Krombacher Pils

Evo nam i trećeg piva iz nemačke "Krombacher" pivare osnovane 1803. godine i koja i dan-danas jeste porodični posao (već tri generacije vlasnika su iz iste porodice), nezavisna od velikih multinacionalnih konglomerata. Nakon pšeničnog i tamnog, na red je došao i pilsner, kojim bi pokrili sva njihova piva dostupna u Srbiji. Od onih koje ne možemo kupiti u našem gradu, interesuje nas njihov "dunkel" i možda još neko, dok većina otpada na razne radlere i ostala mešana pića sa pivom kao bazom.

Prethodna dva nas i nisu baš oduvala (s tim da je pšenično bilo i više nego dobro), ali su predstavljala poštena i pitka piva bez značajnijih mana.

Standardna 0.33l flaša, 4.8% alkohola. Prilikom otvaranja izbije podosta dima, što je uvek zabavno.Boja je standardna boja svetlog lagera - zlatna, ni najtamnija, ni najsvetlija ikada viđena, nešto između. Pene ima za jedan prst i na čaši ostaje nešto čipke.Gaziranost na oko nije preobilna, ali se mehurići kreću i nekoliko tankih linija ka gore i čine ovo pivo zanimljivijim prizorom. 

Miris, ukus... Pa, priča prethodnih "Krombacher" proizvoda ovde se ponavlja. Sve je ovde na mestu, samo "svega" ima malo. Miris je cvetan, sa nešto slada, ali pre svega obojen generalnim momentom evropskih jeftinih svetlih lagera. Hmelj dominira i ukusom. Pivo je lake teksture. 

Iskreno ne znam koju bih ocenu dao ovom pivu. Kao prvo, reklamira se kao pilsner, a to svakako nije (ili je sirotinjski pokušaj istog), a opet ništa kod njega nije posebno loše. Pristojan svetli lager koji podseća na domaći Jelen sa nešto manje gorčine (boljim hmelj-slad balansom), na primer. Lagao bih kada bih rekao da nisam uživao u njemu, ali se svakako neću skoro vraćati njemu - za manje pare možete pokupiti "Paulaner" i zaista uživati u jednom vrlo dobrom pilsneru!
Posebno klimava sedmica.

OCENA 7/10

Laško Dark

Pivara "Laško" je najveća u Sloveniji, osnovana je davne 1825. godine i pred raspad S.F.R .Jugoslavije bila je najveća u čitavoj državi. I dan-danas, kako kod starijih, tako i kod mlađih pivopija ima određenu reputaciju, njihov logo i ime jesu određeni pečat kvaliteta. Pred nama je par flaša njihovog tamnog piva, pa da vidimo da li je reputacija opravdana. (njega jesmo pili, ali ne skoro, dok o njihovom opšte dostupnom svetlom lageru na našem tržištu baš i nemamo puno reči hvale, pa ga opisivati i nećemo).

Tamnu arijantu smo kušali u zemunskom "Festu" i evo sada uzeli u "Merkatoru", ne znamo gde se još može naći u Beogradu. Platili smo ga skromnih 83 dinara. Pivo izgleda prilično lepo u svojoj 0.33L flaši, svedeno i moderno. Alkohola je 5.9%.

zahvaljujući nešto agresivnijem sipanju dobili smo oko dva prsta relativno kremaste pene koja nikada ne nestaje sasvim i ostavlja čipku na čaši. Pivo je nešto svetlije od standardnih tamnih lagera, pa više zapravo vuče na tamno amber boju nemačkih bock-ova. Miris je na liniji karamelnog slada - tamno voće, čokoladno mleko, kafa, i čini se malo alkohola u pozadini. Ukus je blag, počinje sa voćnim notama (kupina, recimo) i razvija se mračnije note kafe, dima i karamele, da bi u završnici do izražaja došao hmelj. Pivo je možda previše resko za moj ukus.

Igra basket, pije laško...

