Budeweiser Budvar

Reputacija koju češka piva imaju međ' srbadijom se može meriti sa onom koja prati nemačke automobile - nema loših, samo dobrih, odličnih i nezamenjivih. Ta reputacija seže još od vremena komunističke jugoslavije kada je prosečni građanin iste imao samo dva razloga da ide u tadašnju Čehoslovačku (skrivenu pod čeličnom zavesom) - pivo i čehinje. Teško da je baš "Badvajzer" najbolje češko pivo, ali da je jedno od najpoznatijih, ako ne i najpoznatije, nije sporno. Doduše, na delu svoje popularnosti svakako može zahvaliti prekookeanskom imenjaku - američki "Bad" je stalna sporedna uloga mnogih fuilmova i serija i baš kao sunarodnik mu "Džek", reputaciju gradi tim šmekom Amerike, ispred kvaliteta (koji je u najmanju ruku sporan) . Verujem da ste svi upućeni u dugu i zamršenu pravnu borbu oko imena i načina predstavljanja na raznim svetskim tržištima vođenu između dve pivare (češko pivo se u Americi prodaje kao "čekvar", dok američko na teritoriji EU prosto kao "bad"), pa nema potrebe i previše se zadržavati na tim temama. Za mene, kao i za većinu evropljana, postoji samo jedan "Badvajzer" i to je upravo ovaj ispred mene.

Po Srbiji ga distribiura "Karlzberg" već godinama i hvala im na tome - samo da  nam dovuku još dobrih piva, kada već neće da ih proizvode u svojoj pivari u Čelarevu. Cena ovog piva je tek nešto iznad one za domaću varijantu "Karlzberga" (piva koje sam pio pre ovoga i zaključio da apsolutno nemam šta reći o istom), a donosi nam ipak daleko više po pitanju kvaliteta.

Boja je svetlo zlatna, za nijansu tamnija od, recimo, "zaječarca". Pene ima za dobra dva prsta, ali je prilično nemirna i sklona ekspresnom nestajanju, tragovi na ivicama čaše ne ostaju. Miris je zaista lep, koliko i karakterističan za stil - nekako prvo nos zamiluje blagi limun, zatim divne cvetne note, da bi se sve nekako smirilo u hmeljnim mirisima hleba. Na početku i sredini palete malo šta ovo pivo nudi, malo jača reskost pomaže da nemate osećaj da pijete vodu i nešto malo ječma se ovde oseća. Finiš je ubedljivo najjači momenat ovog piva (posmatran kroz prizmu piva srodnih po stilu i masovnoj proizvodnji), prilično dug i sjajno balansiran - preko suptilnog ječma, polako, postepeno eksplodira hmelj, gradeći finu, ali ne prejaku gorčinu. Tada se kristališu začinske i žitne note. Dužina finiša je dovoljna da zaista možete uživati u pivu, povećati razmak između gutljaja, upijajući pritom sve ukuse. 

U pitanju, naravno, nije spektakularno pivo koje bih ja lično sam pio i silno uživao u njemu, već pivo za izlaske, utakmice i generalno sve opuštene večeri sa društvom. Jeste za nijansu bolje od nekih velikih čeških brendova, takođe za nijansu slabije od drugih (kao što rekosmo, češi nemaju loše pivo!), sa očiglednim manama (sasvim malo ukusa pre finiša), ali pre svega jedan sasvim dobar i pouzdan proizvod. Očigledno je da ljudi zapošljeni u pivari u Češkim Buđejovicama drže do imena i standarda, da u pivu ipak vide nešto malo više od nepresušnog izvora profita. "Budeweiser Budvar" se pravi samo u originalnoj pivari, bez prodaje licence raznim amaterima i multinacionalnim kompanijama koje bi samo upropastile ime (kako već naši apatinci upropaštavaju badvajzerovog sunarodnika - "Staropramen"), još uvek u vlasništvu države Češke. Pivo nije skupo, prilično je dobro rasprostranjeno i ako Vam se pije nešto za nijansu veselije i lakše od "Zaječarskog", pravi je i jedini izbor!

