Robocraft - Galaxy Defender NEIPA

 Još jedan dan, još jedan Robocraft indijski svetli ejl u mojoj krigli. Kupio sam ih na gomili i evo, srećom, bližim se kraju ove avanture. Ono čega sam plašio i na početku se nažalost obistinilo - preveliki broj piva izbačenih na tržište u kratkom vremenskom roku je doveo do toga da je retko koje dovoljno različito od ostalih, kao i da su generalno razvijeni i ozbiljno shvaćeni, uz to, mahom su to varijacije na IPA i NEIPA stil koji su već pomalo umorni i na globalnom nivou.

Limenka od 330ml, sa finih 6.3% alkohola  u sebi. Ponovo je dizajn zanimljiv i u fazonu retro ratnog futurizma osamdesetih - meha borbeni roboti ili transformersi. I izuzetno agresivno sipanje, kojim sam hteo da dobijem nešto pine nije mnogo pomoglo - tek pola prsta. Boja je lepa i izuizetno mutna, onako boja gustih sokova od breskve, sa prizvukom rozeg i crvenog.

Miris je voćkast, zahmelčjen, onako kako bismo i očekivali. Ananas, grejp, mango... Ukus fin, pre svega grejp, i jaka, duboka, bogata gorlčina na rkaju podseća na gorčinu tog voća. Uz sve ostalo citrusne i tropske prizvuke. Tekstura takođe pristojna, čak malkice teža, gušća. Pivo je suvo i sveže. I tu dolazimo do najveće mane koja je neverovatno izražena - pivo nije gazirano, tek blago resko na jeziku, kao kada prokisne vino. 

Neverovatno. Ejl koji je mogao biti sasvim pristojan, samo da ima makar prosečno slabašnu gaziranost za slične zanatske ejlove. Uz to, postoji neka nota u mirisu i ukusu koja odbija. E sada, možda čaša nije bila savršeno neutralnog ukusa, možda se parfem koji nosim meša sa pivom, a možda je i do njega, kako bilo,neka prašnjava, bajata, uistajala nota, ipak ne smeta previše. Ocena je zbog solidnog ukusa i gorčine, kao i gustine i boje, ali ako baš ne možete podneti ravno pivo, bežite  od ovoga.

OCENA: 6/10

O'Hara's Irish Pale Ale

 Skoro sam na blogu pisao o još jednom pivu ove irske kraft
pivare, svetlom ejlu sa samo jednom sortom hmelja - Stratom. Sada mi je u krigli donekle tradicionalniji primerak indijskog svetlog ejla, kojeg su kreatori nazvali irskim, nisam sigurno da li je to samo marketinški trik ili zaista ima nečega drugačijeg nego u uoibičajenim američkim varijantama. Probaćemo, videćemo. U svakom slučaju u pitanju je "suvo" zahmeljeni ejl, odnosno ejl kome je dodat hmelj u kasnijim etapama proizvoidnje, nakon primarnog kuvanja.

Flaša od pola litara, sa tradicionalno irskom zeleno etiketom. Alkohola ima 5.2%, dakle fino "sešnabilno" pivo. Boja je tamno ćilibarna, narandžasta, blago zamućena. Glavca visoka nekoliko prstiju, poprilično postjana i na čaši ostaje dosta penaste čipke. Zaista izgleda lepo u krigli.

Miris baš prijatan, izrazito sladak i voćan - definitivno citrusan, miris pomorandže, limunove i pomorandžine kore, ali slatkoća aroma asocira i na nekakve bombone i kolače, med, kao i drugo, kontinetnalno voće. Ukus značajno manje na strani voća, dosta dublje, mračnije note borovine, pinjola, nekog lekovitog bilja, korenja, kanabisa... Tek ispod toga voćni, citrusni i tropski ukusi. Pivo je slatko, zavisno od ukusa možda i preslatko. Generalno telo nije posebno puno, već Vas čeka umeren intenzitet ukusa. težina, gustina ovog ejla je takođe skromnija, gaziranost prosečna, tako da ipak ne deluje vodenasto. Gorčina nije za prosečne IPA previsoka, dosta umerena čak. 

