Zaječarsko (Original)

Recenzija ovog piva (ili bilo koji razgovor o njemu) prosto zahteva osvrt na famozno stanje naše industrije piva - industrije koja je nekako preživela sankcije i ratove, ali ostala prilično urnisana posle samo nekoliko godina privatizacija i nakaradne vizije kapitalizma. Neka to bude dovoljni osvrt, čisto da znate stav autora teksta, a nešto detaljnije na tu temu neka ostane za budućnost. Jedino što se mora reći jeste da je "Zaječarska pivara" deo Hajniken grupe (tzv. "Ujedinjene pivare Srbije") i da se piva koja su originalno potekla u tom gradiću, danas masovno pune u Novom Sadu ("Pils Plus" i "Zaječarsko") i da ne vrede ni pišljiva boba (kao i sve što nam potiče iz te pivare). No, pravo "Zaječarsko" živi i dalje! I dalje se proizvodi u originalnoj pivari i pakuje u originalnu zidarsku ambalažu, po originalnoj recepturi, ne sa "što jefitinije to bolje" motom kao idejom vodiljom i bezukusnim kukuruznim pivom kao finalnim produktom. I to je jedini "Zajc", zapravo! Čak ono "original" u naslovu i nije potrebno - potrebno je napisati recenziju onog drugog i pored imena staviti "fake" ili "patetični pokušaj". Dakle, da podvučemo - zidarska flaša, crveno-zlatna etiketa, bez godina nastanka piva ispisanih na beloj površini i nikakve limenke i dvolitre.

Pređimo na samu suštinu - flašu tekućine presute u čašu ispred mene.

"Zaječarsko Svetlo" jeste evropski svetli lager, svrstao bih ga lagano u "pilsner" stil, što znači da je predivne, izuzetno svetle boje zlata ili slame, koja kao da bi mogla svojim sjajem obasjati ponore najdubljih pećina i bezdana Srbije. Pene ima malo do osrednje, jako brzo netsaje, a gaziranost je takođe slaba do srednja (ovi parametri znaju malo da variraju od flaše do flaše, ali se uvek kreću unutar tih granica). Miris nije preterano bogat, dosta žita se oseća i ispod njega slad. U ustima zbog niske gaziranosti i lagane teksture klizi, leti i juri ka želucu, pritom na vrhu jezika ništa ne ostavljajući (što je glavna mana ovog piva, taj prvi dodir s njim je slab, gotovo vodenast), dok kasnije, na sredini palete, otrkiva lepe i intenzivne arome hmelja, a u finišu isprva pruža jaku gorčinu, zatim i začinske arome, koje ostaju da "vise u vazduhu" do sledećeg gutljaja.

"Zaječarsko" se svakako može porediti sa evropskim pilsnerima (onim cenjenim svetlim nemačkim i češkim pivima), možda ne stoji u ravni sa svima njima - treba napomenuti i da je cena ovog piva gotovo smešno povoljna - ali se makar može porediti, što većina ostalih domaćih piva, nažalost, odavno ne može. Danas šta nam se pakuje i prodaje kao nazovi kvalitet, nije ništa do bljutavih kukuruznih limunada u najgorem prekookeanskom industrijskom stilu, a dobri zaječarci nam i dalje pružaju komad starog, dobrog srpskog piva - jednostavnog, iskrenog i ukusnog! 

Pijte ga i pijte ga dosta, jer nikada se ne zna kada će ga ponestati.

OCENA: 7/10