The Black Turtle Stout i The Black Turtle Belgian Abbey

"Black Turtle" pabovi su već godinama unazad nezaobilazna mesta svih ljubitelja piva koji ili žive u Beogradu ili kroz njega samo prolaze. Koncept mikro-pivare i paba (ili lanca pabova) uz nju je na zapadu gotovo osnova industrije i pivske kulture, upravo nas vraća u srednjevekovno doba u kojem je svako mestašce imalo svoje pivo... ili više njih. U idealnim uslovima svaki grad bi trebao imati jednu pivaru male/srednje veličine i nekolicinu ovakvih malenih koje bi eksperimentisale, pokušavale da uvedu nove stilove na tržište... Mi više nemamo niti jedno, niti drugo, ostaše nam samo džinovi u Apatinu i još po nekom gradu, ali nadajmo se sretnijim vremenima.

 "Crna Kornjača" zaista pokušava proširiti pivsku kulturu ovde, možemo pričati o tome koliko to uspešno čine, koliko razni stilovi piva koja prave tokom cele godine ili pak sezonski, zaista odgovaraju originalnim (češće ne, nego makar malo), ali trud je makar tu i... upornost.

Videćemo vremenom da ovde obuhvatimo celokupnu njihovu ponudu, a za ovaj prvi tekst Tamno i Manastirsko.

"The Black Turtle Stout" ("Tamno")

Procenat alkohola je, ako je verovati sajtu, oko 5.5%, točeno pivo je u pitanju (kakva su sva piva ovih pabova)

Treba reći da je posluženo hladno koliko bi lager trebao biti, ako ne i hladnije i kao takvo isprva zaista ništa nije odavalo. Pivo treba ostaviti da se malo ugreje i otvori i do tada se diviti izgledu. Boja je vrlo tamna, gotovo sasvim crna (možda tek na ivicama dobijamo malo tamno braon nijanse), sa tri prsta debelom penom koja je divno kremasta i koja se solidno dugo zadržava, vremenom spada do tankog, tankog prekrivača. Do tada bi i pivo trebalo da oda nešto svojih čari. Miris je blago slatkast i začuđujuće "svež" u smislu citrusnih i livadskih nota... jako malo karamele, ako uopšte. Ukus je na početku kafa i malo čokolade, dok u finišu dolaze ti čudni hmeljni momenti koji podsećaju na... jutro na selu ili žvakanje sveže trave. Generalno ne preterano intenzivno, ukusno je, prijatno, pitko (tekstura je takođe malko čudna, deluje punija, ali gaziranost je minimalna, pa imate blago vodnjikav osećaj)  mogao bih popiti još brdo ovoga, ali je zapravo jako čudno pivo. 

"The Black Turtle Belgian Abbey" ("Manastirsko")

Ista priča kao sa prethodnim - treba mu dati vremena da se zagreje, oslobodi ukuse i mirise. Slobodno uz pivo naručite još nešto, popijte to prvo (kafu ili neku rakiju) i tek onda pređite na svoje pivo. 

Opet predivna glava, jednako tri prsta debela, kremasta i relativno postojana, sa nešto čipke na ivicama čaše. Boja je prelepa - ćilibar, braon, boja tamnijeg meda zapravo. I, možda je placebo, malo meda kao da dolazi i u mirisu i još brdo slatkastih nijansi (prženi šećer, čokolada), cvetnih i mirisa pomorandže, jagoda... Sve to se ponavlja i na jeziku, ne posebno ubedljivo, ali je tu. Pivo je izrazito na slatkoj strani, ali ne i preslatko. Tekstura je puna, kremasta, sa tek slabom gaziranošću... ponovo taj osećaj meda, nektara života. Kažu da je jačine do 8%, ne znam, bilo bi zaista lepo da je i ovo moje bilo toliko jako, jer se ni trunka alkohola ne oseti u grlu. 

Ne bih ovo pivo poredio striktno sa pravim belgijskim manastirskim ejlovima, ali gledano ako samo za sebe, ono jeste fino, čak i više od toga.

Numeričkih ocena ovog puta neće biti, već samo preporuka da ako niste do sada (kojim slučajem) ili niste već duže vreme, otrčite do najbliže "Kornjače" i popijete jedno, dva, tri piva.

A, ljudima koji stoje iza ove pivare savet da možda ne jure reprodukciju raznih stilova, već da se oslobode i svoja piva slobodno nazivaju novim, originalnim imenima. "Serbian Ale" ili "Serbian Stout" (posebno za ovo drugo ima osnova), što da ne? Kada već nisu sasvim verna kopija belgijskih piva.