Savim solidno tamno pivo, dovoljno karaktera da ne bude bljutavo ili totalni promašaj. Pošto je značajno jeftinije od stranih piva ovde opisanih, a koja su istog ili približnog stila, najpoštenije bi bilo razmišljati o njemu, dok na umu imamo Lav Tamno i Nikšičko Tamno kao alternative - od prvog je svakako bolje, sa potonjim je u istoj ligi (mada realno, oba piva mogu da se nose i sa onim nešto skupljim). Ukusa nema previše, ali jesu prijatni i očekivani za stil. Reskost je meni lično blagi deal breaker i takođe smatram da "Nikšićko" zna biti često ukusnije od ovog (doduše zna biti i ukusa prokuvanih čarapa, tu i tamo). U svakom, slučaju, valjano skuvano pivo, pivo koje neće preskočiti niti jedan pravi ljubitelj, niti u njemu naći išta preterano odbojno i pivo koje se savim lagano može piti u kafićima, jedno za drugim. 

OCENA: 7/10

BrewDog 5 A.M. Saint

BrewDog piva možete probati samo u malenom kafiću na Trgu Nikole Pašića po imenu "Šoljica", posvećenom prvoklasnim kafama, čajevima, a eto i pivima. Pored piva koje ćemo ovde opisati, u ponudi je još četiri proizvoda dotične škotske samostalne pivare, ali istovremeno se toče samo dva - po jedno svetlo i tamno. Ovog puta, doduše, smo mogli probati samo tamnu varijantu (zapravo crvenu), pošto su imali neki problem sa točilicom (drugo pivo u ponudi je bilo Dead Pony Club). Nažalost, nama niko ne plaća reklame, niti nam poklanja piva, pa ovo radimo čisto informacije i podrške radi - pokušaj uvoza bilo kog, a posebno ovako kvalitetnog piva, treba podržati, još kada za njega ne morate preplatiti (265 dinara za ovo pivo je vanredna cena!), je i više nego dovoljna nagrada. Kafić je, kao što rekosmo, mali i blago sterilnog, ali prijatnog enterijera, dok je osoblje izrazito prijatno.

Globalno poznata (poznatija) piva iz ove pivare su Punk IPA i Hardcore IPA kao i neka piva ludačkih procenata alkohola u sebi, nažalost njih večeras nismo mogli probati, pa smo se morali zadovoljiti nešto nepoznatijem rođaku. "5 A.M. Saint". Čaša je došla sa prst i po predivne kremaste pene i pivom ispod nje romantične crvene-amber boje. Miris je intenzivan i sasvim na strani ječmenog slada, pojavljuju se jasne note zove, maline, karamele, jagoda, pomorandže. Ukus je sasvim sličan tome, ta zova stavrno dolazi do izražaja - kao da pijete "Fanta Šokatu", samo prirodnu i ne prokleto slatku. Izrazito osvežavajuće pivo. Pivo je pune teksure, kremasto, prosto klizi niz grlo i stvara blagi osećaj sitosti (verovatno ne bi više od 2-3 prijalo). Karbonizacija nije jaka, pivo nije posebno resko, ali taman dovoljno da "pokrene" kremastiju prirodu tekućine. 

U pitanju je fantastično pivo, da ne tupimo dalje. Ukusi možda i nisu prekompleksni i posebno intenzivni, ali jako prijatni svakako jesu. I sve u vezi sa ovim pivom jeste jako fino ili i više od toga. Ocena bi mogla biti za pola decimale niža, no, nek stoji ovako.
Najtoplija preporuka!

OCENA: 8.5/10

Hoegaarden - Original Belgian Wheat Beer (Wit Blanche)

Iako pšenična piva pre svega asociraju na nemačku, ona su popularna i u belgiji. Pred nama je napopularnije pivo tog stila, iz te, mereno u kilometrima kvadratnim, male, ali što se piva tiče, velike zemlje.

Služena iz malecke 0.25l flaše, 4.9% alkohola u sebi. Boja je irazito svetla, gotovo boja limunade. Pene nema previše, možda prst i po i brzo nestaje, što je minus, posebno za ovaj stil kojem je bogatstvo pene karakteristika. Miris ne odskače od stila - začini (koriander) i citrusno voće, žito. Ukus je ubedljivo najjača strana ovog piva, toliko osvežavajuć, toliko opušten. Ukusi južnog voća apsolutno dominiraju - pomorandža, limun, ananas, dok se u pozadini kriju i začini. Određena kiselost, ali pozitivna, osevežavajuća, ne odurna. Aftertejsta gotovo da i nema, pa pivo nestaje suludom brzinom, gutljaj za gutljajem. Pivo je srednje - savršeno - gazirano. 

