Krugher i Brent

Pivara u Ritiševu - Kruger i Brent je već bezmalo petnaest godina aktivna što je čini najstarijom mikro pivarom na teritoriji vascele SFRJ, a verovatno i šire. U vreme pre pivske revolucije, uz beogradsku Crnu Kornjaču, bila je suštinski jedina craft pivara uopšte vredna pomena u Srbiji. Danas, čini se, baš kao i pomenuta "Kornjača", deluje kao da gubi dah i posebnost u poređenju sa mlađim, kreativnijim i agresivnijim mlađanim konkurentima. Dok "Kabinet" i slični mladi pivari izbacuju širok dijapazon proizvoda koji se kreću u spektru od laganih svetlih ejlova do specijalnih i teških IPA i brda raznih eskperimenata između, Kruger zadržava svoj skroman asortiman proverenih piva u bojama nemačke zastave - svetlo, tamno i crveno.

Ipak, tokom godina postali su relativno dostupni po beogradskim pabovima, istovremeno bivajuću među najjeftinijim pivima u ponudi i samim tim i dalje ostaju zanimljiva našim pivopijama. I sam ih često pijem u noćima izlazaka, laganih opijanja i brda razgovora, pa je bio red i da im posvetim po neku reč.

Extra Stout

Tamno pivo. Iako po imenu stout, ne deluje tako, već više kao industrijski porter, nalik Nikšićkom Tamnom, mada za nijansu lošije. Visoka, kremasta i srednje postojana glava, prilično tamno, bezmalo sasvim crno pivo. Miris je jak i donosi note karamele, slatkiša i trave. Ukus je pak dosta slabiji sa dosta slatkosti u sebi. Hmelj je stidljivo prisutan čak i u samom finišu. Slaba gaziranost i prilično vodenasto pivo (što ga sasvim udaljava od stout kategorije). Iskreno nisam oduševljen ovim pivom, ali po toj ceni (koja je do 150 dinara maksimalno u kafićima) se i ne može mnogo više očekivati. Ispred je recimo tamnog Lava, ima karakterističnih i prijatnih ukusa i mirisa, ali je neubedljivo i slabašno.

6/10

Red Beer

U pitanju je imperijalni, posebno jak lager crvenkaste boje bakra koji bi mogli da smestimo u kategoriju nemačkih doppelbock piva. Kristalno čist, providan. Glava je srednje visoka i postojana. Sa osam procenata alkohola u sebi jeste prvi izbor za jeftino i brzo ubijanje, mada to ene preporučujemo - nešto u ovom pivu sutrašnji mamurluk čini posebno teškim. Miris je jak i prijatan - izražene arome slada koje asociraju na bombone od jagode, biskvite, pomoronadžu, kafu, već na nosu prisutna nota alkohola i metala... Ukus je ponovo slabiji, verovatno usled vodenaste teksture, ovo pivo je još slađe od prethodnog, mada opet ne previše slatko. Izražena aroma instant kafe sa mlekom, pre svega, uz nešto voćnih nota. Bez gorčine. Dosta jak alkohol na kraju. 

Kako često biva sa loše spravljenim jakim lagerima, upravo pomenuti alkohol upropaštava balans piva i sam užitak u njemu. Uz sve to, alkohol prilično suši paletu, pa je potrebno praktično piti vodu ukoliko je u pitanju duža sesija ispijanja. No, to je uobičajno za jača piva.

Iako je opis završio u jako negativnom tonu, istina je da je meni ovo pivo drago i da ima mesto u mom životu. Kao i za prethodno, cena je presudni faktor, a i sveukupno u pitanju jeste jedinstveno i prepoznatljivo pivo, što nekada nije loše, čak ako ga i ne prepoznajemo samo po dobrom.

6.5/10

Nadamo se da će ekipa iz Ritiševa prepoznati činjenicu da su se stvari u Srbiji promenile i da će pored dostupnih i pristupačnih proizvoda pokušati da na tržište plasira još neko pivo, pa makar ono bilo i značajno skuplje. 

