Erdinger Weissbier

Uz ranije opisani "Paulaner" i belgijski "Hoegaarden", nemački "Erdinger" jeste jedno od najpoznatijih pšeničnih piva na svetu. Da vidimo da li s pravom nosi taj status.

Prvo, bitna napomena (iako smo o tome već pisali na stranicama ovog bloga) pšenična nefiltrirana piva treba služiti toplija od vaših standardnih lagera, 10-12 stepeni celzijusa su idealni, ali i toplije od toga neće smetati. Pšenična piva su po svom sastavu sasvim jednostavna i upravo da nije karakterističnih kvasaca, ne bi u njima nalazili mnogo ukusa i ičega zanimljivog, a očigledno je da kvascima upravo odgovara malo viša temperatura. 

Pričali smo i o tome kako pšenična piva važe za letnja, iako nisam tu da takvo ubeđenje pobijam, oram reći da se i ne slažem sa tim baš stopostotno... no, bilo kako bilo, u kući se našla flaša "Erdingera", napolju jeste zavladala sasvim sumorna jesen i nema se šta čekati, no što pre popiti tekućinu i ovde s vama podeliti utiske što za njom ostanu.

Ispred mene je braon staklena flaša neodoljivog retro izgleda (onako, malo šireg tela, da ima čovek šta da uhvati, kao poštenu, rasnu crnku), ni nalik ovim modernim, jalovim "karlzberg" varijantama. Iako alkoholna jačina nije presudna kod piva, red je pomenuti za one koji na to baš obraćaju pažnju - 5.3%.

Pivo je dosta svetlo, zlatne boje, ali sasvim zamućeno. pene ima u izobilju, sapunasta je (prepuna sitnih balončića) i prilično brzo se smanjuje do nivoa sasvim tankog pokrova, ostavljajući sasvim malo lacing-a za sobom. Gaziranost je umerena i lepa na oko - mehurići u jednom delu čaše u mlazu jure gore. 

Generalno, izrazito blago pivo, kako "na nosu", tako i na jeziku. Verovatno je trebalo da se zagreje i više od onih preporučenih dvanaest stepeni da bi pohvatao išta. Mirisi bi bili začinski, hlebni i nečeg prijatnog, slatkastog (ali ne slatkog), možda vanila. Upravo taj momenat se ponavlja i na paleti, dok u finišu dobijamo nešto začina, biber i karanfilić. 

Od "Erdingera" mnogo više i nisam očekivao, tako da nisam razočaran, koliko možda ravnodušan. Osnovna namena pšeničnih piva i nije bogatstvo ukusa (to tražimo u raznim britanskim i belgijskim ejlovima), ovo je da se pije u velikim količinama i da pruži pristojnu alternativu standardnim lagerima. Ipak, to kucajući kroz glavu proleću "Krombacher" i "Paulaner", piva koja ipak sa sobom donose šaku više karaktera. "Erdinger" upravo stoji u klasi ispod njih. 

OCENA: 6/10

Chimay Grande Réserve (Blue Label)

Došao red i na jedno od najcenjenijih piva na svetu. Ocene koje je plavi "Chimay" pokupio na raznim sajtovima su zaista spektakularne, pa su i očekivanja bila, ispostavilo se, nepošteno visoka. Ipak je ovo pivo u rukama multinacionalne komanije, ipak se dostavlja širom sveta i kao takvo ne može baš sasvim agresivno napadati svojim ukusima. No, polako, redom.

Servirano iz 0.33ml flaše (izuzetno simpatične), toplije nego što serviramo standardne lagere (preporučena je temperatura od 10-12 stepeni celzijusa), a alkoholni sadržaj je čitavih 9%. 

Belgijski jaki ejl, nema šta.

Ovo pivo je tamno, nefiltrirano (što znači da ima u sebi komadiće kvasca koji osetno utiču na ukus), boje koju smo ovde već opisivali kao boju "gorkog lista", jednostavno to je najlakši način dočarati je našoj publici. Glava je ono što me je iznenadilo, očekivao sam čvrstu, kremastu i postojanu, ali zapravo dobio glavu punu pucketavih balončića koja relativno brzo nestaje i za sobom ne ostavlja lacing,  makar je bila visoka dobra tri prsta. Lično dosta dajem na celokupan vizuelni dojam (boju, glavu, gaziranost) piva i ukoliko me tu razočara oduzimam i više nego što bih trebao od konačne ocene. 

