Staropramen Unfiltered (Nefiltrirano)

 Kada se pojavilo na rafovima naših marketa, Staropramen kuvan i pakovan u Apatinu nas zaista nije oduševljavao. Bil oje to nebalansirano pivo, pre svega izuzetne gaziranosti koja je ubijala svaku trunku ukusa. Ipak s vremenom, Apatinski pokupaj da spravljanja poštenog češkog lagera je postoa kudi-kamo pristojniji, podnošljiviji da kažemo. Na žalost još uvek nismo imali priliko (mislimo, mada možda grešimo) da probamo originalni Staropramen, no da donekle ispravi nepravdu tu je Staropramen Unfiltered, koji se proizvodi u Češkoj.

Limenka od 0.5l, 5% alkohola, iz frižidera. Sipano u klasičnu, nemačku pivsku kriglu. 

Boja piva je divna, svetla, blago narandžasta, zamućena. Glava je visoka, gusta i postojana. U čaši zaista nefiltrirani Staropramen deluje kao premium pšenični ejl, iako je u pitanju lager sa dodatkom pšeničnog slada (ako sam dobro razumeo). 

Miris je svež, slatkast, začinjen, kiselkast, specifični mirisi kvasaca. Ukus sledi iz toga: dodati ekstrakt jabuke izbija u prvi plan, blaže cvetne note očekivane za češki lager (mada nikako u meri koje volimo, dakle ovde dosta blaže), pivo je kiselkasto, umereno, prijatno gorko. Ukusi peciva, banane, citrusa se lagano probijaju. U procesu kuvanja dodat je i korijander, no on i nije toliko prepoznatljiv na paleti, verovatno u pozadini gradi relativnu kompleksnost ovog jefitnog piva. Telo je na lakšoj strani, gaziranost očekivano srednja, aftertaste maltene nepostojeći.

Pristojno, iako pomalo čudno češko industrijsko pivo. Neće do kraja zadovoljiti ni ljubitelje pšeničnih piva, niti čeških, cvetnih lagera, ali će opštim pivopijama koji vole sve i svja biti pristojni predah u ovim vrelim danima. Pitko, lepih, čak i ne toliko blagih ukusa. U kraju Srbije gde se trenutno nalazim više i nije dostupno, ne znam kako je sa bolje snabdevenim marketima. Ako ga zateknete na rafovima, svaka preporuka.  

OCENA: 7.5/10

Kronenbourg 1664 Blanc

 Pred nama je još jedno pivski brend u vlasništvu globalne Karlsberg Grupe. u našim marketima već godinama izuzetno rasprostranjeno i s obzirom na to,  a i cenu, reklo bi se jedno od najpopularnijih pšeničnih piva u nas. Danas, kada pišemo ovaj tekst, Blanc se i dalje može naći za manje od sto dinara ili za neki dinar više, što ga čini posebno primamljivim,  s obzirom na rast cena svega, pa i našeg omiljenog pića.

Naše je iz limenke od 0.5l, alkoholni sadržaj je standardnih, industrijskih 5%, služimo ga iz frižidera, rashlađeno na nekih pet stepeni celzijusa. 

Boja je veoma svetla, što je i očekivano za ovakva bela, pšenična piva. Maltene kao limunada, zamućeno. Pene i nema previše s obzirom na stil, ali se makar zadržava neko vreme. Mirisi su s početka realno jaki citrusni - baš limun, da bi se kasnije pomešale i druge, ne tako definisane, ali prijatne note voća i cveća.
Ukus je prilično slabašan, i donekle čudan za stil evropskog pšeničnog piva. Ali nije neprijatno. Nešto na slađoj strani, bez gorčine, sa notama citrusa, začina, česti ukusu kod ovakvih piva - banana, žvakaće gume, nisu ovde previše izraženi. Pivo je nešto jače gazirano, ali čini se da brzo vetri, dok je telo na tanjoj strani, aftertaste je praktično nepostojeći (s obzirom da ipak nije u  pitanju bezukusna tekućina) - sve ukupno to čini pivo jako pitkim - ide ko ludo. Što je donekle šteta, jer zapravo kada se malo zagreje u čaši, oslobađaju se nešto jači ukusi pomorandže, korijandera, meda, "tutifruti" arome sladoleda i slični... 

