako da opišemo. Pivo je slatkasto, karamelno, sa blagim voćnim ukusima. Gorčina je ono što sasvim dominira. Osećaj u ustima, težina piva je srednja, tekstura blago uljasta, a gaziranost pojačana. Aftertejst je dug, donosi stidljive ukuse biskvita ili pomalo bajatog hleba, uprkos tome jako svež osećaj u ustima nakon gutljaja.

Klasičan primer IPA.  U nešto finijim, robustnijim primercima su ukusi i mirisi koji nalikuju citrusima, ali i tropskom voću nalik mangu, ananasu daleko izraženiji i možda za kraft početnike ili pivske konzervativce i previše čudni. Saltov ejl je zato baš dobra tačka za početak, kako uživanja u ejlovima uopšte (ukoliko volite gorka piva) ili modernog svetlog indijskog podstila. Pitko, prijatno, osvežavajuće,. gorko, dobrog osećaja u ustima, solidnog nivoa alkohola koji se ne oseća tokom ispijanja... 

OCENA: 7/10

Maisel's Weisse Original

Pijemo poznato Nemačko, tačnije Bavarsko pšenično pivo iz porodične pivare Gebr. Maisel osnovane pre bezmalo stočetrdeset godina. Inače su četvrti proizvođaš takvog piva u Nemačkoj. Nismo ga do sada kušali, pa smo nestrpljivi da ga probamo!

Flaša je ona standardna nemačka od pola litara, nivo alkohola je 5.1%. Boja tamnija od mnogih pšeničnih piva, posebno belgijskih, dakle tamna boja ćilibara, braon-narandžasta. Mutno. Prst, prst i po pene koja prebrzo nestaje, kod ovog stila smo navikli na bogatu glavu koja dosta dodaje celokupnom utisku, ovde je to nažalost izostalo. 

 Miris isprva malo čudan za pšenična piva, više voćni, citrusni, ali se brzo probijaju i preovladaju mirisi zrelih banan, još tačnije miris veštačke banane (sladoled, npr.), mirisi hleba i peciva, začina kakvi su karanfilić, piment, muskatni oraščić, onaj bazični miris slatkih žvakaćih guma... Ukus baš jako na strani banan i žvakaćih guma. Sledi ukus jabuka i kajsija. Ostale note slabije, začinske nijanse (i to od svih, kao da osećamo dosta bibera) i dosta žitnih, hlebnih ukusa u finišu i aftertejstu. Gorčina je prisutna, blaga i prijatna. Pivo je kiselkasto, na dobar način, osvežavajuće. Telo je tanje no što bismo voleli, ali ne možemo reći da je pivo vodenasto. Gaziranost jača, možda nekome može i da smeta.

Ovo je vrhunsko pivo. Neverovatno je koliko puta iznova i iznova nemačka pšenična uspevaju da nas oduševe. Baš smo se pital ida li posle Kapuzinera kojeg smo skoro pili, neko može opet da nas obraduje i proklete Švabe su uspele još jedared! Ukus je do te mere lep i majstorski balansiran, da mu praštamo mršavu glavu i nešto tanje telo.

OCENA: 9/10

Kabinet Wanna Bee Lee?

 Pijemo Wanna Bee Lee?, Kabinetov začinjeni kraft lager. Naime, u procesu pravljenja piva dodat je i đumbir. Inače, korišćene su dve sorte hmelja - američka Citra i jedna sorta nemačkog hmelja, tradicionalna Hallertau Mittelfruh. Očekujemo lagano, osvežavajuće, sezonsko (letnje) pivo. Videćemo šta nas čeka u čaši.

Flašica 330ml, nivo alkohola je 5.3%. Pored ječma i hmelja, u sastavu je pobrojan i pomenuti đumbir, ali i ovsene pahuljice. Boja je boja lagera, boja zlatno žuta, malko svetlija. Blago zamućeno. Pene jedva za prst i brzo nestaje.

Aroma je na strani ječmene sladovine, baš lep slatkasti miris meda i karamele. Oseća se i miris svežeg đumbira. Od hmeljnih aroma, pre svega cvetni miris, zatim jabuka i blaga pomorandža. Ukusom apsolutno dominira đumbir. Nije prejak, nije odbojan, ali sem njega malo šta osećamo. Ječmene note. Pivo je na slađoj strani, ali je i prijatno kiselo istovremeno, relativno blaga gorčina na kraju. Telo je srednje, tekstura blago uljasta, a gaziranost za flašiani kraft nije loša. Aftertejst je prijatan i kao da su tu ukusi malo slegnu i otvore, pa do izražaja dođu i blago voćni i cvetni momenti.