Miris je intenzivan, sasvim dominira za belgijska piva karakterističan kvasac koji ne mogu opisati ili uporediti sa bilo čim, pored njega u tragovima suvo voće (grožđe, šljive), kakao... mleko? Da, gotovo miris čokoladnog mleka na momente. Uglavnom, ništa preterano kompleksno, ali fino. Kako se pivo zagreva počinje da se oseća i alkohol. Ukus je, zapravo, nešto bolji. Jaka karamela, čokolada, višnja, suvo grožđe, malo trešnje, kolača... suv, relativno gorak finiš. Pivo je nešto teže teksture, polu-kremasto, ali istovremeno i izrazito resko, pa je i pitko. U grlu se oseća sasvim malo alkohola.

Hajp nije u potpunosti opravdan, ali u pitanju jeste jedno dobro pivo, malko drugačijih, iako ne jakih ukusa, visokog, a dobro zamaskiranog, procenta alkohola u sebi.

Preporuka svakako, a ni cena za ono što nudi (a to je u najmanju ruku osetna promena ritma u odnosu na standardnu "svetli lager" priču), nije preterana.

OCENA: 7.5/10

Paulaner Original Münchner

Život je lep.
Počeo sam ovaj tekst, zapravo, sasvim drugačijim, negativnijim rečima, ali... ne! Život je lep! Pred nama je jedno predivno pivo.

Iz limenke, 4.9% alkohola u sebi.

Lepe boje, malo tamnije, gotovo boja pomorandže, sa dva prsta visokom glavom koja nije nešto preterano postojana, ne previše gazirano. Već dok ga budete sipali u svoju čašu udariće vas miris. Tako bogat, tako intenzivan. Hmelj sasvim dominira - tu su lepi mirisi limuna i trave i tek, tek nešto malo ječmenog slada i aroma hleba. Na paleti lagano, taman dovoljno resko, izrazito osvežavajuće, ali ne i vodenasto. Ukus nije intezivan koliko miris, ali je bolje balansiran - ovde je slad nešto primetnija (posebno u finišu), iako hmelj ipak dominira. Pominjani finiš je zaista spektakularan - jak i dug, eksplozija ukusa, isprva izrazito gorak, postepeno postaje slatkast... i traje, traje.

Nema se ovde, zapravo, mnogo pričati - nemačko pivo u sjajnoj izvedbi, apsolutno ništa što do sada niste probali (od izgleda, preko mirisa, do ukusa sve je poznato), ali toliko bezgrešno izvedeno da zaista izaziva poštovanje i zavist. Možda sam čak malo i iznenađen, nakon slabijeg utiska koje je žitno pivo ostavilo na mene, nisam očekivao ovako dobar lager, ali eto zaista sam oduševljen.

OCENA: 8/10

Mythos Hellenic Lager

U lokalnom super-marketu pojavilo se novo pivo, pa je bilo red i probati ga i... opisati ga.

O logici kojom naši uvoznici biraju koje će pivo plasirati na naše tržište, a zašto je baš ovo bilo neki prioritet u odnosu na  bezbroj onih koja su jednako nedostupna srpskom potrošaču autoru bloga nije baš najjasnije...

Pivo dolazi u zelenoj limenci, 4.7% alkoholnog sadžaja i kao što se vidi i u naslovu, u pitanju je lager, jedino ono "hellenic" mi nije sasvim jasno, no dobro, verovatno samo pokušaj dodavanja malo egzotike inače jednom običnom proizvodu. 

Glava je visoka prst, prst i po i za ovaj stil je čvrsta i postojana, dok prilikom ispijanja, kako se sadžaj piva u čaši smanjuje, na ivicama ostaje takozvani lacing. Boja je svetla, zlatna i u čaši je sasvim vidljiva gaziranost - mehurići juri ko ludi. Miris je zapravo lep, blag, ali zaista lep: isprva hlebne arome, ali za njima izbijaju dominantne slatkaste cvetne/citrusne note - dakle, hmelj ovde dominira. Iznenađujuće prijatno, podseća na češka piva donekle. Ukus nije spektakularan, što je i bilo očekivano i što ne možemo uzeti za zlo ovom pivu - piva ovog stila, piva ovako masovno proizvođena, i nisu tu zbog spektakularno kompleksnog ukusa, već zbog pitkosti. Finiš je zaista dobar, ekstra suv i dug, prijatne hmeljne note, kao i nešto slatkosti ječma dugo će ostati na jeziku. Pivo je lagano, gaziranost je taman da osvežava, ali da ne bude preterana. Prosto vidim sebe kako tokom nekog vrelog letnjeg dana ispijam jedno za drugim dok ne padnme s nogu.