Mali minus za vizuelni dojam, veliki plus za ukus. Sve ukupno savršeno pivo za leto, za vrele dane (što će reći da mu baš i nije vreme). Čoveku limunada, pored ovog piva, zaista nije potrebna.
Osmica, ali klimava, nategnuta.

OCENA: 8/10

Leffe Brune

"Leffe" je verovatno ono najčešće "prvo belgijsko u životu", dostupno diljem planete zemlje, ne preterano skupo... najčešća ulaznica u bogat svet belgijskih ejlova. Brzo će, doduše, novopečeni pivski zaljubljenici početi da pljuju po "Leffe"-u, kunući se u belgijska piva kuvana u daleko manjim količinama i prodavana po znatno višim cenama, bivajući pritom nefer. 

Prethodna rečenica, u svakom smislu, možda više važi za "Blonde" varijantu, ali ni "Brune" nije daleko. 

Dolazi nam u 0.33l flaši koja je, za ludačke belgijske pojmove, sasvim obična. Sa prepoznatljivom etiketom i jednim odnajlepših čepova koje sam u životu video. Alkohola je, ponovo za ludačke belgijske standarde, skromnih 6.5%. Pene ima za dobra dva prsta, kremasta je i izrazito postojana. Na unutrašnjoj strani čaše, kako ispijate pivo, ostaje dosta "čipke". Miris nije previše intezivan, ali svakako prijatan. Belgijski kvasci i karamelizovani ječmeni slad ovde igraju zanosnu, romantičnu partiju tanga, sa suptilnim notama tamnog voća (malina) kao ishodom. Ukus je ponajviše na strani kvasaca, sledi karamelni slad i gotovo bez prisustva hmelja (što je glavni minisu ovde), koji proleti tek povremeno u aftertejstu, koji je inače jako prijatan. 

Tekstura je blago kremasta i reskost je taman kakva treba biti.

Ovo pivo je i više nego solidno - oh, bogovi, dajte mi ga u bilo koje doba dana... no, ako ste posebno dobre volje, zafrljačite neki Duvel.

Pitko i zabavno pivo, prilagođeno širokim masam i tu ništa nije loše, a nizput ipak donosi više karaktera od standardnih lagera. Mogli smo mu dati i maaaaalo višu ocenu, ali, eto, glumimo strogoću.

OCENA: 7.5/10

Lav Tamno

Osnovno, možda i jedino ograničenje (postavljeno na samom početku) Srbina koji se propi(n)je jeste to da neće pisati o pivima o kojima se nema šta pisati. Nažalost pivo o kome je ovde reč je upravo jedno od tih, no činjenica je da je čak i tamni lager pojam za našu pivsku industriju i da taj spektakl treba propratiti i podržati.

Pivara u Čelarevu je svoje "Tamno" lansirala još pre godinu-dve, ali, čini se, nije se posebno potrudila da ga pošteno pozicionira na tržištu - nema ga po radnjama, slabo i po kafićima se toči. Ne znam zašto je tako, ali nije da nas ta misterija posebno mori. Naše smo popili u "Tri Šargarepe", točena varijanta, 0.5l. Alkohola je isto koliko i u (daleko superiornijem) "Nikšćkom Tamnom" - 6.2%. Pene je malo i ekspresno brzo nestaje, ostavljajući pivo da izgleda kao izvetrela koka-kola. Miris je čudan i blag, karamelizovanog slada nema ni u tragovima, već samo malo svežih hmeljnih mirisa trave i kore limuna. Ukus je još suptilniji, na prijatnoj slatkoj strani i minimalnom gorčinom na kraju. Karakterisitčne "spržene" note karamele i kafe su ovde posebno slabe, dok voćnih ukusa ima nešto više, takođe se i ovde ponavlja, u slučaju pivare u Čelarevu, sveprisutna metalna nota. No, nemojte da Vas zavaramo, ovo je sve laprdanje pivskih snobova koji pokušavaju naći nešto u ničemu i napraiti se pametnim - izrazito blag ukus. 

Ono što je pozitivno, jeste tekstura piva koja nije sasvim vodena, već nešto teža, kremastija. 