Na kraju, naša preporuka jeste da pijete ova piva, posebno po pivnicama, pabovima, kafanama - ukoliko kvalitetniji "kraftovi" nisu dostupni ili ako plata kasni. Jeleni, lavovi i slični im svakako  ne vrede 150 i više dinara, dok ova dva komada i te kako - da!

Valentins Hefeweissbier Dunkel

Prvo želim da se izvinim svima. Jasno je da je naš mali blog vaistinu mali i da nije nešto strašno kada je neaktivan, ali takođe znam da po internet prostranstvima ima pivopijskih duša koje ga čitaju i prate. Tim dušama - Vama - hvala. Malo je paradoksalno da smo na početku bloga plakali nad sudbom naše industrije i nas uživaoca čaše dovrog piva, da bi sada, nekoliko godina kasnije, nakon craft revolucije blog bio izrazito neaktivan. Nedostatak vremena. Od momenta kada smo morali da emancipujemo i obrazujemo, do momenta kada samo treba da služimo ljudima i delimo naša pivska iskustva mi smo u potonjem neuspešni.

Sa još jednim izvinjenjem, sa još jednim hvala (uz molbu da nastavite da delite blog po forumima i socijalnim mrežema) i nadu da ćemo koliko-toliko redovnije pisati u mesecima pred nama, krećemo na jednu blic recenziju nemačkog mas-produkovanog dunkelvajzena.

Konzerva od pola litra, 5.3% alkohola u sebi. Cena oko sto dinara, dakle budžetno za ovaj stil. Pivo je u čaši jako mutno, Tipično za stil - dosta visoka glava, kremasta, braonkasta i relativno postojana. Miris je blag, na strani laganih citrusa, karamele, začina. Takav je i ukus. Karakteristične začinske note, banana, citrus, tek slaba karamela, čokolada. Napred je pivo slatko, u finišu malo kiselije. Relativno dobro balansirano ili samo sveobuhvatno slabo.

Tekstura je nešto lakša, vodenija ali ne smeta posebno.

Sve ukupno pivo kao mnoga tamo napolju - donosi neke elementarne ukuse očekivane za stil, ali ne ide dalje do toga, a čak su i ti ukusi prilično slabi i stidljivi. No, jeste u pitanju pitka tekućina, nema niti jedne tragične greške. Nikako ne bih odbio još koje, ali ne bih baš skrenuo sa puta kako bih baš njega uzeo. Pristojno i zaboravno. 

OCENA: 6.5/10

Estrella Damm

Jedno od osnovnih načela našeg bloga jeste da ne pišemo o pivima o kojima nemamo šta da pišemo. Poštujući to pravilo preskočili smo veliki broj neubedljivih i dosadnih industrijskih lagera, pre svega, ali i poneko craft pivo koje se ispostavilo kao dosadno ili pak jednostavno loše, jer takođe ne želimo biti preterano negativni, ni trošiti reči na nešto što ni ispijanja vredno nije.

Ipak, s vremena na vreme naiđe toliko besmisleno pivo da mi prosto moramo baciti koju reč.

Špansko pivo? 

Naravno da nismo čuli za neko, a nakon kušanja Estrella Damm lagera proizvedenog u Barseloni ni ne čudi.

U flašici od 0.33ml i sa previše komunjarskom etiketom za naš ukus. 5.2% alkohola.

Sipamo sadržinu u pilsner čašu. Bez imalo pene, izraženo svetle boje slame. 

Mirisi su blagi, osećamo kukuruz, eventualno malo slada.

Sa ukusom je isto. Opet kukuruz, malo citrusa. Umerena gaziranost, ne preterano vodeno, jako pitko zaista. Možete ga konzumirati uz praktično bilo koje jelo.

Nakon ispijanja smo u istu čašu sipali vodu i ona nije imala ukusa, kao da smo sipali u čistu čašu.