OCENA: 8/10

Lav Crveno

Inovacije, koje su preko potrebne srpskoj industriji piva, ostaju retke, a čak i kada se dogode često ne donose ništa zanimljivo ljubiteljima piva - i dalje aktuelna pomama za industrijskim radlerima je najbolji primer. Da li je, sada već i ne tako novo, pivo iz Čelareva izuzetak?
Pa, i da, i ne.

Nazvano "Crveno" lako može biti zamenjeno za neki kvalitetni ejl, nažalost u pitanju je lager koji teško da spada i u prekookenasko popularan "amber/bečki" podstil. Doduše, šta god da je, za prosečnu srbendu - koja je ubeđena da pije bolja i jača piva od engleza ili belgijanca - sve je to isto, ovo pivo prati reputacija slična onoj koju je brzo steklo "Jelen Belo" (relativno solidno pšenično pivo koje je brzo nestalo sa tržišta), ono je doduše brkano sa bezalkoholnim, a ovo sa radlerima ili u srpskoj izvedbi - lošim pivima razblaženim hemijskim sokovima.
Procenat alkohola je blago povišen u odnosu na "Lav" vulgaris. Glava gotovo da i ne postoji - tanja od jednog prsta i rekordnom brzinom nestaje, gaziranost gotovo da nije ni vidljiva. Boja nije crvena, čak ni blizu, u pitanju je amber, bakar. Na kraju, jedno sasvim vizuelno neubedljivo pivo. U mirisu nalazimo dosta ječma, pomorandže, metalnih nota i možda karamele malo. Metal je prvo što se oseti i na paleti, na njenom vrhu, i to nešto intenzivnije i čak više u maniru rđe. Srećom taj ukus brzo biva zamenjen intenzivnim šećerom i notama pomorandže, limuna i posebno jagodom. iskreno se nadam da su ove voćne arome dobijene procesom fermentacije i korišćenjem drugačijih sirovina, mada nešto sumnjam u to. U malo suvljem finišu do izražaja dolazi hmelj . Pivo je lake teksture i izrazite resko. 

Slika sa interneta, pivo u mojoj čaši je definitivno bilo manje crveno.

"Lav Crveno" je letnje pivo, lagano, osvežavajuće i pitko, sa dovoljno drugačijim ukusom od ostalih na tržištu. Već je dovoljno rasprostranjeno, što  verovatno znači da je tu da ostane,  a to ne može biti loše - na kraju je raznolikost i otvorenost uma srpskog pivopije ipak potrebna, doće i kvalitet jednog dana. Ukoliko je ovo pivo bez veštačkih aroma - kako bi trebalo biti - ocena bi mogla biti i viša, ako je nije, već je u isto dodavana hemija ukusa voća - kako se plašim da  jeste - i niže bi išli, ovako, pošto ne znamo ocena je takva kakva jeste. Na negativnoj strani je i činjenica da od ovoga hoće fino da zaboli glava (što govori u korist teze da je u pitanju prilično artificijalni polu-proizvod), kao i d aje pivo za moj lični ukus preslatko.
Cenimo pokušaj donošenja nečeg drugačijeg, ali džabe kada rezultat nije posebno ubedljiv. 

OCENA: 6/10

Nikšićko Tamno

Nikšićko pivo iz Apatina? Verovatno se nikada neću navići, ali, hajde sada, ima i luđih stvari na ovom svetu.

U pitanju je specijalni tamni lager, nešto više alkoholne procenture za naše tržište - 6.2%. 

Braon-crvenkaste boje, nalik "Gorkom Listu". Pene ima zaista dosta, čvrsta je i iako se relativno brzo smanjuje, ostaje tu do samog kraja, lacing je takođe fin i izražen. Doduše, ovi parametri znaju varirati do piva do piva.