Pa, naše i nije bilo ovoliko seksipilno. :(

"Lav Tamno" je možda i najpitkije domaće pivo na našem tržištu. Idealno za sve ljude koji, zapravo, pivo ne vole ili koji žele samo da se osveže ili zapiju. Pivo niz grlo ide izuzetno glatko, nema gorčine koja zna biti neugodna većini, nema gadnog aftertejsta... suštinski nema ničeg osim alkohola i to nešto povišenog u odnosu na standardne svetle lagere. Cena je takođe, čak i generalno skupim pabovima i pivnicama, krajnje pristupačna.  I sve je to super, zaista. No, mi bi smo i na građevini želeli malo više, ako može, a takođe u kontekstu bloga na kojem su i ubedljivija piva dobijala ocene daleko ispod nedostižnog savršenstva "desetke", ne možemo mu dati više.

OCENA: 5/10

Duvel

Duvel - đavo među pivima. Isprva se učini da je to ime nezasluženo, otvorite, naspete, popijete. Sve ide glatko, ukusno je, zabavno je, lepo je... dopadne Vam se toliko da, nakon poslednjim gutljaja, trčite do marketa po još dva, tri komada, usput superironom snagom volje govorite sebi da baš i ne morate jesti sutra. Ipak, ništa istinski načastivo, zar ne? Onda popijete i one dokupljene i... postane Vam jasno zašto je đavo. Devil in disguise, što bi rekao brat Elvis.

Sa svojih 8.5% alkohola (što nije nezapamćeno u pivskoj industriji, ali kod nas je ređe od raspada države) se svakako ističe, ali nikako samo time. Ovo je jedno sveobuhvatno pošteno spravljeno pivo!
Duvel je jaki belgijski svetli ejl i to kao da je dovoljan opis, sve je ovde by the book... samo još malo bolje.

Izgled je sasvim spektakularan - Duvel je sasvim svetlo pivo, ali sasvim mutno, dok je pene na pretek, posebno ako nepažljivo sipate, sasvim je bela i prepuna ogromnih mehura i ostaje do kraja ispijanja (što baš i nije dugo). Miris je sav u znaku karakterističnih belgijskih kvasaca (koje ili volite ili ne podnosite) i malo šta se pored njih probije. Ukus je nešto kompleksniji, na početku su izražene citrusne note, dok je finiš suv, začinski i tek blago hmeljni - gorak. U grlu se oseća malo alkohola, ali ništa preterano i ništa što će smetati iskusnim uživaocima rubinovog vinjaka. Ovo pivo je takođe posebno resko, što ga, uz pomenutu kombinaciju ukusa, čini pre svega savšrenim osveženjem i posebno pitkom tekućinom. 

Duvel je pivo koje uspešno balansira na tankoj liniji između pitkosti i karaktera. Prosto će Vam već tokom drugog gutljaja biti jasno zašto ga može voleti svako - od ljudi koji vole što neutralnija piva, do pravih zaljubljenika. Ono pruža sasvim dovoljno ukusa, a da pritom ne postane previše za vikend pivopije.
Mi - koji bi na kraj grada i na početak Evropske Unije samo zbog piva - bi svakako voleli da nas napadne svom svojom snagom i neukroćenim ukusima, ali i ovako je i više nego dobro!

I ne zaboravite, dva su i Vama i Vašem džepu sasvim dovoljna!

OCENA: 8/10

Балтика 6 - Портер (Baltika 6 - Porter)

Pošto je ukus "Baltika 9" piva toliko duboko urezan u našu psihu, naše pamćenje, naše noćne more (oke, preterujemo, ali može nam se), odlučili smo da se vratimo proverenom kvalitetu iz dotične ruske pivare - njihovom tamnom pivu.
Staklena flaša od pola litre, po obliku slična onim u kojima se pakuje naš "Lav", ali lepše etikete i lepog grba na sredini. Čep je stvarno efektan. Alkoholna jačina je čitavih 7%. Standardna boja portera, tamna, sa crvenkastim obodima na čaši, možda za nijansicu tamnije od većine portera. Prst-dva debela kremasta pena, koja se brzo smanjuje. Miris je prelep i na mračnijoj strani - kafa, čokolada, karamela, dim, takođe oseti se i alkohol i to izraženo. Ukus je blizak recimo Ginisu, ti poznati ukusi dima, vatre, roštilja, jako pržene kafe se ovde ponavljaju i to prilično intenzivno. U grlu se ne pojavljuje onaj alkohol što nam ga je nos obećavao. Nešto gorčine u finišu, kojem inače takođe dominiraju dimne note. Gaziranost nije prviše izražena, a tekstura je na lakšoj strani.