Moram priznati na kraju da sam prijatno iznenađen. Moja prvobitna očekivanja su bila zaista niska, da li zbog brda jeftinih uvoznih piva koja su preplavila zemlju (iako "Mythos" cenovno ne spada u taj rang), činjenice da mi grčka baš i ne zbuči kao pivska zemlja ili zbog generalnog pesimizma vezanog za srpsko tržište pivom i žestokim pićima, ali na kraju ispade jedan zaista solidan svetli lager. Nepretenciozan, običan, nešto ispod čeških i nemačkih srodnika po stilu, ali ipak pošteno i valjano spravljen.

OCENA: 6.5/10

Paulaner Hefe-Weissbier

Eto u kratkom vremenskom roku već treće pšenično pivo. 

Ispred mene je jedno od najcenjenijih industrijskih piva ovog stila, dostupno širom sveta, ali i dalje zavidnog kvaliteta - Paulaner Hefe-Weissbier!

Sipano iz 0.5l limenke, jačinae 5.5%. Piva ovog stila je preporučivo servirati nešto toplija no klasične lagere, recimo na nekih desetak stepeni celzijusa (tada do izražaja dolazi svo bogatstvo ukusa i mirisa), ja nažalost nisam u mogućnosti da to baš tačno odredim (iskreno i nije neka žalost, ponešto od toga što rade pivski fanatici ipak deluje kao preterivanje), ali, eto, nešto duže je stajalo na sobnoj temperaturi...

Boja je standardna - naradžasta, možda malko svetlija no inače, sasvim mutno. Pena je obilna, relativno postojana, iako malo previše nemirna. Miris: najviše kvasca, hleba, svežeg brašna, pomorandža, nešto začina i banane (potonja je prilično blaga u poređenju sa srodnim pivima). Ukus je generalno blag i balansiran. S početka malo citrusnog voća i nešto intenzivniji ukus koji bih opisao kao "medicinski", zatim hleb, u finišu pogode nešto jači i prilično ugodni začinski ukusi (pre svega biber, pa cimet, karanfilić...). Pivo je malo reskije, što generalno prija, ali takođe kao da ostavlja blagi alkoholni "ujed" u grlu, što nije dobro ni za piva osetno jača od ovog.

"Paulaner" je tu i tu je da ostane. Dostupan čak i u ovoj (dok su u pitanju alkoholna pića) šugavoj Srbiji i uvek donosi prepoznatljiv kvalitet i to treba ceniti. Ipak, kao što se verovatno i oseća kroz čitav tekst, ja lično nisam preterano oduševljen ovim pivom. Eto, da me neko pita pre bih izabrao ranije opisani "Krombacher" jer jednostavno donosi intenzivniji ukus (iako je isti možda prostiji). Generalno smatram da je ovo pivo na  internetu precenjeno (jer je često stavljeno u kategoriju vrhunskih), ali i dalje sasvim dobro, iznad proseka i bolje od "Erdingera", takođe donekle treba imati u vidu da je testirano pivo iz konzerve, točeno generalno pamtim kao nešto bolje...

OCENA:7/10

Four Roses (Yellow Label)

Iako se s početka moglo činiti drugačije, blog o srbinu koji se propi(n)je nikako nije zamišljen kao blog o pivu, već svakoj tekućinu što u sebi sadrži blaženi alkohol - magičnu tvar što donosi sreću, olakšanje, zaborav i glavobolju. 

O stanju domaćeg tržišta žestkim pićima nekada u budućnosi, kada baš ne budemo imali šta pametnije pisati, danas o jednom od globalno najprodavanijih burbona - "Four Roses". 

Pošto nam je ovo prvi - nikako i poslednji - "straight bourbon" na blogu, nekoliko reči o samom tipu pića. Naime, da bi neka žestina bila tako nazivana ona mora (po strogom zakonu) da bude destilovana na teritoriji SAD, da joj većinsko poreklo bude kukuruzno (minimum 51%), da najmanje tri godina odleži u novim, iznutra spaljenim hrastovim buradima. Dakle, zakonom definisano i zaštićeno piće nalik konjaku, škotskom viskiju, tekili... nešto što bi i naša država trebala da učini (ili da čini daleko strože) sa srpskom šljivovicom (zamislite da svaka srpska šljiva koju kupite mora biti prepečenica, 100% prirodna, odležana najmanje 6 meseci u buradima...), kajsijevačom, viljamovkom...