Miris nije loš: slad, malo neprijatnog metala, kafa, karamela i neočekivano izražena aroma jabuke. Oh, zapravo predivan miris soka od jabuke koji "hvatate" i kada prilično odmaknete nos od čaše. Osećaj u ustima je blago kremast, malo teži na jeziku - pivo kao da legne na njega i lagano se sliva sa strane - prijatna, reska  gaziranost i nešto gorčine u grlu. Bogatstvo ukusa je ono gde "Tamno Nikšićko" blago podbacuje. Ne shvatite pogrešno, ništa što ćete osetiti na paleti nije odbojno, već je na vrhu i sredini jezika prilično neubedljivo - malo karamele, kafe i sasvim malo čokolade - no, vadi se pristojnom i pristojno dugom i suvom završnicom gde dobijate jače arome gareži (gotovo dima) i suptilne koka kole. 

Ako bi u Apatinu dodatno poradili na recepturi, mogli bi smo dobiti jedno zaista dobro pivo, no i ovako je u pitanju solidan pokušaj poturanja nešto karaktera prosečnom srpskom ljubitelju piva. Svakako pitko i preporučivo bilo kome, nešto što bih ponudio i strancu koji bi me pitao za najbolja domaća piva.
 Možda smo od njega ovde i previše očekivali - u ovom cenovnom rangu (koji danas gotovo da podrazumeva kukuruznu krupicu (koja je uredno navedena u sastavu i ovog) kao supstituciju za hmelj) teško da možemo dobiti pivo vredno jurenja ukusa i usporavanja celog sveta oko nas dok ne vidimo dno krigle... a upravo kao takvo je tretirano i čak je i takav ispit položilo i to sa super jakom šesticom-klimavom sedmicom! Da je krajnja ocena donošena u kategoriji domaćih piva koja se piju po parkovima i ispred dragstora - bila bi i viša.

OCENA: 7/10

BiP Svetlo i Tuzlanski Pilsner

"BiP Svetlo"
Dugo je "Beogradska Industrija Piva" tavorila, smrvljenažestokom krizom kvaliteta. Devedesetih njihovo pivo steklo je imidž najgoreg u Srbiji. Takvo kakvo je bilo, ostalo je cenjeno jedino još na gradilištima i ispred dragstora. Zatim je sa krizom kvaliteta, pošto je bilo potrebno nešto menjati, nastupila  ona vezana za identitet... ipak, posle dosta muka, ova pivara danas nudi sasvim korektan proizvod. Svetli lager po stilu blizak nemačkim pilsnerima. Pene je malo i jako brzo nestaje, ostavljajući nešto tragova po ivici čaše, dok je boja izrazito svetla nijansa žute (lepa, svakako). Miris sasvim standardan za stil - sladunjav, blagi mirisi trave. U ustima pivo je lako, vazdušasto i slabo gazirano, gotovo vodenasto, super odmerena gočina na kraju. Stiže sa nešto šećera, na sredini u prvih par gutljaja osete se jače arome hmelja, trave, začina, ali se posle nekog vremena paleta navikne i pivo postajo nešto bezukusnije. 

Dakle, ništa specijalno, ali pristojno. Da, pivo pruža nešto karaktera, tradicionalno srpsko jeste, ne diže kiselinu, ne podrigujete ko ludi od njega, nije kiselo, već gorko i već ga samo to svrstava u naša najbolja, ali to više govori o srpskoj industriji, nego li samom "BiP" pivu.

OCENA: 5/10

"Tuzalnski Pilsner"

Nažalost, ovo sam pio direktno iz konzerve (na štandu dostpuna bila samo 0.33l), tako da ne mogu razglabati o boji i peni, ali prilažem sliku skinutu sa interneta, pa sami prosudite. Veća žal je što ne kupiih još koju limenku, za kuću. 