Solidno tamno pivo koje se nalazi na grubljoj, da ne kažem muževnijoj strani po ukusima, gde slatke i voćne arome nisu posebno primetne. Malo grubo na ivicama (miris alkohola), ali ni približno koliko famozna "devetka". Pre svega, odlična jeftinija zamena za ginis iz limenke - iako za nijansu blažeg ukusa, malo bolje gaziranosti.
 Lično bih pre izabrao naše "Nikšićko" ili neko od ranije opisanih nemačkih tamnih piva, ali da se radi o dobrom porteru, nema spora.

OCENA: 7/10

Krombacher Dark

Pošto je pšenični "Krombacher" pre izvesnog vremena na nas ostavio pozitivan utisak, bili smo i više nego željni da probamo njegovog tamnog brata po etiketi, da vidimo šta nam on može ponuditi. Činjenica da je pivo nepasterizovano, kako piše na etiketi, nas je samo još više privukla.

Servirano je iz 0.33l flaše lepe i skladne etikete (čep je posebno fin), jačina je skromnih, ali za celovečernje sesije (ukoliko vam generalno bedni srpski džep dopušta) savršenih 4.3% alkohola. Jako tamne, gotovo neprovidne boje, koja tek na dnu čaše daje malo svetlije braon nijanse. Pene ima za oko prst, tamnije je boje i brzo nestaje, ostavljajući nešto čipke na ivicama čaše. Miris je jako ugodan, ječmen, slatkast (koji može podsetiti na neko tamno voće), sa izraženim aromama kafe. Ukus nije posebno jak, ali takođe prijatan, fino balansiran pre svega. Pojavljuje se i tu nešto kafe, a pre svega karamelizovanog slada - pa samim tim dim. Tek jedva primetna gorčina u nešto suvljem finišu. Ono što je najjača strana ovog piva jeste njegova tekstura - srednje teška, gotovo kremasta, sa srednjom gaziranošću, i prijatnom reskošću, pa kad se sve to skupi, pivo savšreno "leži" na jeziku i izrazito je pitko. 

Bilo bi lepo da je "Krombacher Dark" malo intenzivnije pivo, jačih ukusa i mirisa, jer sve što nam pruža jeste ugodno, samo ga nema previše. Suštinski slična priča kao i za pšeničnu varijantu, s tim da je "Dark" za nijansu neubedljiviji. Da sam lošije volje možda bih bio i grublji prema njemu, ali mi se ipak ne čini da bi to bilo fer. 

Jednostavno, dosledno stilu, izrazito pitko pivo i to je sve.

OCENA: 7.5/10

Bushmills Black Bush

Zima je stigla i vreme je za žestinu. 

Viski koji danas pijemo i o kojem pišemo možda i nije pravi zimski viski, ali jeste verovatno najisplatljiviji viski na svetu, onaj koji donosi najviše uživanja i kvaliteta za najmanje novaca. Dok je nešto jeftiniji od, recimo, dobrog, starog Džek Denijelsa, donosi kvalitet gotovo vrhunskog i znatno skupljeg pića.

Black Bush je blended irski, tri puta destilovani viski koji se većinski sastoji iz malt viskija (80%), dok je ostatak žitnog porekla. Čisto poređenja radi, većina škotskih blend viskija iz relativno bliskog cenovnog ranga, sadrže tek trideset-četrdeset procenata viskija koji dobijen iz ječmenog slada. Odležavao je u korišćenim šeri buradima (dok se inače za viskije najčešće koriste burad u kojima je ranije odležavao burbon)... pa, ne zna se tačno koliko godina. Informacije po internetu se razlikuju i kreću se između pet, pa sve do jedanaest godina. Lično bih rekao da je istina bliža donjem delu lestvice. 

Servirano u snifter čaši, čisto - bez leda, bez dodatne vode.

 Boja je malo tamnija, amber. 

Miris je blag i prijatan, slatkast: Cvetne note dominiraju, uz nešto tamnog voća i začina. Alkohol se oseća, ali ne preterano, tek nota. 