Zaključak o ovom pivu bi bio, zapravo, jako dobar, s obzirom na cenu, pitkost, prijatan ukus i miris, Blanc je savršeni način  da malo podignete svoju pivsku kulturu u odnosu na standardne industrijske lagere. No... Postoji jedan mali problem. Pored uobičajnih sastojaka, ovo pivo sadrži arome pomorandže, korijandera i karamele. Ne možemo podržati ovakvu praksu. Nemamo ništa protiv dodavanja začina, voća, čega god u toku procesa kuvanja piva - naime dodavanjem kakaa tokom pravljenja piva dobili smo specifični stil čokoladnih stoutova. No, čak ni to nije nešto što nas previše oduševljava. Voda, hmelj, slad, kvasac i pšenica ako su u pitanju pšenična piva (ili bilo koje druge žitarice), pa napravite šta umete od toga. Nije teško zaključiti zašto je ovo pivo prepuno aroma, naime da bi dobili prirodne arome i ukuse koje nas asociraju na određeno voće, začine, piva moraju biti spravljena od vrhunskih sirovina i na njima se ne sme štedeti. Kraft piva su uglavnom znatno skuplja, jer su pre svega značajno zahmeljenija od industrijskih parnjaka. Jedini način da tanko, siromašno Blanc pivo ima, relativno, intenzivan ukus, a da pritom bude jeftino i da proizvođaču donese zaradu, jesu veštačke arome. 

Ipak, moramo reći da su tehnolozi odradili vrhunski posao. Nije se preteralo sa aromama, one su skladno i majstorski uklopljene u profil piva, tako da deluje kao da nisu tu. I to jeste umeće samo po sebi, sa minimumom resursa, po povoljnoj ceni, spravljeno je "pivo" zadovoljavajućeg ukusa. Ali... "pivo", nekakvo piće.

OCENA: -- (na ovom blogu ocenjujemo piva, ne napitke od žitarica sa veštačkim aromama)

 

Kabinet Brka (Brrkaaa) APA

 

American Pale Ale, Američki svetli ejl, je stil laganog, letnjeg piva i sa tim na umu, a želeći da iz mrtvih vozdignemo naš posrnuli, mali blog, odlučili smo se da par rečenica posvetimo možda i najuspešnijoj i najpoznatijoj domaćoj mikropivari - Kabinet i njihovom pokušaju donošenje pomenutog pivskog stila Srbaljima... takođe, vreo je julski dan.

Proizvođač nam  savetuje da Brkati ejl služimo na pet stepeni celzijusa, što i činimo, dakle direktno iz frižidera u tulip čašu. Nivo alkohola je taman prijatnih 5%, flašica je 330ml. Sipajući pivo u času primećujemo nešto tamnije zlatno boju i blagu zamućenost, gaziranost je na oko slaba, dok je glava (pena) skromna, ali ne nestaje prebrzo.

Miris je izuzetno prijatan i sladak. Prvo nas udaraju arome slada, da bi kasnije osetili lakše, mirise hmelja - rekli bi smo pre svega mango, pomorandža, mandarina, dakle citrusne, letnje, raspevane note. Cvetni mirisi. Tu su blage note i jabuke, peciva, bora...

Sam ukus je donekle blaži nego što bi to miris obećavao, no to je i očekivano. Zaista lepo balansirano pivo u kojem  ječam i hmelj igraju zavodljivi latino ples. Taman slatkasto, karamelno, orašasto - puno ali i citrusno, sveže. Gaziranost je taman osetna, telo je srednje teško - dakle pivo nije gusto, ali nije ni odveć vodenasto. Gorčina na kraju je na nešto višem nivou, što će ljubiteljima blažih piva možda čak i biti previše. Nama je taman i sa sveukupno punim ukusom, na kraju stičemo najjaču asocijaciju na grejpfrut.

Ispijanje kvalitetnih piva je maleni ritual (znamo da ofucano zvuči). Pored toga što obratimo pažnju na boju, miris, penu, pre nego što survamo pivo niz grlo, svakoj flaši valja dati vremena i da se malkice ugreje. Iako mnoge ejlove valja piti na podrumskim temperaturama, valja pustiti i ove za koje sami proizvođači savetuju frižiderske uslove da se malo smlače, jer tako često otkrivaju drugačije ukuse i arome. Brka nešto topliji postaje donekle oštrije pivo, voćne note bivaju zamenjene "šumskim", malo više borovine osećamo.

Sve u svemu, APA mikropivare iz Sopota je i više nego dobro pivo. Kapljica blaženog nektara koja može bez stida da stoji na menijima bilo koje pivnice bilo gde u svetu. 

OCENA: 8.5/10