Dimljena piva su zapravo bila standard do početka industrijske ere i usavršavanja metoda sušenja ječma vrućim vazduhom, a ne otvorenim plamenom (naravno, postojale su primitivne metode i pre, kao i sušenje na Suncu). Danas dimljenje ječma nije neophodnost, ali pivari tu i tamo i dalje održavaju ovaj specifični stil živim. Bićemo iskreni - nikada nismo pili neko cenjeno uvozno dimljeno pivo da bismo mogli da sudimo o ovome pokušaju i pivare Vučje. Jesmo probali neko domaće dimljeno koje je bilo grozno.
Pivo nam dolazi u jednostavno, standardnoj flaši zapremine 330ml. Boja je očekivana boja lagera, nešto tamnija. Pene ima dosta i zadrži se koji trenutak u čaši, ostavljajući malo čipke iza sebe. Nivo alkohola je 4.5%.
Miris nas buni. Ne sviđa nam se. Težak je, opor, sladak i nedefinisan. Naravno da se oseća dim, ali on nije prvo što nas udari, većnekako težak miris sladovine. Možda voćne arome, sušeno voće, no nije lepo. Ukus takođe otužan, ali ipak bolji nego sam miris. Slatkasto, blagi voćni momenti - kajsije možda, gorčina na kraju jedva osrednja. Gaziranost i tekstura piva su na mestu, na nekoj sredini...
Šta ga znamo, možda ovaj stil nije za nas. Ono drugo domaće dimljeno koje smo kušali je bilo apsolutno ogavno, toliko silovito odimljeno da se nije moglo piti. Ovaj lager je kudi-kamo bolji. Ali iskreni da budemo, pre bismo i najbljutavije industrijsko pivo uzeli pre ovoga. Ono što je glavni trik - dim, nije prijatan. To nije aroma dima kod nekih škotskih viskija ili američkih burbona, koja dolazi tek kao nota u igri alkohola i bureta. Kod ovog piva to je osećaj da ste se odimili negde, ako živite na selu i imate komšije koje pale lišće, znaćete na šta mislim. Za nas ovo nije, možda se nekome drugome dopadne, naravno.
OCENA: 4/10
No comments:
Post a Comment