Nama je ovo sasvim pristojan obogaćeni lager. Moramo napomenuti da obožavamo sveži đumbir i da je on maltene svakodnevni deo naše ishrane, tako da je i bilo za očekivati da će nam se ovo dopasti. Nismo nešto oduvani s nogu, ali nemamo ni šta posebno da zamerimo, možda za nijansu preslatko. 

OCENA: 7/10

Thornbridge Astryd

 Zanatska pivara Thornbridge (Engleska) osnovana 2005. godine je već dugo prisutna po našim pivnicama, praktično od praskozorja domaće kraft pivarske scene. Njihova ključna, osnovna piva (Wild Raven, Jaipur, Kippling, Chiron...) su redom pristojna do sjajna, koja su pritom u kategoriji jeftinijih uvoznih kraft ejlova i samim tim predstavljaju sjajnu tačku za ulazak u ovaj svet. Pili smo i njihov hejzi svetli ejl - Astryd, pa ćemo utiske podeliti s Vama.

Flaša je od pola litra, a nivo alkohola je niskih i za celovečernjo ispijanje pogodnih 3.8%. Boja je svetlo žuta, limunasta, jako zamućena. Glava je visoka tri prsta, penušava, puna krupnijih balončića, ali jako postojana. Kako ispijamo pivo na čaši ostaje izuzetno bogata čipka, čak veo pene. Baš prelepo pivo.

Miris jako svež i voćni. Miris limuna, limunove kore, ananasa su najdominantniji, ali i drugo voće se ovde probija - mandarine, mango, nektarine, pomorandže. Voćna salata u čaši. Ukus prati nos, nije posebno intenzivan,. ali prijatan i osvežavajući. Limun i ananas. Pivo je slatko, sa blagom kiselošću. Gorčina je prisutna i lepa, gorčina grejpa. Isprva je gaziranost baš po našem ukusu, ali kako to često biva sa kraft ejlovima koji imaju sekundarnu fermentaciju u flaši, brzo lapi i ostaje poprilično ravno i beživotno. Usled niskog nivao alkohola, očekivano je i tanko telo, odnosno vodenasta tekstura. Aftertejst baš dug i ugodan.

Prvi utisak ovog voćnom đusu sličnom pivu je stvarno sjajan, mislili smo da ćemo mu bez problema dati devetku i zaista, ako ga popijete brzo - ovo je sjajan, lagani ejl, ali ako želite u njemu malo duže uživati, kada gaziranost ispari, a u čaši ostane vodenasta tekućina, utisak se prilično srozava. Pivo za celovečernje ispijanje, posebno leti.

OCENA: 7.5/10

Robotcraft - Monitor Heads Triple NEIPA

 Trostruka New England IPA je, nećete verovati, slična dvostrukoj, razlika je što je još više hmelja dodato nakon što je skuvano pivo rashlađeno. Inače, ova tehnika se zove dry hopping i donosi još jače hmeljne arome i gušće, punije telo. Robocraftovu dvostruku IPA-u smo pili skoro i baš nam se dopala. Da vidimo kako stoje stvari sa njegovim malo starijim, ozbiljnijim,  robusnijim bratom.

Limenka, 330ml, nivo alkohola ozbiljnih 9% (za 0.5 više od njihove DNEIPA-e). Po otvaranju limenke pena je pojurila iz nje, izgleda da smo je malo mućkali usput. Prst pene koja baš brzo nestaje. Pivo je narandžasto, zamućeno i sa malo mrvica kvasaca koja plutaju po njemu.

Miris je svež i intenzivan, odmah po sipanju u čašu nas je zapuhnuo jak tropski miris. Miris onih tropiko đuseva - ananas, mango, pomorandža, breskve, slede i slatkasti mirisi ječma, med, karamela... Pivo je slabijeg ukusa od onoga što smo na nosu pomislili. Uglavnom se repriziraju tropske note citrusa i voća kao što su mango, ananas i nektarine. visok nivo alkohola se oseća, ali nije ništa strašno. Dosta slatko, balansirano tek blagom kiselkastom notom i umerenom gorčinom na kraju. Telo je srednje, ka punom, ali ne  baš onako gusto i teško kako smo očekivali s obzirom na stil, pa čak i na nešto slabiju i manje zahmeljenu duplu IPA-u iste pivare. Gaziranost jača i nekako neprijatno reska. Aftertejst kratak, to je taj prelepi miris ananasa koji traje u svakom trenutku uživanja u ovom pivu i kratka gorčina.