Ovom pivu nije mesto u Evropi gde čak i masovno proizvođeni lageri imaju nešto karaktera. Po stilu ovo najviše podseća na američke i meksičke lagere bez identiteta i sa mnogo kukuruza u sebi.

Pitkost i bezukusnost ga preporučuje svima koji zapravo ne vole pivo, sa kriškom limete bi bilo zabavnije ili eventualno kao podloga za neke koktele i eksperimentisanja sa viskijem ili burbonom. 

Maltene svako budžetno pivo po našim supermarketima ili pak najjeftinija domaća (apatinac, merak...) su premija za Estrellu koja još spada u 100+ dinara kategoriju. 

Nije vredno prebijenog cvonjka.

OCENA: 3/10

Delirium Tremens

Pred nama je belgijski svetli ejl koji je tokom devedesetih dobio nekoliko značajnih priznanja (zlatnu medalju na svetskom prvenstvu 1998. godine u Čikagu), a i dan-danas važi za jedno od najboljih piva svog stila.

Već sama šarena i vesela etiketa izdvaja ovo pivo i obećava da je u pitanju nešto posebno. 8.5% alkohola u sebi (u početku je imalo okruglo devet procenata, ali je 2003. smanjeno). Momenat kada barmenu tražite Delirum Tremens, a njemu se diže kosa na glavi, mrmlja sebi u bradu "to je ono nenormalno" je veseo. Nenormalno u smislu količine pene. Ni sipanje puno pažnje ne pomaže - pene je za više od pola čaše, kremasta je, postojana i čisto bela. Pivo je svetlo zlatne boje. Sve u svemu, plus na spektakularni vizuelni utisak. Jedina je muka što moramo malo sačekati da se sve to smiri, spusti, kako bi zapravo mogli piti bez da umusavimo brke. Nije to loše, taman da se pivo malo zagreje i oslobodi svoje ukusa.

Miris nije preterano jak i pre svega nam donosi začinske i cvetne arome.

Ukus je divan, intenzivan. Karakteristični ukusi za stil su ovde: jake začinke note (biber, korijander), banana, limunova kora, grejp. Pivo je divno balansirano sa laganim akcentom na kiselosti što ovo pivo čini neočekivano pitkim s obzirom na nivo alkohola,. Gaziranost je blaga a tekstura srednja. U finišu imamo malo gorčine.

Delirum Tremens je nešto skuplji, ali opravdava svoju cenu zaista vrhunskim kvalitetom. Kada pričamo o klasičnim belgijskim svetlim ejlovima teško da može biti značajno bolje od ovoga. Tu dolazimo i do jedine zamerke ovom pivu - koliko god ono bilo kvalitetan predstavnik stila, toliko je i konzervativno i dosadno. Ljudi koji poznaju belgijska piva ničim neće biti iznenađeni ovde, klimnuće glavom na njegov kvalitet, spoznati sve što ima u njemu već nakon dva gutljaja, eventualno uživati u flaši ili dve i onda se verovatno okrenuti nekim eskperimentalnijim i pivima sa kompeksnijim ukusima. Naravno, to ne umanjuje sam kvalitet i potrebu da imamo jedno ovako vrhunski skuvano pivo koje ne sija samo u poređenju sa industrijskim pokušajima (Leffe, Grimbergen) već i svojim craft konkurentima, samo nije nešto čemu ćemo se mi vraćati prečesto.

OCENA: 8.5/10

La Trappe Quadrupel

Brouwerij de Koningshoeven je holandska pivara osnovana 1884 unutar Koningshoeven manastira i predstavlja jedno od svega pet trappist pivara van Belgije. Ipak, treba reći da zbog poteškoća održavanja proizvodnje, 1999. godine manastir stvara novu kompaniju zajedno sa velikom Bavariom, pa se danas piva i dalje kuvaju unutar zidina manastira, ali ne od strane monaha, što ga ne čini "pravim" trapist proizvodom.

U ponudi imaju nekolicinu visoko ocenjenih piva, a njihov Quadrupel je praktično pionir istoimenog stila -izraženo jakih, tamnih ejlova.

