Pilsner Urquell

Ogromna, ubedljiva većina piva koja se ispijaju globalno spadaju ili makar žele spadati pod grupu pilsnera. Sa donjom fermentacijom, lepe zlatne boje i laganih ukusa hmelja pilsneri drže osnovu industrijske proizvodnje i za mnoge ljude su i jedina prava piva. 

Seme svega toga je upravo češki Pilsner Urquell (Plzeňský Prazdroj) prvi put skuvan 1842. godine, doneo je revoluciju i brzo postao najpopularnije pivo na svetu. Taj status možda i ne drži danas, ali je i dalje tu, kao primer žive istorije, pitak kao i uvek.

Zlatna i kristalno čista boja sa dva prsta pufnaste, dugo stojeće pene i nešto malo čipke na čaši. 4.4% alkohola. 

Miris je jako blag, hmeljne arome - cvetne, citrusne. Ukus je takođe slabašan, ali fino balansiran između slada i hmelja. Gorčina je osetna, ali ne preterano izražena, makar tu je ovo pivo moglo da bude jače, konkretnije.

Pivo nije vodenasto, već ima prilično punu teksturu za jedan lager, a gaziranost je povišena, ali prijatna. sve ukupno, što se tiče osećaja u ustima, savršeno.

Možemo reći dobro spravljeno pivo, iako prilično dosadno. Pitko, osvežavajuće i to je sve što bi i trebalo da bude, pre svega. Ima boljih pilsnera čak i na našem tržištu, ali ni ovom ništa posebno ne fali.

OCENA: 7/10

Monty Python's Holy Grail Ale

Stavljanje raznolikih etiketa, povezivanje piva sa pop kulturom nije novost, sve zbog prodaje, jelte. U znak trideset godina Monti Pajtona skuvano je ovo pivo. U pitanju je britanski ejl.

Simpatična o.5 litarska flaša, alkohola 4.7% (što ne treba da čudi za standardne britanske ejlove). Pene gotovo da i nema. Boja je lepa rubin crvena i providna. Tako bez pene pivo izgleda prilično bedno i razočaravajuće.

Miris je isprva jako, jako čudan i odbojan, nama je zamirisao... pa ne želimo detaljisati da vas sasvim ne oteramo od ovog piva. N, valjda kako se grejalo, otkrilo nam je lepe i intenzivne voćne arome, uz nešto meda, cveća takođe. Ukus je sasvim na strani maline, ubedljivo, gotovo jednodimenzionalno. Možda nešto jabuke, jagode. Finiša gotovo da i nema, gorčina nije primetna uopšte. Tako da ječmeni slad sasvim dominira.

Tekstura je blago vodenasta, a gaziranost nije jaka, pa sve skupa sa izgledom dodaje utisku izvetrelog, bednog piva. 

Sam ukus nije loš, dovoljno je intenzivan, sa lepim voćnim ukusima (ukoliko volite maline, ovo je pivo za vas). Iako hmelja ovde nema ni za lek, Holy grail Ale nije presladak, već rpavo osvežavajući. Ipak, zbog svih nedostataka ne možemo dati višu ocenu, niti mirne duše preporučiti pre nekih drugih britanskih piva koja su od skora dostupna kod nas.

OCENA: 7/10

Franziskaner Hefe-Weisse

Iza Frenziskanerpšeničnog piva stoji priča o tradiciji jedne pivare koja je duga stotinama godine. Počinje još na kraju četrnaestog veka, negde tokom devetnaestog postaje najveća pivara u Minhenu - jednoj od pivarskih prestonica Evrope - na početku dvadesetog stoleća počinje izvoz piva u Severnu Ameriku, da bi početkom ovog pivara (koja je u međuvremenu spojena sa još nekoliko bavarskih bisera) bila prodata internacionalnom gigantu inBev-u.

Pšenično mutno pivo je originalno bavarski stil, smatraju se ta piva letnjim (zbog pitkosti i osvežavajućih, laganih ukusa), sa niskim nivoom alkohola u sebi i služe se nešto toplija no standardni lageri. 