Monitor Heads nas nije oduševio, čini nam se slabijim pivom od Jinx DNEIPA-a. Previše je ovde malih stvari koje kvare utisak - ukus i nije posebno intenzivan, gaziranost nekako peče jezik, dosta slatko pivo, a tu slatkoću sledi gorčina koja nam nekako nije legla u ovoj kombinaciji. Nije ovo loše, da se razumemo, nego smo valjda očekivali više. Miris je zaista prelep i jeste ono što vozi ovaj ejl - prosto kako pijete, svaki gutlja, svako prinošenje čaše podrazumeva osećanje tih prelepih hmeljnih, citrusnih i tropskih mirisa. 

OCENA: 6.5/10

Robocraft - Hoptimus Primal West Coast IPA

 West Coast IPA piva su obično providna, nikako zamućena, jako su na strani citrusnih ukusa, sa uglavnom jakom gorčinom. Generalno moderna IPA piva možemo podeliti na tri stila - na osvežavajuće i "lake" ejlove sa Zapadne i Istočne Obale i na zamućeni, gušći stil koji potiče iz Nove Engleske. Ne možemo se odlučiti za omiljeniji od ta dva pristupa - samo nek je valjano spravljeno! Pred nama je kuvanje iz domaće pivare Robocraft čija piva sve češće pijemo, ako ne zbog kvaliteta, onda makar zbog toga što ih ima mnogo, a mi volimo svašta probati.

Flaša zapremine 330ml, zanimljive post-apokaliptične etikete. Nivo alkohola je jakih 7.5%. Tri prsta bele pene, koja je puna krupnih balončića, ali ipak relativno postojana. Boja je narandžasto-amberna, za nijansu tamnija i zamućena, što baš i nismo očekivali.

Miris je hmeljast - blago citrusan, oseća se i miris borovine, možda neko lekovito bilje. Ukus prilično tanak na početku gutljaja - jako blagi ukusi manga, grejpa, neko bobičasto voće - možda ribizle, kupine, zatim jača borovina, pinjoli.. U procesu proizvodnje dodat je i sok višnje, što se oseća tek kao druga, treća violina u orkestru ukusa. Prisutna je i blaga, prijatna kiselost. Na kraju jaka, suva. duboka, temeljna gorčina koja se širi celim ustima i dugo ostaje na jeziku. Ovde prosto nema mnogo finesa i kompromisa - Hoptimus je pre svega gorko pivo. Ono što se mora podvući - ovo nije ona odurna gorčina jeftinih lagera i lošeg hmelja, gorčina ovog ejla je prijatna, sveža, kompleksna, više trajna i slojevita, nego što dođe kao gadni šamar na kraju gutljaja. Telo je srednje, ka tanjem, gaziranost osrednja.

Šta ga znamo... Nama je ovo okej, ali ništa posebno zaista. Gorčina je dominantna i ako baš volite takve ejlove, ovaj vas neće razočarati, ali za nas je jednodimenzionalnost ovog piva ipak minus. Odnosno, fgorčina je sasvim na mestu, ali bismo voleli više citrusnih ukusa pre nje. Takođe, očekivati je od ovog stila da bude kristalno providan, a ne zamućen, doduše to nam baš i nije od prevelike važnosti - volimo zamućena piva, a ovo izgleda lepo u čaši. Ocena je, kao i uvek, pokušaj da se pivo od prilike negde smesti u širu hijerarhiju bloga, ali to vremenom postaje sve teže. Ako volite baš gorke ejlove, dodajte 0.5 do 1.

OCENA: 6.5/10

Salto Wit

 Beogradska pivara Salto nas, do sada, baš i nije oduševila svojim pivskim asortimanom. Piva koja smo opisivali na blogu su mahom bila pristojna, ali teško nešto više od toga. Njihovo pšenično, o kojem ćemo večeras pisati, smo već pili i pamtimo ga kao vrlo dobar primerak stila, možda čak i odličan, pa se nadamo da ćemo moći da ga počastimo visokom ocenom. Sastav obećava pivo spravljeno sa ljubavlju i pažnjom - pored ječma i hmelja, sadrži i organsku pšenicu, ovas, koru pomorandže i seme korijandera.