Miris, kolko se dalo naslutiti, je lagan, sladunjav, prilično slab, možda blago cvetne nijanse. Tokom ispijanja pivo je krajnje ugodno - tekstura je izrazito lagana, ali je zato gaziranost nešto povišena pa nemate onaj vodenast osećaj. Pivo je gorče (dolazi negde između "zajca" i "bipa" po intenzitetu), dok je finiš suv. Što se ukusa tiče, malo šta nam pruža - slad, nešto hmelja, dosta lagano i na veselijoj strani, poput čeških pilsnera, ali ipak intenzivnije od "BiP"-a i dalje od "bljutavo" prideva. 

Vredi ovo probati još za potpun utisak, ali nije preterano teško ni ovako zaključiti da je u pitanju dobro ex-yu pivo, kakvo se pre ratova pilo od vardara, pa do Triglava, a danas samo mestimično i povremeno. 

OCENA: 710  

Schöfferhofer Hefeweizen

Pivo komplikovanog imena za pročitati (ja se opredelih za "šuferhofa") U pitanju je klasičan predstavnik nemačkog mutnog (pšeničnog) piva koji, nažalost, teško da nudi nešto mnogo više od pitkosti. Na internetu je prilično visoko ocenjen, ali izgleda da je za to dosta da pivo nije svetli lager i da nije i previše izvikanog imena. Istina je da i daleko poznatija i dostupnija pšenična piva od ovog imaju više za ponuditi (da ne bude zabune, ovo je komercijalno pivo, nije u pitanju neka mala, organičena proizvodnja).

Najveći plus je svakako sam izgled piva - narandžaste boje, izrazito zamućeno i spektakularne pene koja ne dozvoljava celoj flaši da stane u šašu od jedanput, nije pena previše čvrsta, ali je ima toliko da ćete se sigurno fino umusaviti (tako da je pivo preporučljivo dati već pripitim devojkama - zabavan i zanimljiv prizor, jelte). Miris ne otkriva mnogo, pomalo banane, žita i pekarskog kvasca, dakle, klasika za ovaj stil. A i sam ukus je sličan, ako ne i blaži - ne može se reći da je pivo sasvim bljutavo i vodenasto - ima nešto malo karaktera (pored onoga što nam nos obećava, dobijamo i nešto začina: karanfilić, biber...) i punoće (blago kremaste teksture i nešto jače gaziranosti), no sve je to tek da ga razlikuje od tonika ili kisele vode. Finiš je suv, do izražaja dolaze začinske note koje ostaju na paleti određeno vreme. Takođe, gorčina je za nijansu izraženija nego li kod srodnih piva, što nije loše. 

Suštinski, pitko i osvežavajuće (kakva bi i trebala biti piva ove vrste), možda sam čak bio i pregrub... u pitanju jeste jedna poštena tekućina.
Napomena za kraj: s obzirom da je bilo kionzumirano na "Beer Festu", ne znam na kojoj je temperaturi bilo posluženo. Ovim pivima savršeno leži nekih desetak stepeni celzijusa, da bi se savim otvorila, da bi karakteristični ukusi kvasca došli do izražaja. Moguće je da je pivo bilo malo hladnije i da je zato ostavilo ovaj blago ravan i dosadan utisak. Videćemo da ga u budućnosti nanovo opišemo. 

OCENA: 6.5/10

Shepherd Neame - Bishop's Finger

Još jedno pivo trošeno na ovogodišnjem "Beer Fest"-u. Nije "Sveštenikov Prst" bio moj prvi, čak ni drugi izbor, ali s obrziorm da je dobar deo britanskih piva bio rasprodat do dana kada sam posetio festival piva i prašine, ostao sam sa njim, pomalo zato što o ostalim dostupnim sam znao dosta manje, ponajviše iz čisto štreberskih razloga - ovo je najstariji flaširani britanski ejl, nosilac besmisleno kul imena, a tu je činjenica da se pravi samo petkom, zar nije kul reći da ste pili pivo koje se spravlja samo petkom? 

