Nemačka pšenična piva su jedan od mojih omiljenih stilova, svakako i zbog rasprostranjenosti, činjenice da i veliki industrijski proizvođači donose odlična piva, ali pre svega zato što tu nema šta da se ne voli - pena, miris, ukus sve je divno. Iako važe za prolećna/letnja piva zbog svoje pitkosti, ja ih mogu piti kad god (i pored toga što nisu preterano uzbudljiva i različita jedna od drugih).
Pivo koje je ocenjivano dolazi iz 330ml staklene flaše i sadrži 5.3% alkohola.
U čaši je nalik nekom gustom soku od breskve/kajsije - narandžasto, sasvim zamućeno. Glava (pena) je visoka, mada možda i ne koliko zna biti kod nekih piva ovog stila, gusta, kremasta i čisto bela, lagano se smanjuje do debljine od par milimetara i takva ostaje do kraja. Miris je zapravo prelep i prilično jak - izražena banana, kvasac, razne začinske arome, slabije livadske, hlebne i metalne nijanse. Ukus je sasvim zadovoljavajući, kao i sve u vezi ovog piva, blizak tradiciji stila - banana u ustima nije baš toliko izražena (iako je jaka), blago dominira kompleksni splet začina, oseti se malo i žvakaća guma (možda nekom ko nije pio pšenično pivo deluje čudno, ali zaista je tu, ona old skul "žvaka" što se daje umesto kusura), kora hleba, vanila, pomorandža. U dugom finišu se oseća malo gorčine. Gaziranost je suptilna, ali dovoljna.
Sve u svemu, i više nego solidan primer pšeničnog piva - bolje od većine što probah, ne baš sasvim najbolje. Ne očekujte baš padanje na dupe i ostajanje bez teksta (što i jeste previše za očekivati od ovog stila), ali u pitanju jeste jedno više nego dobro spravljeno pivo.
OCENA: 8/10
No comments:
Post a Comment