Bernard Jantarovy

Češka Bernard piva su već dugo prisutna na našem tržištu i čini se da su se fino pozicionirala kao nešto što je malo ekskluzivnije od običnih industrijskih lagera, bez da previše svojijm profilom od istih odstupaju. Nismo ubeđeni u njihov kvalitet, koliko u nešto lepšu ambalažu koja privlači ljude kada žele da piju nešto malo lepše, a da zapravo baš i ne znaju šta je zaista lepše. 

Flaša po litara, 5% alkohola. Flaša je eksluzivna sa onim čepom sa metalnom kvačicom. Boja duboka braon, nešto svetlija od klasičnih tamnih lagera. Visoka, kremasta glava koja dugo ostaje postojana.

Miris je sličan tamnim lagerima. Dosta lepih aroma pržene sladovine koji liče na karamelu, med, kafu, čokoladu, kolače... Dakle slatkast miris. Uz to blago voćne arome - suvo voce i ne mogu bas detaljnije od toga razaznati. Blago je i hmelj prisutan u karakteristicnim zemljanim notama. Ukus je blag, ali prijatan. Opet karamela i kafa, sa voćnim primesama, mozda kupina, jagoda. Blaga gorčina na kraju. Pivo je suvo, blago i kiselkasto, baš nema slasti ovde. Ono što je najveći problem je dosta vodenasti osećaj u ustima, gaziranost slabija, ali onako sitno reska na jeziku.

Jako pitak lager, koji se od punokrvnih tamnih piva razlikuje nesto umerenijim momentima prženog slada. Slabije arome kafe i karamele nisu ostavile prostora da se nesto drugo dogodi. Ipak, meni se svidelo, u smislu da je bas klizilo i da bih lagano mogao  4-5 ovih da stučem za vece, bez da me zamore i smore. Gaziranost jeste slabija, ali u dugoj sesiji ne bih  zato mario. E sada, da li vredi dodatnih para koje bi morali da dodamo za ovo u odnosu na crnog zaječarca ili tamnog nika? Pa, ne, osim ako baš volite ideju tamnog piva, ali da bude malo svetlije, kako bojom, al tako pre svega ukusom.

OCENA: 7/10

Mammut APA

Domaći ejl kupljen u IDEA London marketu (koje inače ima širok asortiman mahom naših kraft piva), nismo se ranije sretali sa ovom malom pivarom i iskreno, s obzirom na iskustva sa sličnim domaćim pokušajima, nismo ni imali posebno visoka očekivanja - koliko god da smo mekog srca prema našim pionirima na polju kraft piva, valiki broj malih proizvođača koji je usledio je uglavnom daleko od ozbiljne priče i tešk oda se previše razlikuje od podrumskog piva koje svaki domaćin može kod svoje kuće da spravi bez previše muke.

Flašica od 330ml, nivo alkohola 5%. Sastav otkriva upotrebu ekstratka, što potvrđuje našu sumnju u visok nivo truda i rada, ali i ulaganja, koja kraft pivo iziskuje. Pene za prst, brzo nestaje. boja je ćilibar, blago zamućena.

Miris jako stidljiv i cudan za proklamovani pivski stil. zapravo mi se sviđa zavodljiva suptilnost ovog ejla - miris vanile, jagode, karamele. malko se otvara kako stoji u čaši. Baš lep miris koji se na kraju formira u olfaktornu asocijaciju na milkšejk sa ukusom jagode. Da bi sa još kojim trenom, pak, počele da se pojavljuju note koje nisu tako prijatne. donekle kiselkaste, odbojne, teške arome... Kasnije preuzima karamela i hmeljne note zemlje i trave. Dugo nisam imao pivo koje se ovoliko menja na nosu. Ukus pak nije nešto o čemu je potrebno posebno trošiti reci. ponovo skromno i stidljivo,sa jagodom koja se reprizira i nesto karamele. Neka blaga, neprijatna kiselina. Gorčina je takođe slaba, što nije mana kod piva ovakvog tananog profila. Gaziranost baš slaba, a pivo je retko, vodenasto. 

Baš neubedljivi pokušaj američkog svetlog ejla. Zapravo i nije svetao, karamelni momenti podsećaju na tamna piva. Nedostaju očekivani voćni momenti citrusa i "kamenog"  voca (ananas, mango, dinja, nektarina...), dok se umesto njih pojavljuje jagoda, česta kod ambernih ejlova i malo jabuke, koju smo takodje znali da lociramo kod tamnih piva raznih vrsta... Uz sve to, pivo je bljutavo, ukusa, ma kakvog, je malo, a negaziranost dodatno ubija svaki utisak.