Ukus. Irski viskiji - bivajući tri puta destilovani - generalno nemaju intenzitet ukusa škotskih rođaka, pa tako ni Black Bush ne predstavlja eksploziju i atak na vašu paletu, ali jeste jedan suptilan i lep događaj. Viski je apsolutno na slatkoj strani sa ukusima koji asociraju na vino, kolače, suvo voće, čokoladu, vanilu, cimet, orah... Finiš nije posebno dug, ali je izrazito prijatan i u njemu se krije većina ukusa ovog pića.

Black Bush je, kao što je i obećavao nos, izrazito prefinjen i pitom. Nema prejake vatre u grlu. Svakako tih nekoliko dodatnih godina starenja u odnosu na standardne masovno producirane blendove znače mnogo! 

Mana bi bilo to što se piće čini i previše vodenastim (i pored toga što je malo teže, kremastije na jeziku). Zaista bi bilo fino probati ga na nešto višoj alkoholnoj procenturi, umesto na standardnoj komercijalnoj. U svakom slučaju, u ovaj viski nikako nemojte dodavati  vodu.

Za dve hiljade dinara se jednostavno ne može dobiti više. Oh, svakako se može dobiti više količine, ali kvaliteta zaista ne. Prijatan, balansiran viski u kojem mogu uživati i vrhunski poznavaoci materije, koliko i recimo žene koje inače ne vole viskije. 

Život je lep.

OCENA: 8/10

Captain Morgan: Original Spiced Gold Rum

Rum je kod nas piće koje se meće u kolače i ništa više. Više je razloga za takvo stanje, prvo i najlogičnije što su kolači sa rumom taaaaaaaaako dobri, drugi što domaći rum i nije nizašta drugo (mada "to" se i ne može zvati rumom), treće zato što i ono malo ovog pića što dolazi iz inostranstva retko prelazi najjeftinije brlje. Nažalost, "Captain Morgan" koji je ispred mene upravo spada u tu kategoriju. Ovo nije rum koji se pije čist, polako i sa uživanjem, ovo se meša sa koka kolom i to je to. I zaista, pomešan sa prekookenaskim smećem pretvrara se u melem za sve rane, zagrljaj za receptore ukusa (možda čak i bolji sa koktom - ukusi kao da se lepše slože). Poenta i jetse u zamaskiranju ukusa, hladna koka kola, par kocki leda i kriška--dve limuna i rum se ni ne oseća, a radi, pola, ali sigurno. Vaistinu, retko kada sam naleteo na žestinu koja se bolje meša sa nekim bezalkoholnim napitkom! Sasvim je jasno da je kao takav zamišljen, napravljen i reklamiran i tu je sve u redu.
Da li se ipak može piti sam?

Može. Što da ne?
Što da ne? Pa, ne sve dok imate išta drugo. No, idemo redom.
Boja nije posebno ubedljiva, neka prljavo-zlatna. Previše svetla za moje oči. Miris je intenzivan, karakteristične slatke note ruma, dosta vanile, cimet, alkohol, ananas... Ukus je... pa, prilično tanak. Nema ovde mnogo karaktera. Mada, to malo ukusa što donosi nije loše, u pitanju je kompleksan splet začinskih i voćnih aroma koji će relativno dugo igrati na jeziku, pozivati vas da ih istražite, prepoznate. Suštinski, ono što i nos daje, ponavlja se, mada moguće sa manje vanile, a više kokosa i ananasa, jednostavno "Kapetan" daje do znanja da je poreklom iz tropskih kariba. Procenat alkohola je niskih 35%, pa prisutna i osetna alkoholna vatra u grlu nije baš pohvalna. I tu je problem. Alkoholni "ujed" je prejak i sve previše smrdi na alkohol. Jednostavno, premlad i preloš rum.

Možda ja i ne mogu biti sasvim iskren prema ovom piću - jedno pijanstvo mi ga je pošteno ogadilo... No, posmatrajući ga kao strikno žestinu za mešanje on je fenomenalan. A, za nešto kvalitetnije rumove koje bi mogli piti čiste ili sa ledom potražite nešto skuplje varijante Kapetana... ili još bolje negde podalje od Kapetana.

OCENA: 5/10

Балтика 9 Крепкое

Evo nam i jednog ruskog piva. U srbiji je pored "Devetke" dostupno još nekoliko proizvoda iz inače širokog asotimana ove makro pivare, između ostalih i  njihov porter ("Šestica"), po kome su možda i najpoznatiji van sovjetskih granica. "Devetka" ekstra jak svetli lager - sa čitavih osam procenata alkohola u sebi.