Flašica zapremine 330ml, nivo alkohola u pivu je 5%. Svetlo žuta boja, boja slame, mutno, sa jedva pola prsta pene koja brzo nestaje.

Miris je citrusan, pomorandža i limun, svež, osećaju se i začinske note - korijander, piment, dalje - žito, slatke žvakaće gume, banane... Ukus je blag, ali lepo zaokružen i balansiran. Citrusi i začini. Dodata kora pomorandže se na momente lepo probija. Pivo je i slatko, i blago kiselkasto, sa  nežnom, suptilnom gorčinom na kraju. Telo je srednje, dok je gaziranost slaba - mogla je biti za nijansu jača, doduše, što više pijemo i pišemo o pivimo, sve nam je jasnije da smo ipak mi ti koji smo na malo ekstremnijoj strani spektra kada su lične preferencije gaziranosti u pitanju. Aftertejst dug i prijatan - sladak.

Nema se šta mnogo o ovome Saltu reći. Jednostavno, u pitanju je fino pšenično pivo koje je bliže Belgijskoj, nego li Nemačkoj tradiciji, u smislu da je laganije, citrusnije, više na strani svežine i leta. Nedostaje nam neko lepo društvo, letnja noć, neka klupa u parku ili sto u bašti pivnice... Kao i obično, ono što zaista vredi je tek napola ono što je materijalizovano, tako je i sa ovim pivom u našoj čaši, druga polovina je negde van nje, ali nas je na to podsetila. 

Još ćemo sačekati na Salto koji će nas oduševiti i naterati nas da ga češće pijemo. Wit je pristojan, fini momak, ali ništa više od toga.

OCENA: 7/10

Robocraft - Dream Machina Sour

Dream Machina je voćni sour pokušaj domaće Robocraft pivare. U pitanju je ejl kojem su dodate borovnice, ribizle i limun, dakle jako letnja i osvežavajuća kombinacija, koja verovatno ne leži najbolje u ovo sumorno decembrasko vreme. No,sa druge strane, možda je baš to ono što nam je potrebno, da se na momenat podsetimo lepih, toplih letnjih noći i bašta što pivnica, što naših dvorišta ili dugog uživanja po terasama naših stanova.

 

Mala 330ml limenka, alkohola ima 5%. Boja je duboko crveno-ljubičasta, mutna i neprozirna. Pene nema uopšte! Dakle kada smo videli da se ne formira u čaši, namerno smo agresivno sipali da bismo dobili bar nešto - ništa. Nismo videli mrtvije pivo u čaši u svom životu.

Vizuelnu katastrofu dalje prati i sve ostalo. Miris je okej, pre svega ribizle, mal ose i vanile probija. Ukus prati to, uz limun, borovnicu ne možemo reći da osećamo, blage asocijacije na jagode i višnje... Pivo je ravno, to je ono što ga ubija. I kod nekih drugih Robocraft piva smo primetili slabiju gaziranost, ali ovaj primerak je mrtav., opet ne verujemo da je svaka limenka takva, ali nažalost naša jeste bila. Telo je punije, ali to ne znači mnogo. Kako bi i trebalo i kako je i bilo očekivano - Dream Machina je kisela i suva, što bi u teoriji trebalo da bude osvežavajuće, ali ga otužan ukus i "izlapelost" sprečavaju da bude takvo. 

Da je pivo bilo propisno gazirano, čini nam se da bi ovo bio makar pristojni sour. Izbor dodatog voća, ili njihov kvalitet ili proporcija, ne deluje baš najsrećniji, doduše to je ipak stvar ličnog ukusa. Niti smo mi neki veliki fanovi celog ovog pivskog stila. Sve naše subjektivne ograničenosti na stranu, kada već ništa u ukusu i mirisu ne odaje činjenicu da pijete pivo, a uz to je tekućina ravna i mrtva, više nam se činilo da pijemo izlapeli voćni sok. 

OCENA: 4/10

Samuel Smith's Oatmeal Stout

 Da speremo krajnje neugodan aftertejst koji je ostao iza prethodnog piva opisanog na stranicama našeg bloga, otvaramo flašu pravog engleskog stouta kojem je u procesu kuvanja dodat i ovas. Već smo kušali nekoliko piva ove stare u čuvene engleske porodične pivare, sva su bila vrlo dobra do odlična, pa i kod ovog imamo visoka očekivanja!