Kao i uvek, ostavicemo šansu da je ovo loš primerak, loša flasa, upropašćena na policama supermarketa, ali ako ga ocenimo ovakvog kakav je, onda je loš. Ocena nije niža jer, ako nista, može da se popije.

OCENA: 4/10

O'Hara's 51st State IPA

Pisali smo o nekoliko IPA ove irske pivare i ostali donekle razočarani. Iako je kvalitet tu, nekako su sva do sada bila preslatka, loše balansirana, preteška za naš ukus. Nadamo se da će ovo kuvanje popraviti utisak.

Pivo dolazi u flaši od pola litara. Procenat alkohola je šest. Boja je tamnija, narandžasto-amberna, zamućena, dok pene nema previše i brzo nestaje.

Miris je sve što očekujemo od bazičnog, modernog indijskog svetlog ejla - lepe i pune note citrusa i voća poput ananasa, manga, dunja, ispod toga osećamo i malo zemljanih i sveže drvenastih aroma (borovina). Jako prijatno. To se sve prebacuje i na ukus - voćkasto napred, iza borovina i za stil umerena gorčina. Pivo je slatko, no ne previše kao neka druga piva istog brenda. Generalno ukus nije previše intenzivan i bogat, ali je u pitanju pitka i pristojna IPA. Tekstura je puna i teška, gaziranost umerena, tako da je osećaj na jeziku bogat, nikako vodenast.

  Ovom ejlu ne možemo naći niti jednu ozbiljnu manu, u pitanju je majstorski spravljen primer popularnog stila koji može poslužiti svakom da se sa istim upozna ili prosto da u njemu uživa bez mnogo razmišljanja ili rizika da će ga nešto tu odbiti. Jedina mana mu je upravo to - dosadnjikav je, no to je mana samo kod zaljubljenika koji uvek ili makar često traže nešto novo i ludo. 

OCENA: 7.5/10

Robocraft - Galaxy Defender NEIPA

 Još jedan dan, još jedan Robocraft indijski svetli ejl u mojoj krigli. Kupio sam ih na gomili i evo, srećom, bližim se kraju ove avanture. Ono čega sam plašio i na početku se nažalost obistinilo - preveliki broj piva izbačenih na tržište u kratkom vremenskom roku je doveo do toga da je retko koje dovoljno različito od ostalih, kao i da su generalno razvijeni i ozbiljno shvaćeni, uz to, mahom su to varijacije na IPA i NEIPA stil koji su već pomalo umorni i na globalnom nivou.

Limenka od 330ml, sa finih 6.3% alkohola  u sebi. Ponovo je dizajn zanimljiv i u fazonu retro ratnog futurizma osamdesetih - meha borbeni roboti ili transformersi. I izuzetno agresivno sipanje, kojim sam hteo da dobijem nešto pine nije mnogo pomoglo - tek pola prsta. Boja je lepa i izuizetno mutna, onako boja gustih sokova od breskve, sa prizvukom rozeg i crvenog.

Miris je voćkast, zahmelčjen, onako kako bismo i očekivali. Ananas, grejp, mango... Ukus fin, pre svega grejp, i jaka, duboka, bogata gorlčina na rkaju podseća na gorčinu tog voća. Uz sve ostalo citrusne i tropske prizvuke. Tekstura takođe pristojna, čak malkice teža, gušća. Pivo je suvo i sveže. I tu dolazimo do najveće mane koja je neverovatno izražena - pivo nije gazirano, tek blago resko na jeziku, kao kada prokisne vino. 

Neverovatno. Ejl koji je mogao biti sasvim pristojan, samo da ima makar prosečno slabašnu gaziranost za slične zanatske ejlove. Uz to, postoji neka nota u mirisu i ukusu koja odbija. E sada, možda čaša nije bila savršeno neutralnog ukusa, možda se parfem koji nosim meša sa pivom, a možda je i do njega, kako bilo,neka prašnjava, bajata, uistajala nota, ipak ne smeta previše. Ocena je zbog solidnog ukusa i gorčine, kao i gustine i boje, ali ako baš ne možete podneti ravno pivo, bežite  od ovoga.

OCENA: 6/10

O'Hara's Irish Pale Ale

 Skoro sam na blogu pisao o još jednom pivu ove irske kraft
pivare, svetlom ejlu sa samo jednom sortom hmelja - Stratom. Sada mi je u krigli donekle tradicionalniji primerak indijskog svetlog ejla, kojeg su kreatori nazvali irskim, nisam sigurno da li je to samo marketinški trik ili zaista ima nečega drugačijeg nego u uoibičajenim američkim varijantama. Probaćemo, videćemo. U svakom slučaju u pitanju je "suvo" zahmeljeni ejl, odnosno ejl kome je dodat hmelj u kasnijim etapama proizvoidnje, nakon primarnog kuvanja.

