Uz ranije opisani "Paulaner" i belgijski "Hoegaarden", nemački "Erdinger" jeste jedno od najpoznatijih pšeničnih piva na svetu. Da vidimo da li s pravom nosi taj status.
Prvo, bitna napomena (iako smo o tome već pisali na stranicama ovog bloga) pšenična nefiltrirana piva treba služiti toplija od vaših standardnih lagera, 10-12 stepeni celzijusa su idealni, ali i toplije od toga neće smetati. Pšenična piva su po svom sastavu sasvim jednostavna i upravo da nije karakterističnih kvasaca, ne bi u njima nalazili mnogo ukusa i ičega zanimljivog, a očigledno je da kvascima upravo odgovara malo viša temperatura.
Pričali smo i o tome kako pšenična piva važe za letnja, iako nisam tu da takvo ubeđenje pobijam, oram reći da se i ne slažem sa tim baš stopostotno... no, bilo kako bilo, u kući se našla flaša "Erdingera", napolju jeste zavladala sasvim sumorna jesen i nema se šta čekati, no što pre popiti tekućinu i ovde s vama podeliti utiske što za njom ostanu.
Ispred mene je braon staklena flaša neodoljivog retro izgleda (onako, malo šireg tela, da ima čovek šta da uhvati, kao poštenu, rasnu crnku), ni nalik ovim modernim, jalovim "karlzberg" varijantama. Iako alkoholna jačina nije presudna kod piva, red je pomenuti za one koji na to baš obraćaju pažnju - 5.3%.
Pivo je dosta svetlo, zlatne boje, ali sasvim zamućeno. pene ima u izobilju, sapunasta je (prepuna sitnih balončića) i prilično brzo se smanjuje do nivoa sasvim tankog pokrova, ostavljajući sasvim malo lacing-a za sobom. Gaziranost je umerena i lepa na oko - mehurići u jednom delu čaše u mlazu jure gore.
Generalno, izrazito blago pivo, kako "na nosu", tako i na jeziku. Verovatno je trebalo da se zagreje i više od onih preporučenih dvanaest stepeni da bi pohvatao išta. Mirisi bi bili začinski, hlebni i nečeg prijatnog, slatkastog (ali ne slatkog), možda vanila. Upravo taj momenat se ponavlja i na paleti, dok u finišu dobijamo nešto začina, biber i karanfilić.
Od "Erdingera" mnogo više i nisam očekivao, tako da nisam razočaran, koliko možda ravnodušan. Osnovna namena pšeničnih piva i nije bogatstvo ukusa (to tražimo u raznim britanskim i belgijskim ejlovima), ovo je da se pije u velikim količinama i da pruži pristojnu alternativu standardnim lagerima. Ipak, to kucajući kroz glavu proleću "Krombacher" i "Paulaner", piva koja ipak sa sobom donose šaku više karaktera. "Erdinger" upravo stoji u klasi ispod njih.
OCENA: 6/10
No comments:
Post a Comment