Autentična staklena flaša koja sadrži 550ml tekućine. Nivo alkohola je okruglih 5%.  Ovaj stout je tamno braon boje, sa dva-tri prsta visokom, kremastom, braon, neverovatno postojanom glavom. Kako ispijamo po čaši ostaje bogata čipka. Pivo zaista izgleda prelepo, toliko da smo ga i predugo ispijali - prosto nas je nateralo i svojim izgledom da usporimo i uživamo.

Miris nije prejak, ali je nosu ugodan, to su očekivane arome pržene sladovine - kafa, čokolada, karamela, kao i blagi voćni mirisi. Ukus je lep, odlično balansiran, ali opet nije u pitanju eksplozija ukusa. Pivo je slatko, ali nikako ne i preslatko, sa ukusima kafe, čokolade, suvog grožđa i sljiva, smokvi, urmi, karamel bombona... Gorčina je blaga, na kraju kao da se probiaj i malo kiselosti. Telo je tanje, ali istovremeno uljasto, dok je gaziranost slaba - ako ga predugo pijete, na kraju nekako postaje čak i vodenasto.

Ovaj stout nije baš pivo koje bismo preporučili kao dezertno, didžestivno ili generalno kao jedno-jedino pivo koje ćete popiti u toku dana, pre će ovo biti pivo za pabove i celovečernje, lagano ispijanje i kao takvo je odlično!

OCENA: 8/10

Crni Kralj Porter

 Pred nama je porter doma'e mikro pivare Beercuz 021, čiji vlasnici drže i pab u Novom Sadu. Kupili smo ga u Lidlu i to je nešto što nas raduje - da viđamo više kraft piva na policama tog marketa, a uz to još i domaćeg, malog proizvođača. Doduše, bilo je na rasprodaji koja je donela 30% nižu cenu, nadamo se da to ne znači da će uskoro postati nedostupno.

Pivo dolazi u flašici od 330ml koja je standardna na domaćem kraft tržištu.Nešto agresivnije sipanje nam je dalo i više od tri prsta tamnije pene, koja relativno brzo nestaje. Pivo je jako tamno, i dirketno svetlo se ne probija kroz njega.

Miris je isprva jako prijatan, izrazito hlebast - kao tost, integralni hleb, mafini, prate blagi mirisi kafe i karamele, ali i donekle odbojni prizvuci nečega kiselog i metaloidnog. Ukus je odvratan. Ovo nije prvi domaći porter koji nam je izrazito odbojan, no čini nam se da je ovaj najgori koji smo popili. Trenutno je u krigli još bar pola flašice i razmišljamo da je prospemo u sudoperu. Ovo sigurno nije pivo kakvo su proizvođači zamislili. Nešto je krenulo po zlu - da li je cela tura takva, da li su ove flašice loše skladištene, mi to ne znamo. U roku je još neka četiri meseca, ali već sada nije upotrebljivo. neumemo do kraja da opišemo ovaj ukus - blago je kiselkast, metalan, ali nije to ono što smeta, ima nekakav bajat, buđav ukus. Ništa od lepih ukusa prženog slada i hmelja se ne probijaju preko toga. Telo je srednje, blago uljasto, gaziranost slabija, ali sve je to nebitno...

Nećemo Crnog Kralja oceniti ovom prilikom, jer smo ubeđeni da ljudi koji ustoje iza ovoga rade sa ljubavlju i pažnjom i da je do ove katastrofe u flaši došlo slučajno ili je i predugo stajalo na rafovima radnji - nepasterizovano pivo nije nešto što može stajati mesecima u vrućim, preosvetljenim marketima. 

Robocraft - Vanilla Ice Cream Milkshake IPA

 Pijemo i još jedno Robocraft pivo, kao i prethodna i ovo je primer modernog eksperimetnalnog stila nastalog u Sjedinjenim Američkim Državama. U pitanju je milkšejk IPA koju često karakteriše dodavanje laktoze kako bi se dobio željeni efekat, pa i voća kako bi pivo više zaličilo na, recimo, milkšejk sa ukusom jagode... Ovaj primerak, doduše, u sastavu nema naveden niti jedan sastojak dalje od hmelja, ječma, kavasaca i vode, iako na limenci piše  da je spravljeno u saradnji sa Nancy's Ice Cream - beogradskim zanatskim sladoledžijama. To nam je sve bilo čudno, pa smo morali proveriti i druge izvore koji navode da ovo pivo ipak sadrži i laktozu i prirodnu vanilu kao sastojke korišćene u procesu pravljenja piva.