Flaša od pola litara, sa tradicionalno irskom zeleno etiketom. Alkohola ima 5.2%, dakle fino "sešnabilno" pivo. Boja je tamno ćilibarna, narandžasta, blago zamućena. Glavca visoka nekoliko prstiju, poprilično postjana i na čaši ostaje dosta penaste čipke. Zaista izgleda lepo u krigli.

Miris baš prijatan, izrazito sladak i voćan - definitivno citrusan, miris pomorandže, limunove i pomorandžine kore, ali slatkoća aroma asocira i na nekakve bombone i kolače, med, kao i drugo, kontinetnalno voće. Ukus značajno manje na strani voća, dosta dublje, mračnije note borovine, pinjola, nekog lekovitog bilja, korenja, kanabisa... Tek ispod toga voćni, citrusni i tropski ukusi. Pivo je slatko, zavisno od ukusa možda i preslatko. Generalno telo nije posebno puno, već Vas čeka umeren intenzitet ukusa. težina, gustina ovog ejla je takođe skromnija, gaziranost prosečna, tako da ipak ne deluje vodenasto. Gorčina nije za prosečne IPA previsoka, dosta umerena čak. 

Doapao nam se "irski" svetli ejl. Definitvno donosi nešto drugačije od onoga na šta smo navikli. Ovo nije voćna, đusolika bomba citrusa i "kamenog", tropskog voća, već odista pre asocira svojim ukusima na sever Evrope i njene duboke, večne šume. Sasvim pristojno i prijatno, pitko pivo, nije baš u pitanju bomba ukusa, ali sve što je tu, nama je prijalo. Osim slatkoće kombinovane sa gorčinom, baš kao i kod njihove Strate i ovde se t oponavlja. Volimo gorka piva, volimo slatka piva, ali kombinacija i jendog i drugog nekako nije po našem ukusu, čini pivo teškim i oporim, deluje kao rad na momente i kao da pijemo pivo sa duplo više alkohola u sebi. Zbog toga ocena ispod okrugle osmice, iako je nivo alkohola umeren, ovo ipak nije, makar za nas, pivo za celo veče.

OCENA: 7.5/10

Robocraft Futurisma

 U čaši mi je još jedno Robocraft pivo koje je u stilu tropskih, đusu nalik ejlova iz Nove Engleske. Ova beogradska pivar u svom portfoliu ima verovatno desetak vrlo bliskih, rođačkih primeraka koji se grupno svi mogu svrstati u New England IPA, sa manjim il ivećim korekcijama i odstupanjima. Futurisma je, kako limenka kaže, hazy APA, odnosno da tako prevedem; jako zamućen američki svetli ejl. Iskreno, silni pokušajevi da se napravi što više piva - koja između sebe i nisu preterano diferencirana, a najčešće imaju dosta nedorečenosti - nisu me oduševili, ali me jesu naterali da ih maltene sve probam, što valjda znači da su pivari iz Robocrafta ipak uspeli. 

Pivo smo servirali iz malene 330ml limenke - koju uvek preporučujem ispred flašica, naročito ako pivo kupujete u opštim (ne specijalizovanim) marketima (mada ni u ovim specijalizovanim metodi skladištenja nisu značajno bolji), jer ako ništa limenka ga štiti do svetla pod kojim lagano mre. Alkohola ima 5.5%. Boja je svetla, potpuno mutna, kajsijasta, kašasta, kao neki gusti sok, s tim da po pivu pluta dosta ne baš privlačnih komadića bele tvari - verovatno kvasci. Pene praktično nema, što baš kvari utisak, jert kao što rekosmo i ne izgleda kao pivo.

Miris je lep i svež, baš kakav i očekujem ood relativno modernih američkih ejlova - karakteristična visoka zahmeljenost i to posebno sortama koje pivu daju jake tropske note i ovde su sveprisutne. Na nosu osećamop i miris kvasaca - lagana banana i začini. Ukus je takođe voćni, tropski, sa primesama i drugog voća, kao što su dunje, nektarine, zelene šljive... Gorčina jača, možda je u ovoj verziji mogla biti i nešto niža. Zna i da nas udari sa neprijatnom, reskom kiselinom na kraju gutljaja koja nekako brzo dođe i prođe, kao i blagom metalnom notom koja je prati. Zanimljivo ali ta kiselina je bila prisutna u prvih par gutljaja, nakon kojih je nekako nestala il ismo navikli na nju. Dosta suvo pivo, dakle nema mnogo slasti, što nam se svidelo. Gaziranost baš slaba, a tekstura je recimo srednje teška, nije ovo vodenasto samo p osebi, koliko je ravno. 