Okruglo 10% alkohola u sebi. Boja meda, sa malo pene koja brzo pada na nivo tankog pokrova. Miris je lep i kompleksan zapravo. Dosta intenzivna cvetna, lagana nota, zatim i suvog, tamnog voća, meda, karamele, narandže, oraha, badema.

 I onda uzmemo gutljaj piva i... razočaramo se. Napred na paleti dobijamo manje-više reprizu onoga što osećamo na nosu, ali ubrzo sve biva preovladano izraženim alkoholom. Dobro, nije tako strašno s početka. Pijemo dalje. Pivo se zagreva. I... sa svakim sledećim gutljajem pivo je sve lošije i lošije. Pod alkoholom se gube svi ukusi. Slaba gaziranost, zajedno sa težom, lepljivom teksturom čine da pivo bude još manje pitko. Na kraju, kada se pivo zagreje do sobne temperature, od svega dobijamo samo izraženi šećer i smrad tog prokletog alkohola.

Možda smo dobili lošu flašu, svakako je u pitanju previše friško pivo kome bi nekoliko godina u podrumu prijala. U svojoj ponudi holandska pivara ima i verziju koja je odležala u hrastovim buradima, koja je verujemo umerenija, zrelija i koju bi želeli da probamo.

Hrana koju preporučujemo je... parče hleba ili nekoliko krekera da pokupe ukus, pa zatim flaša nekog zaista kvalitetnog jakog ejla.

 U teoriji, pivo sa dovoljno originalnosti i kompleksnosti, ali ovo što smo mi pili je razbijeno i nedovršeno i kao takvo ne može dobiti visoku ocenu, a preporuku tek sa velikom rezervom - probajte ga po mogućstvu u inostranstvu (moguće je da mi ovde završavamo sa lošijim serijama) ili ako naletite na neku stariju flašu. 

OCENA: 5.5/10

Gulden Draak

Belgija je zemlja piva, a Gulden Draak epskih kvaliteta jedno od najboljih belgijskih piva. Bolje preporuka teško da može biti napisana, pa samim tim dalje čitanje teksta i nije neophodno, već novčanik u ruke i trk do prve prodavnice craft piva!
Ako vam baš treba još neko ubeđivanje - 1998. je proglašeno za najukusnije pivo na svetu od strane American Tasting Institute, ako ni to nije dovoljno čitajte dalje.

Pivo dolazi u prelepoj beloj flašici od 0.33ml, izražene je jačine - 10.5% alkohola u sebi. Po stilu je jak tamni belgijski ejl. Pene ima za dva prsta, čvrsta je i postojana. Pivo je tamno braon, mahagoni boje i mutno.
Mirisi su intenzivni sa dominantnim aromama raznih slatkiša, kolača, čokolade i tek nešto alkohola u pozadini.
Ipak visok procenat alkohola je u samom ukusu odlično zamaskiran pa ga osećamo tek kada se pivo ugreje do sobne temperature. Svakako, pivo je potrebno piti nešto toplije kako bi rafalno gađalo vašu paletu jakim i prijatnim ukusima. Gulden Draak je na slađoj strani, ali ipak nije preslatko poput Kwaka i sličnih. Ukusi su spoj prepoznatljivog kvasca i ječmenog slada, pre svega raznog voća - višnje, šljive, jabuke, banana, sa karamelom u pozadini. Hmelj nije posebno prisutan, nešto blage gorčine zarad kakvog-takvog balansa, eventuano se dobija nota kafe u suvom finišu.
Tekstura piva je teža, gaziranost umerena.

Na kraju, u pitanju je teško i kompleksno pivo koje iziskuje svoje vreme. "Zlatni Zmaj" je za uživanje i lagano ispijanje i jedno pivo po sesiji je taman. Ne preporučujemo ga uz jelo - greota bi bilo tako ga popiti, već pre svega kao desertno pivo uz neku kvalitetnu crnu čokoladu ili mafine.
Iskreno smo oduševljeni i dajemo možda i najvišu ocenu u istoriji malenog bloga - subjektivni smo kao i uvek, nama će Gulden Draak (inače, ime je dobio po zmaju na srednjevekovnom tornju u Gentu) biti često u čašama, a Vama ga možemo samo još jednom preporučiti makar za probu.