Flaša je od pola litre, alkohola u njoj je 5%, najbolje upotrebiti pre juna 2015. godine. Dva prsta visoka bela, "pufnasta" i postojana pena. Na čaši ostaje bogata i lepa čipka. Boja je svetlo narandžasta, zamućena uz vidiljivu karbnizaciju. Vizuelno sve u redu sa pivom.

Miris je blag i očekivano na strani kvasaca, sa aromama različitih začina, žvakaće gume, banane, citrusnog voća. Ovo je definitvno jedno od najlaganijih pšeničnih piva koje smo probali. Ukusi su izrazito osvežavajući: citrusni pre svega, ponavlja se i žvakaća guma,ali tu su i neke svetne note, sa tek nešto blage i prijatne gorčine koja se oseća u finišu.

Tekstura je karakteristično za stil teža, a gaziranost povišena.

Nama se pivo dopalo. Pitko je, kvalitetno spravljeno. Svakako blago i bojažljivo sa ukusima, ne napada vašu paletu punom snagom kao što to ne čini niti jedan inBev proizvod), ali ono što donosi je svakako fino i odgovarajuće.

OCENA: 7.5/10

Leffe Blonde

Tek podrobnijom proverom bloga shvatili smo da je "Leffe Blonde" ostalo neopisano na njegovim stranicama. Zaista veliki i sasvim slučajni propust. "Leffe" jeste pivo preko kojeg se ljudi upoznaju sa bogatstvom belgijske industrije i privatne, mikro scene. Kod nas je tu ulogu nekako namesto njega odradio "Grimbergen", uspešno se proširio među masama i pozicionirao se kao jedno od najtraženijih uvoznih piva. "Leffe" je pak ostao nekako sa strane, čini se preskup većini kežual pivopija, predosadan za retke fanatike koji ne žale novaca...

Nekada je, kažu priče, bilo to drugačije piće, sa više karaktera, više ukusa, ali sada je u vlasništvu zloglasnog inBev-a, kompanije koja u svojim kandžama drži preko dvesta pisvkih brendova, prostire se na nekoliko kontinenata... "Leffe" je postao svedeni, lagani ejl za široke mase. 

No, hajmo polako ispratiti rutinu recenzije.

0.33l flašica, najbolje upotrebljiva pre septembra iduće godine, 6.6% alkohola u sebi. Tamno žute, zlatne boje, providno i sa jako vidljivom karbonizacijom. Pene gotovo da i nema, tek tanak pokrov koji se zadržava (možda smo ovaj put preoprezno sipali). Miris je relativno intenzivan (mada posebno brzo isparava) i donoi standardne arome belgijskih kvasaca, hleba, pomorandže, banane, alkohola. Ukus je sličan, pivo je slatko, sa tek nešto gorčine u aftertejstu, ali i nešto osvežavajuće citrusne kiselosti ranije na paleti. Osećaj u ustima nakon cele flaše je kao da ste jeli bombone. 

Izražena gaziranost, koja možda i sakriva deo ukusa. Tekstura je lepljiva, da tako kažemo.

U suštini nije loše, čak nam se sada čini boljim nego što ga pamtimo. Kao i kod mnogih belgijanaca ubeljivo na strani slatkog i gaziranog ( s tim da je potonje ovde baš izraženo), najblje leže nakon začinjenijeg, konkretnog obroka (neko slanije meso, roštilj, piletina na neki kineski način, giros...), namesto dezerta. Aftertejst je dug i realtivno kompleksan, može se na miru ispijati i uživati. Sve u svemu, solidno pivo, ne preskupo, dostupno i definitivno najbolji uvodnik u svet belgijskih (svetlih) ejlova.

OCENA: 7.5./10

Flensburger Dunkel

Pre izvesnog vremena ponuda nemačkih piva na našem tržištu je proširena asortimanom najveće nezavisne pivare u toj, za našu i vašu omiljenu tekućinu, spektakularnoj zemlji. Nismo preterano žurili sa probom bilo čega njihovog, ali eto, došlo je i to na red i to njihovo tamno pivo.