Zaista ništa posebno. Pili smo i bolja Robocraft piva, a i malo smo se zamorili od njihovog pokušaja da u najboljem slučaju osrednji ejl prepakuju na dvadeset načina i da ga uz minimalne korekcije  nude kao originalno i novo. Da se razumemo, okej je ovo, tropske, sveže note će mi uvek biti drage i nepcima prijatne, ali sem toga zaista ovo pivo nema da ponudi nešto što hiljadu drugih ne nudi takođe. Mogao sam mu dati bar okruglu šesticu, što je i za većinu domaćih ejlova ocena koju zaslužuju i da je ovo prvo ili peto pivo ove pivare koje probam verovatno bi to i bilo tako, možda čak i malo više, ovako više sreće sledeći put...

OCENA: 5.5/10

Leskovačko Dimljeno

 Dimljena piva su zapravo bila standard do početka industrijske ere i usavršavanja metoda sušenja ječma vrućim vazduhom, a ne otvorenim plamenom (naravno, postojale su primitivne metode i pre, kao i sušenje na Suncu).  Danas dimljenje ječma nije neophodnost, ali pivari tu i tamo i dalje održavaju ovaj specifični stil živim. Bićemo iskreni - nikada nismo pili neko cenjeno uvozno dimljeno pivo da bismo mogli da sudimo o ovome pokušaju i pivare Vučje. Jesmo probali neko domaće dimljeno koje je bilo grozno. 

Pivo nam dolazi u jednostavno, standardnoj flaši zapremine 330ml. Boja je očekivana boja lagera, nešto tamnija. Pene ima dosta i zadrži se koji trenutak u čaši, ostavljajući malo čipke iza sebe. Nivo alkohola je 4.5%.

Miris nas buni. Ne sviđa nam se. Težak je, opor, sladak i nedefinisan. Naravno da se oseća dim, ali on nije prvo što nas udari, većnekako težak miris sladovine. Možda voćne arome, sušeno voće, no nije lepo. Ukus takođe otužan, ali ipak bolji nego sam miris. Slatkasto, blagi voćni momenti - kajsije možda, gorčina na kraju jedva osrednja. Gaziranost i tekstura piva su na mestu, na nekoj sredini...

Šta ga znamo, možda ovaj stil nije za nas. Ono drugo domaće dimljeno koje smo kušali je bilo apsolutno ogavno, toliko silovito odimljeno da se nije moglo piti. Ovaj lager je kudi-kamo bolji. Ali iskreni da budemo, pre bismo i najbljutavije industrijsko pivo uzeli pre ovoga. Ono što je glavni trik - dim, nije prijatan. To nije aroma dima kod nekih škotskih viskija ili američkih burbona, koja dolazi tek kao nota u igri alkohola i bureta. Kod ovog piva to je osećaj da ste se odimili negde, ako živite na selu i imate komšije koje pale lišće, znaćete na šta mislim. Za nas ovo nije, možda se nekome drugome dopadne, naravno.

OCENA: 4/10 

Floris Framboise

 Belgijska pivara Huyghe verovatno je globalno najpoznatiuja po svojim Delirium Tremens ejlovima, no pored njih imaju širok asortiman i drugih kuvanja, među kojima se nalazi i veoma dug spisak Floris piva, odnosno voćnih i "livadskih" ejlova raznih ukusa - mango, jabuka, kaktus... Na našem tržištu smo do sada videli samo Framboise koji je lagani ejl sa dodatkom maline i arome maline. S obzirom na cenu, koja i u marketima nije baš niska, nisam oduševljen činjenicom da se koristila aroma.

Flaša je 330ml, sadržaj alkohola skromnih 3.5%. Boja lepa, duboka, tamna crveno-ljubičasta, boja domaćeg soka od malina. Pene malo, lepe rozikave boje, ali nažalost brzo nestaje.

Miris svakako malina, kako sveža ivanjička, tako i malina iz soka, džema, ali i oseća se i industrijska aroma. Dalje, miris je jako sladak, bomboničast, osećaj use i mirisi drugog tamnog, bobičastog voća, kao i crnog vina. Ukus sasvim ponavlja najavu nosa. Malina, kupina, med, bombone, slatko crveno vino. Hint veštačke arome se ne ponavlja u ukusu. Nema gorčine, dok je aftertejst blag. Pivo je dosta slatko, ali se probija i bobičasta kiselost koja to fino balansira, makar za moj ukus (moram napomenuti da volim slađa vina, recimo). Gaziranost slaba.

Ništa specijalno, ali pristojan, pitak voćni ejl. Nekome će biti presladak za lako, letnje osveženje. Možda najbolje funkcioniše kao dezertno pivo nakon lakše večere.

OCENA: 6.5/10