OCENA: 9.5/10

Budweiser Budvar B:Dark

Još jedno pivo koje je već izvesno vreme ima svoje standardno mesto na našim računima iz supermarketa - dostupno, pristupačno i tamno, baš onako kako mi volimo.

Pisali smo pre ravno dve godine o svetlom lageru čuvene pivare iz Čeških Buđejovica i bili mu naklonjeni sasvim, naš stav o tom pivu se ni do današnjeg dana nije promenio, kao ni o lepoj istini da se ono (kao i njegov tmavý brat koji je pred nama) kuva i pakuje isključivo u pomenutoj pivari, bez prodaje licence proizvođačima širom sveta, iako bi zainteresovanih za ovaj brend svakako bilo.

Limenka od petsto mililitara, najbolje upotrebljiva do februara iduće godine. Pivo u sebi ima relativno skromnih 4.7% alkohola.

Sipamo ga sa dobra dva prsta kremaste, braonkaste pene koja ima solidnu stabilnost i vek trajanja, dok je boja jako tamna, maltene crna. Miris je blag. Prženi slad dominira sa aromama karamela i kafe, prisutan je i hmelj sa hlebnim mirisima, sve ukupno pivo miriše kao neki kolač, biskvit.

Ukus takođe nije posebno agresivan, ali je zato lep i odlično balansiran.Kreće sa za češka piva prepoznatljivim cvetnim notama, kafa, karamela i čokolada preuzimaju, ovi ukusi bivaju prošarani suptilnom citrusnom notom koja preuzima u finišu i onda dolazi do izražaja hmeljna gorčina koja je po nama savršenog intenziteta - jako osetna, ali nikako preterana.

Tekstura piva je lagana i uljasta, svilenkasta, a gaziranost slabija, no u ovoj situaciji savšrena.

Hrana koju preporučujemo uz ovo pivo: mesište neko, najbolje začinjene kobasice sa roštilja.

B:Dark je pivo koje je balansirano, konstruisano do savršenstva. Ječmeni slad i hmelj su u idealnoj ravnoteži, procenat alkohola je nešto niži kako bi mogli piti više, gaziranost nije agresivna, ukus je taman dovoljno tu da ne odbije prave ljubitelje, ali ni one koji ne vole svoja piva agresivna. Bukvalno mu nemamo šta zameriti.

OCENA: 8/10

Oettinger Hefeweissbier

Moja, a verujem i pivopijska priča većine nas, kreće sa pšeničnim pivima - upravo je ta vrsta piva veza između klasičnih industrijskih lagera i craft scene prepune najraznolikijih stilova. Pšenična piva koja su mi po prvi put pokazala da ta drevna tekućina može da ima drugačiji ukus, značajno drugačiji.
Najlepše ležu leti, za nijansu toplija no lageri (kako bi bili oslobođeni svi ukusu), još uvek je leto, pa bih mogao posle zaista dugo vremena da popijem jedno.
Oettinger piva su odavno stigla u Srbiju i to znači da ponovo (još od zaboravljenog "Jelen Belo" pokušaja) imamo pšenično pivo za manje od sto dinara! Tamni lager iste pivare bezmalo oduševio i postao redovniji u našim čašama, pa i od pšeničnog mu brata očekujemo makar približnu pristojnost kvaliteta.