Pivo dolazi iz nezavisne britanske pivare, poznatije možda po "Spitfire"-u, klasičan je (možda i previše kalsični) primer britanskog ejla, tačnije ekstra specijanog bitera. U čašu je natočeno iz staklene boce i u njoj izgleda zadivljujuće - tamne braon-crvene boje konjaka. Glava piva (pena) je debela oko dva prsta, čvrsta i postojana. Nos otkriva blagu metalnu notu, kao i nešto sladi, možda malo suvog voća. U ustima prilično slično, na sredini palete se nađe nešto blago voćnih momenata, ali ne u veselom i laganom maniru, pre suvo voće, verovatno šljiva... zapravo, sada kada razmišljam, to bih najpre opisao kao blago zagoreli domaći pekmez od šljiva - ta voćna aroma, sa malo karamele i težine. Prisutne su i hmeljne note, kao i ne prejak, ali svakako odbijajući metalni ukus. U finišu dolazi do izražaja najveća prednost ili mana ovog piva - izražena gorčina, čak i za ovaj stil ona je jaka, prejaka! Ispod nje se probija nešto začina (biber pre svega) i grejpa. U finišu pivo je takođe i prilično "suvo". Sve ovo ako ste baš krenuli u lov na ukuse, ako vam je ovo prvo pivo tokom večeri (kao meni) i ukoliko imate makar malo izvežbanu paletu, inače će se sve stopiti u gorčinu i ništa više.

Meni je "Sveštenikov Prst" baš legao, da je dostupniji u Srbiji verovatno bi do sada bili na, da izvinite, prst u pozadinu. Već opisan "Grimbergen" je sasvim drugačiji po aromama i emocijama koje budi, a zapravo u nekom sličnom rangu po kvalitetu (neka srednja klasa, "sredina puta" što bi rekli stranci), ali meni je ova zverka daleko lepše legla - sve je, ipak, na kraju stvar ukusa. Nije u pitanju prekompleksno pivo bogatih, kvalitetnih, jakih i  višeslojnih ukusa, ali kao fanu gorkih likera, gorkih piva i generalno svega što je esktremno po ukusa, ovo jeste stvar za mene.

Ostaje nada da, s obzirom na uspeh britanskih piva na BF-u, neko odluči da pokrene uvoz. 

OCENA: 8/10

Zaječarsko (Original)

Recenzija ovog piva (ili bilo koji razgovor o njemu) prosto zahteva osvrt na famozno stanje naše industrije piva - industrije koja je nekako preživela sankcije i ratove, ali ostala prilično urnisana posle samo nekoliko godina privatizacija i nakaradne vizije kapitalizma. Neka to bude dovoljni osvrt, čisto da znate stav autora teksta, a nešto detaljnije na tu temu neka ostane za budućnost. Jedino što se mora reći jeste da je "Zaječarska pivara" deo Hajniken grupe (tzv. "Ujedinjene pivare Srbije") i da se piva koja su originalno potekla u tom gradiću, danas masovno pune u Novom Sadu ("Pils Plus" i "Zaječarsko") i da ne vrede ni pišljiva boba (kao i sve što nam potiče iz te pivare). No, pravo "Zaječarsko" živi i dalje! I dalje se proizvodi u originalnoj pivari i pakuje u originalnu zidarsku ambalažu, po originalnoj recepturi, ne sa "što jefitinije to bolje" motom kao idejom vodiljom i bezukusnim kukuruznim pivom kao finalnim produktom. I to je jedini "Zajc", zapravo! Čak ono "original" u naslovu i nije potrebno - potrebno je napisati recenziju onog drugog i pored imena staviti "fake" ili "patetični pokušaj". Dakle, da podvučemo - zidarska flaša, crveno-zlatna etiketa, bez godina nastanka piva ispisanih na beloj površini i nikakve limenke i dvolitre.

Pređimo na samu suštinu - flašu tekućine presute u čašu ispred mene.