Legend has it, Pol Džons Mlađi, osnivač destilerije "Četiri ruža" se jednom davno zaljubio u jednu južnjačku lepoticu, zaprosio je, ali ne i dobio odmah odgovor - naime, lepojka je rekla da će ako na nadolazećem velikom balu na haljinu okači četiri ruže to značiti da pristaje, ako ne... neka sebi traži drugu nevestu. Vrcava lepotica se na balu pojavila sa četiri ruža. Istinito ili ne? Nije bitno, priča je lepa i lepo je imati alkoholnu priču sa tako srećnim krajem. dakle, nemojte u ovom burbonu utapati nesrećne ljubavi, slavite one žive, jake i velike.Tome i služi! Svojim aromama se izdvaja kao verovano najveseliji, najlaganiji burbon među velikim igračima, bivajući gotovo žestina za letnje noći.

Dostupan je u nekoliko varijanti, ali kod nas, nažalost, samo u osnovnoj "Yellow label" koja je zapravo mešavina deset različitih burbona.
Poslužen na sobnoj temperaturi, sa nekoliko kapi vode (takođe i čist).

Boja nešto svetlija, ćilibar recimo. Miris isprva jako alkoholan, grub, oštar ostavlja utisak izrazito mladog burbona. Ispod alkohola dolazimo do voćnih mirisa (pomorandža, jabuka), nešto cvetnih aroma, vanile, dima i kokosa takođe. U ustima ovaj bubron je izrazito lake teksture, osećaj da ekspresno isparava sa jezika. Ukus je generalno suptilan, neagresivan (da ne kažem baš slab) i svakako ne jednodimenzionalan - ovaj burbon sadrži više od jednog predominantnog ukusa. Generalno sladak burbon. Na vrhu palete sasvim malo citrusnog voća i cvetnih nota, sredina jako slaba, dok je finiš relativno dug, iako ne prejak, i donosi nam vanilu i voće, kao i začinske ukuse (cimet), kokos, dim. U grlu je izražena alkoholna "vatra", ali ipak nije prejaka.

Sasvim pristojno za ove pare, ništa spektakularno naravno. Podnošljiv sam ili sa ledom, odličan kao mikser (recimo u kentaki kafi).

OCENA: 6.5/10

Krombacher Weizen

Nemačka pšenična piva su jedan od mojih omiljenih stilova, svakako i zbog rasprostranjenosti, činjenice da i veliki industrijski proizvođači donose odlična piva, ali pre svega zato što tu nema šta da se ne voli - pena, miris, ukus sve je divno. Iako važe za prolećna/letnja piva zbog svoje pitkosti, ja ih mogu piti kad god (i pored toga što nisu preterano uzbudljiva i različita jedna od drugih).

Pivo koje je ocenjivano dolazi iz 330ml staklene flaše i sadrži 5.3% alkohola.

U čaši je nalik nekom gustom soku od breskve/kajsije - narandžasto, sasvim zamućeno. Glava (pena) je visoka, mada možda i ne koliko zna biti kod nekih piva ovog stila, gusta, kremasta i čisto bela, lagano se smanjuje do debljine od par milimetara i takva ostaje do kraja. Miris je zapravo prelep i prilično jak - izražena banana, kvasac, razne začinske arome, slabije livadske, hlebne i metalne nijanse. Ukus je sasvim zadovoljavajući, kao i sve u vezi ovog piva, blizak tradiciji stila - banana u ustima nije baš toliko izražena (iako je jaka), blago dominira kompleksni splet začina, oseti se malo i žvakaća guma (možda nekom ko nije pio pšenično pivo deluje čudno, ali zaista je tu, ona old skul "žvaka" što se daje umesto kusura), kora hleba, vanila, pomorandža. U dugom finišu se oseća malo gorčine. Gaziranost je suptilna, ali dovoljna.

Sve u svemu, i više nego solidan primer pšeničnog piva - bolje od većine što probah, ne baš sasvim najbolje. Ne očekujte baš padanje na dupe i ostajanje bez teksta (što i jeste previše za očekivati od ovog stila), ali u pitanju jeste jedno više nego dobro spravljeno pivo.

OCENA: 8/10