Limenka od pola litre, plaćena negde oko 130 dinara. 

Pivo je kristalno čisto i izrazito svetlo, sa jako malo mehurića. Pene je prst debela, i brzo nestaje. 

Miris čak i nije tako loš, ječam se pojavljuje u jakim i prijatnim mirisima meda i sasvim dominira, pojavljuje se i žitni mirisi i... oseća se alkohol, jako se oseća, čak i pored činjenice da je pivo pošteno rashlađeno.

Na jeziku nešto ječmane slasti i te arome meda se ponavlja, ali hmelj brzo preuzima. U finišu pivo je gorko, suvo i prilično se oseća alkohol (iako nije preterano). I ta hmeljna gorčina, pomešana sa slatkošću dugo, dugo ostaje u ustima. 

Karbonacija iako nije vidljiva, osetljivaje na jeziku i užasno (ali užasno) se podriguje od ovog piva.

Zaključak.

Uf...
Miris je zaista lep.
Ali... 

Sam pogled na do kraja neispijeno pivo krivi moje lice u grimasu gađenja. Podrigujem dok ovo kucam i shvatam da sam mogao popiti dva savršena "zaječarca" umesto ovog. Ali, avaj, moglo je biti i dobro. Probati se moralo. 

Ne valja, to je sav zaključak.

 Nešto opasno ne valja ovde. Čak nije ni sasvim lako objašnjivo rečima. Pivo kao da je previše gorko, dok je istovremeno i preslatko, a opet i bezukusno. Na paleti prilično neubedljivo, ali ostavlja upravo taj odvratan gorko-slatki-lepljivi aftertejst koji će vas dugo moriti i naterati da ga sperete sa kriglom hladne vode. Plus, alkohol je ovde užasno loše zamaskiran. jeste, jako je i lako se opiti od njega, ali džabe je sve to kada je svaki gutljaj praćen mrštenjem.

Pivo se kuva hiljadama godina, generalno i kada nije nešto - dobro je... generalno, baš se treba potruditi pa napraviti loše. Rusi su ovde to uspeli. Držite se njihovog portera.

OCENA: 4/10

Paulaner Salvator

U Srbiji je malo istinski valjanih piva, uvoznih ili domaćih. 

Pređašnja konstatacija se već i previše puta ponavljala na stranama ovog bloga, ali je tako i to je tužno. Zato je naše veselje veće kada imamo šansu na rafovima naših radnji pokupiti neko istinski dobro pivo. 

Dok nas je standardni pšenični "Paulaner" zadovoljio, njegov brat po fabričkoj liniji nas je oduvao! 

Pivo je servriano iz 033ml staklene flaše, jačine je 7.9%. 

Svaki pojedinčani momenat ovog piva je fenomenalan, počev od etikete. Boja je takođe divna -  tamno bakarna-rubin crvena, recimo za nekoliko nijansi svetlija od uobičajnih tamnih lagera. pena je nekoliko prstiju debela i kremasta, ali prilično brzo s emsanjuje do nivoa tankog pokrova. Miris... oh, bogovi! Kako otvorite flašu i krnete da točite pivo u čašu prvo će Vas dotaći prelep miris pomorandži, nakon toga dolae i maline, borovnice i šećer... šećer... slatko... slatko... toliko slatkast miris da gotovo podseća na voćne bombone. Predivno. 

Ukus je intenzivan i lep. Blizak standardnim tamnim lagerima, ali prefinjeniji, višeslojniji i sjajno balansiran. Malo manje ukusa prženog slada, a više voćnih nota. Pivo predstavlja savršenu igru slatkog i gorkog, zaista perfektni spoj. Alkohol se ne oseća ni u mirisu, niti u grlo, što je samo još jedan dokaz valjano spravljenog piva! Gaziranost i tekstura su baš kakvi trebaju biti.

Zaista, sve vezano za ovo pivo je fenomenalno. Čak je i cena sitnica za ovakav kvalitet.

Dugo sam čekao da bez rezerve nahvalim neko pivo na ovim stranicama i konačno dočekao, a ako u strogoj tradiciji bloga moram naći neku manu to bi bila činjenica da jedno nikako nije dosta.

OCENA: 9/10