Doapao nam se "irski" svetli ejl. Definitvno donosi nešto drugačije od onoga na šta smo navikli. Ovo nije voćna, đusolika bomba citrusa i "kamenog", tropskog voća, već odista pre asocira svojim ukusima na sever Evrope i njene duboke, večne šume. Sasvim pristojno i prijatno, pitko pivo, nije baš u pitanju bomba ukusa, ali sve što je tu, nama je prijalo. Osim slatkoće kombinovane sa gorčinom, baš kao i kod njihove Strate i ovde se t oponavlja. Volimo gorka piva, volimo slatka piva, ali kombinacija i jendog i drugog nekako nije po našem ukusu, čini pivo teškim i oporim, deluje kao rad na momente i kao da pijemo pivo sa duplo više alkohola u sebi. Zbog toga ocena ispod okrugle osmice, iako je nivo alkohola umeren, ovo ipak nije, makar za nas, pivo za celo veče.

OCENA: 7.5/10

Robocraft Futurisma

 U čaši mi je još jedno Robocraft pivo koje je u stilu tropskih, đusu nalik ejlova iz Nove Engleske. Ova beogradska pivar u svom portfoliu ima verovatno desetak vrlo bliskih, rođačkih primeraka koji se grupno svi mogu svrstati u New England IPA, sa manjim il ivećim korekcijama i odstupanjima. Futurisma je, kako limenka kaže, hazy APA, odnosno da tako prevedem; jako zamućen američki svetli ejl. Iskreno, silni pokušajevi da se napravi što više piva - koja između sebe i nisu preterano diferencirana, a najčešće imaju dosta nedorečenosti - nisu me oduševili, ali me jesu naterali da ih maltene sve probam, što valjda znači da su pivari iz Robocrafta ipak uspeli. 

Pivo smo servirali iz malene 330ml limenke - koju uvek preporučujem ispred flašica, naročito ako pivo kupujete u opštim (ne specijalizovanim) marketima (mada ni u ovim specijalizovanim metodi skladištenja nisu značajno bolji), jer ako ništa limenka ga štiti do svetla pod kojim lagano mre. Alkohola ima 5.5%. Boja je svetla, potpuno mutna, kajsijasta, kašasta, kao neki gusti sok, s tim da po pivu pluta dosta ne baš privlačnih komadića bele tvari - verovatno kvasci. Pene praktično nema, što baš kvari utisak, jert kao što rekosmo i ne izgleda kao pivo.

Miris je lep i svež, baš kakav i očekujem ood relativno modernih američkih ejlova - karakteristična visoka zahmeljenost i to posebno sortama koje pivu daju jake tropske note i ovde su sveprisutne. Na nosu osećamop i miris kvasaca - lagana banana i začini. Ukus je takođe voćni, tropski, sa primesama i drugog voća, kao što su dunje, nektarine, zelene šljive... Gorčina jača, možda je u ovoj verziji mogla biti i nešto niža. Zna i da nas udari sa neprijatnom, reskom kiselinom na kraju gutljaja koja nekako brzo dođe i prođe, kao i blagom metalnom notom koja je prati. Zanimljivo ali ta kiselina je bila prisutna u prvih par gutljaja, nakon kojih je nekako nestala il ismo navikli na nju. Dosta suvo pivo, dakle nema mnogo slasti, što nam se svidelo. Gaziranost baš slaba, a tekstura je recimo srednje teška, nije ovo vodenasto samo p osebi, koliko je ravno. 

Zaista ništa posebno. Pili smo i bolja Robocraft piva, a i malo smo se zamorili od njihovog pokušaja da u najboljem slučaju osrednji ejl prepakuju na dvadeset načina i da ga uz minimalne korekcije  nude kao originalno i novo. Da se razumemo, okej je ovo, tropske, sveže note će mi uvek biti drage i nepcima prijatne, ali sem toga zaista ovo pivo nema da ponudi nešto što hiljadu drugih ne nudi takođe. Mogao sam mu dati bar okruglu šesticu, što je i za većinu domaćih ejlova ocena koju zaslužuju i da je ovo prvo ili peto pivo ove pivare koje probam verovatno bi to i bilo tako, možda čak i malo više, ovako više sreće sledeći put...