"Zaječarsko Svetlo" jeste evropski svetli lager, svrstao bih ga lagano u "pilsner" stil, što znači da je predivne, izuzetno svetle boje zlata ili slame, koja kao da bi mogla svojim sjajem obasjati ponore najdubljih pećina i bezdana Srbije. Pene ima malo do osrednje, jako brzo netsaje, a gaziranost je takođe slaba do srednja (ovi parametri znaju malo da variraju od flaše do flaše, ali se uvek kreću unutar tih granica). Miris nije preterano bogat, dosta žita se oseća i ispod njega slad. U ustima zbog niske gaziranosti i lagane teksture klizi, leti i juri ka želucu, pritom na vrhu jezika ništa ne ostavljajući (što je glavna mana ovog piva, taj prvi dodir s njim je slab, gotovo vodenast), dok kasnije, na sredini palete, otrkiva lepe i intenzivne arome hmelja, a u finišu isprva pruža jaku gorčinu, zatim i začinske arome, koje ostaju da "vise u vazduhu" do sledećeg gutljaja.

"Zaječarsko" se svakako može porediti sa evropskim pilsnerima (onim cenjenim svetlim nemačkim i češkim pivima), možda ne stoji u ravni sa svima njima - treba napomenuti i da je cena ovog piva gotovo smešno povoljna - ali se makar može porediti, što većina ostalih domaćih piva, nažalost, odavno ne može. Danas šta nam se pakuje i prodaje kao nazovi kvalitet, nije ništa do bljutavih kukuruznih limunada u najgorem prekookeanskom industrijskom stilu, a dobri zaječarci nam i dalje pružaju komad starog, dobrog srpskog piva - jednostavnog, iskrenog i ukusnog! 

Pijte ga i pijte ga dosta, jer nikada se ne zna kada će ga ponestati.

OCENA: 7/10

Grimbergen Blonde Beer

Grimbergen Blonde je već duže vreme prisutno na našem tržištu, no ja ga probah tek na ovogodišnjem beogradskom Beer Festu. U pitanju je belgijski zlatni (ili žuti, svetli) manastirski ejl. Manastirski po tradiciji i prošlosti, jelte, današnjost ovog piva jeste blago sumorna, korporacijska i komercijalna - spravlja se u francuskoj od strane Karlsberga, masovno i dostupno širom sveta.  

Jačina je 6.7% alkohola, što dođe neka srednja vrednost za "belgijance".

U čaši - mada me ne držite za reč, jer bela plastična čaša nisu napravljene za detaljnu analizu tekućine u njoj - pivo je zlatno-narandžaste boje. Pene nije bilo previše, ali je bila čvrsta i prsutna do samog kraja. Miris je zaista lep, kod mene je sasvim preovladala banana, još neki voćni momenti, malo meda i kvasca. Ukus je relativno kompleksan, počinje slatko i prijatno sa nagoveštajima meda, da bi odmah zatim do izražaja došla (preterana) citrusna kiselost, sa tek nešto malo gorčine i začina na kraju. Pivo nije previše gazirano, sasvim je pitko, malo "teže" i "lepljive" teksture. U pitanju je lako, osvežavajuće, veselo pivo koje bi savršeno leglo u sred vrelog dana... 

Za ono što jeste, za stil koji predstavlja, Grimbergen Blonde nije loše, čak bih rekao da je i sasvim fino spravljeno, sa tek dovoljno bogatstva ukusa da nije dosadno, ali problem ličnog ukusa sa jednim momentom ovog piva (koji je tipičan za dosta belgijskih piva) za mene prilično uništava iskustvo - probati je bilo ok, ali mu se skoro vraćati neću.

Preporučljivo ljudima koji uživaju u raznim kiselkastim radlerima, gde će im svetli Grimbergen biti pokušaj prelaska na prava piva i onima koji generalno ne vole svoja piva pregorka.

OCENA: 7/10