Mala limenka, nivo alkohola - pristojnih 7%. Boja je zlatno-bakarna, bliska boji uobičajenih lagera, sa jako malo vidljive karbonacije. Pene ima jedva za prst i baš brzo nestaje. 

Miris zaliči isprva na klasičan IPA - sa voćnim, tropskim notama, samo dosta slađi, ipak ubrzo otkriva u tim slatkastim momentima vanilu, miris nekakvih bogatih slatkšia ili peciva, ali i na neki način "parfemast" miris, zamiriše pomalo na parfem neke bake. Ukus je sve u svemu sličan - vanila dominira, ali kada kažemo vanila to nema dosadu u sebi, bivajući tako rasprostranjen i popularan začin on nas podseća na mnogo stvari i već je na taj način sam po sebi raznovrstan. Ima i blagih voćnih i cvetnih momenata. Na slađoj strani, ali nikako preslatko. Telo se srednje, dok je gorčina prijatna, za indijske svetle ejlove na nekoj sredini, za neki pivarski prosek - jača. Gaziranost je srednja, nama je bila taman. Aftertejst dug, ne previše intenzivan, ali prijatan sa vanilom i cvetnim notama koje se ponavljaju.

Ova milkšejk nije neki žestoki otklon od tradcionalnijih indijskih svetlih ejlova, ali je dodatak vanile i laktoze poprilično promenio profil piva i nisamo sigurni da je promena na bolje. Na šta ciljamo? Nismo sigurni da je ukus koji je tražen ovde nešto što se dobro uklapa sa gorčinom i telom IPA - mislimo da bi ovo bilo bolje da je manje gorko, a da je telo punije, kremastije. Sa druge strane, to je naš lični, nedovljn oobrazovani utisak -moramo piti još piva ovog stila da bismo mogli donetgi valjaniji sud. Uglavnom, ovde nismo našli ništa odbojno, prijatno pivo, drugačije od onoga što smo do sada pili.

OCENA: 6/10

Robocraft - Jinx Vengeance Double New England IPA

 Trenutno nam je frižider prepunjen Robocraft pivima, tako da u skorijoj budućnosti možete očekivati poplavu tekstova o njima. Trenutno nam je u čaši njihova Double New England IPA (DNEIPA), pivarski stil kojeg karakterišu jake arome i ukusi citrusnog voća, sa blažom gorčinom nego kod klasičnijih primeraka indijskih svetlioh ejlova.

Flašica je uobičajna 330ml, a nivo alkohola respektabilnih 8.5%. Pene nema mnogo, možda za prst i odmah nestaje, baš jak obrzo, ostavljajući tek maleni prsten na obodima čaše, to umanjuje vizuelni efekat koji ostavlja ovo pivo, a koji je inače upečatljiv - izuzetno zamućeno pivo, sa jedva vidljivom gaziranošću, nefiltriranim mrvicama koja lagano plutaju po njemu. Boja je, kao i zamućenost, podsećaju na guste sokove od breskvi i kajsija.

Miris obara s nogu na prvi njih, omdah po otvaranju flašice se širi. Miris je to, očekivano, sasvim na sttrani svežeg hmelja - pre svega ananas, zatim grejp, pomorandže, ali i kajsije, višnja (koja je inače navedena u listi sastojaka uz hmelj i ječam). Ukus u potpunosti pratih mirise - prelepa, voćna eksplozija u ustima. Pivo je izrazito gusto, odnosno punog tela, ne mogu čak ga nazvati ni kremastim, koliko telom gustog, voćnog đusa. Piti ovo je kao piti neki sok od mešanog tropskog i domaćeg voća. Gorčina je blaga, prijatna. Gaziranost slabija, ali pivo nije ravno. 

Nismo pili mnogo primeraka baš ovog stila, pa i nemamo sada sa previše njih da ga poredimo, no u poređenju sa relativno sličnim IPA-ma, ovo je odlično. Visok nivo alkohola je sjajno zamaskiran - tek na kraju čaše, kada se već malko zagrejalo, se alkohol osećao. Puno telo i bogat voćni ukus su pun pogodak. Naša preporuka! Jedino ga ne bismo preporučili ljudima koja ne vole teška, gusta, jako mutna piva.

OCENA: 8.5/10