OCENA: 5.5/10

Leskovačko Dimljeno

 Dimljena piva su zapravo bila standard do početka industrijske ere i usavršavanja metoda sušenja ječma vrućim vazduhom, a ne otvorenim plamenom (naravno, postojale su primitivne metode i pre, kao i sušenje na Suncu).  Danas dimljenje ječma nije neophodnost, ali pivari tu i tamo i dalje održavaju ovaj specifični stil živim. Bićemo iskreni - nikada nismo pili neko cenjeno uvozno dimljeno pivo da bismo mogli da sudimo o ovome pokušaju i pivare Vučje. Jesmo probali neko domaće dimljeno koje je bilo grozno. 

Pivo nam dolazi u jednostavno, standardnoj flaši zapremine 330ml. Boja je očekivana boja lagera, nešto tamnija. Pene ima dosta i zadrži se koji trenutak u čaši, ostavljajući malo čipke iza sebe. Nivo alkohola je 4.5%.

Miris nas buni. Ne sviđa nam se. Težak je, opor, sladak i nedefinisan. Naravno da se oseća dim, ali on nije prvo što nas udari, većnekako težak miris sladovine. Možda voćne arome, sušeno voće, no nije lepo. Ukus takođe otužan, ali ipak bolji nego sam miris. Slatkasto, blagi voćni momenti - kajsije možda, gorčina na kraju jedva osrednja. Gaziranost i tekstura piva su na mestu, na nekoj sredini...

Šta ga znamo, možda ovaj stil nije za nas. Ono drugo domaće dimljeno koje smo kušali je bilo apsolutno ogavno, toliko silovito odimljeno da se nije moglo piti. Ovaj lager je kudi-kamo bolji. Ali iskreni da budemo, pre bismo i najbljutavije industrijsko pivo uzeli pre ovoga. Ono što je glavni trik - dim, nije prijatan. To nije aroma dima kod nekih škotskih viskija ili američkih burbona, koja dolazi tek kao nota u igri alkohola i bureta. Kod ovog piva to je osećaj da ste se odimili negde, ako živite na selu i imate komšije koje pale lišće, znaćete na šta mislim. Za nas ovo nije, možda se nekome drugome dopadne, naravno.

OCENA: 4/10 

Floris Framboise

 Belgijska pivara Huyghe verovatno je globalno najpoznatiuja po svojim Delirium Tremens ejlovima, no pored njih imaju širok asortiman i drugih kuvanja, među kojima se nalazi i veoma dug spisak Floris piva, odnosno voćnih i "livadskih" ejlova raznih ukusa - mango, jabuka, kaktus... Na našem tržištu smo do sada videli samo Framboise koji je lagani ejl sa dodatkom maline i arome maline. S obzirom na cenu, koja i u marketima nije baš niska, nisam oduševljen činjenicom da se koristila aroma.

Flaša je 330ml, sadržaj alkohola skromnih 3.5%. Boja lepa, duboka, tamna crveno-ljubičasta, boja domaćeg soka od malina. Pene malo, lepe rozikave boje, ali nažalost brzo nestaje.

Miris svakako malina, kako sveža ivanjička, tako i malina iz soka, džema, ali i oseća se i industrijska aroma. Dalje, miris je jako sladak, bomboničast, osećaj use i mirisi drugog tamnog, bobičastog voća, kao i crnog vina. Ukus sasvim ponavlja najavu nosa. Malina, kupina, med, bombone, slatko crveno vino. Hint veštačke arome se ne ponavlja u ukusu. Nema gorčine, dok je aftertejst blag. Pivo je dosta slatko, ali se probija i bobičasta kiselost koja to fino balansira, makar za moj ukus (moram napomenuti da volim slađa vina, recimo). Gaziranost slaba.

Ništa specijalno, ali pristojan, pitak voćni ejl. Nekome će biti presladak za lako, letnje osveženje. Možda najbolje funkcioniše kao dezertno pivo nakon lakše večere.

OCENA: 6.5/10