Limenka od pola litra, najbolje upotrebiti do avgusta iduće godine, 4.9% alkohola u sebi.
Pene pri maksimalno pažljivom sipanju ima za tri prsta, savršeno je bela i kremasta i relativno postojana. Pivo je svetlo narandžaste boje i jako mutno, bez vidljive gaziranosti.
Miris je blag, arome pšenice, karanfilića, koriandera...
Ukus je takođe prilično rezervisan i uobičajan za stil, no ipak nešto veseliji jer na jeziku do izražaja dolaze citrusne note: limun, pomorandža, možda i malo banane, uz ponavljanje začina iz mirisa. Hmeljna gorčina je pri ispijanju gotovo neosetna i tek nakon što prođu primarni ukusi postaje jasna i ostaje da "visi u vazduhu".
Tukastura piva je potaman - možda opet malo vodenastije pivo, ali ne toliko strašno, dok se gaziranost ovde čini pogođena, ako ne i za nijansu prejaka.

Jela koja preporučujemo u z ovo pivo: voćne salate, voćne torte, morska riba, piletina.

Sve u svemu, Oettinger Hefeweissbier je dobar predstavnik stila, dobar baš koliko i dosadan. Sve je ovde odrađeno po knjizi, bez kardinalnih grešaka, ali i bez ičega što iskače, a čak i tradicionalni, očekivani ukusi nisu posebno jaki. Naravno, cena je najveći plus - 89 dinara smo mi platili limenku, a u tom cenovnom rangu svakako nema konkurencije.

OCENA: 7/10

Oettinger Schwarz

Već izvesno vreme uživamo u, od jednom zadovoljavajuće prisutnim, proizvodima  asortimana nemačke Oettinger pivare. Oni ne da predstavljaju industriju, nego njen ultimativni krik - u pitanju su možda i najjeftinija nemačka piva na svetu, a svoju nisku cenu ne postižu uštedom sirovina, već modernim, automatizovanim postrojenjima koje dozvoljavaju značajno manji broj zaposlenih. 

Možemo reći pivo bez duše, ali svakako sa ukusom i nemačkom tradicijom u sebi.

Ukoliko se ne varamo u Srbiji je dostupna samo verzija u limenci od pola litra, makar je to ono što upravo imamo ispred sebe i to sa podatkom da ga je najbolje popiti do avgusta iduće godine, dakle friško. 4.9% alkohola u sebi obezbeđuje taman dovoljnu jačinu da se može piti u velikim količinama. 

Već nakon otvaranja, na samoj limenci, oseti se kompleksan miris. U čaši izgleda lepo - tamno, tamno crvene boje, sa dosta vazdušaste, braonkaste pene koja se brzo smanjuje, ali nikada ne nestaje savim, ostavljajući za sobom i nešto čipke na unutrašnjosti čaše. 

Miris je zaista bogat. Prženi slad dominira sa notama kafe, čokolade, no tu je i kompleksna igra aroma koja se odvija u pozadini, sa dosta raznolikih i prijatnih voćnih, pa čak i cvetnih momenata.

Ukus nije ništa manje od obećanog. napred na paleti dobijamo kafu i karamelu, pozadi gorčinu, koja potom u aftertejstu odaje upravo mlečne i voćne ukuse koji će se preplitati sa ranije pomenutim dugo nakon svakog gutljaja. 

Hrana koju preporučujemo uz ovo pivo: dimljeno, suvo meso, roštilj, kobasice. 

Oettinger Schwarz-u  bi mogli da damo vrhunsku ocenu i preporučimo ga bukvalno svima da nema jednog "ali" - pivo je jako slabo gazirano. Nešto balončića i osetite na početku ispijanja, ali i to se veoma brzo izgubi, uz to pivo je i očekivano lagano, vodenkasto, pa sve skupa daje malo bezvezan osećaj na jeziku i u ustima.

U svakom slučaju, za cenu ispod 100 dinara, činjenicu da je proizvedeno u Nemačkoj - što znači da podleže njihovom tradicionalnom zakonu o čistoti piva - i najbitnije - da je ukusnije od praktično svih svojih konkurenata na našem tržištu (tamne varijante Kozela, Nikšićkog, Badvajzera...) Oettinger Schwarz se i samo preporučuje makar za probu, a da li ćete nastaviti da ga češće pijete gotovo izvesno će zavisi od neubedljive teksture i slabe gaziranosti.

OCENA: 7.5/10