Flaša je 0.33l, sa čepom drugačijim no što smo navikli. Svega 4.8% alkohola, ništa strašno, ali volimo mračnjake nešto jače. Pene je malo, za možda pola prsta, ali je blago kremasta i ne nestaje preterano brzo. Boja je ono što iznenađuuje - nije u pitanju zapravo tamno, već jantarno pivo, crvene, bakarne boje. Miris je ugodan, sa očekivanim aromama tost hleba, karamele, kafe. To se ponavlja i na paleti, ali sa izraženim ukusom metala pride, koji gotovo dominira. Pivo je izraženo slatko, sa tek blagom hmeljnom grčinom u koja "visi" na kraju grla. Čini se kao da se i malko alkohola oseća, takođe, što je, s obzirom na jačinu piva i na činjenicu da je ovo naše bilo valjano rashlađeno, zaista začuđujuće.

Tekstura je laka, gaziranost nešto povišena, dakle sve po propisu industrijskog lagera.

Šta znamo, očekivani ukusi su tu, nije u pitanju vatromet za vaše nepca, ali pivo nije ni bljutavo. Jedino nama odbojna metalna nota kojoj ne možemo pobeći, kao i osećaju povišene kiseline u želucu. Može s eprobati, sve se može probati, ali za te novce se može popiti i dva Nikšićka i daleko se više nauživati.

OCENA: 6/10

Thornbridge Jaipur

Pre izvesnog vremena kušali smo i ovde opisali presjajno Wild Raven pivo iz britanske Thornbridge pivare. Toliko smo ostali oduševljeni da smo morali probati još nešto iz njihovog asortimana, iako nažalost ono što je dostupno u Srbiji (u "Samo Pivo", pre svega) i nije previše.

Jaipur je indian pale ale na britanski način.

Alkohlna procentura - 5.9, što je za ovakvo pivo idealno, verujte nam. Dva prsta bele pene, koja traje. Boja je svetla žuto-narandžasta, kao đus od pomorandže ili ananasa. Kako izgleda tako i miriše, jako na strani citrusa, laganog hmelja. Ukus je divan, sasvim, sasvim osvežavajući. Ponovo izraženi ananas, u manjoj meri med, pomorandža. U grlu gotovo da uopšte nema gorčine, što je šteta jer bi uz prisutne ukuse savršeno išla, no ipak pivo jeste slatko, ali ne i preslatko, tako da nije sasvim nebalansirano.

Tekstura je teža taman toliko da nije vodenasto, a gaziranost je srednja.

Pivo ne zrači kompleksnošću ukusa, prilično je jednodimenzionalno. Hmelja zaista fali da makar koliko-toliko obogati priču. Ali ono što stoji - pivo je rvaški osvežavajuće i pitko, savršeno za leto ili svako doba godine ako volite lagana piva sa gore pomenutim, voćnim nijansama. 

Jaka osmica, veoma jaka, moglo je možda i malko više.

OCENA: 8/10

Bernard Dark

Moramo priznati da nas retko koje češko pivo iskreno oduševi. Nažalost, u Srbiji još uvek izbor jeste minimalan, najčešće se svodi na najveće industriske brendove, pa to i nije tako čudno. Sa druge strane, tamni Bernard nam dolazi iz privatne, porodične pivare i očekivali smo ipak više od onoga što smo na kraju dobili. Idemo redom.

Bernard dolazi u lepoj flaši, sa karakterističnim čepom koji možemo videti najčešće na znatno skupljim pivima. Alkoholna jačina je 5.1%. Karakteristične tamno braon boje, sa dosta pene, koja relativno brzo opada do nivo finog pokrova. Čipka ostaje na čaši. Miris je izrazito blag, gotovo nepostojeći, tek nešto slatkastog mirisa moke, recimo i možda citrusa. Ukus je sličan, jako nežan sa tek obećanjima uobičajnih ukusa za tamne lagere - kafa, čokolada i nešto blage gorčine u finišu. Gaziranost je umerena, tekstura piva je malko teža, gotovo lepljiva.

Sve u svemu, nije ovo loše pivo. Pitkost je vrhunska, ništa ne smeta, alkohola u sebi ima taman koliko bi trebalo da možete da ga pijete celo veče. Jako je osvežavajuće. 

No, mi ipak tražimo nešto malko više karaktera kako bi pivo mogli da svrstamo među vrlo dobre ili odlične. Genralno pivo ostavlja sličan utisak kao i banjalučki "Crni Đorđe", s tim da je skuplje.

OCENA: 6/10