Estrella Damm

Jedno od osnovnih načela našeg bloga jeste da ne pišemo o pivima o kojima nemamo šta da pišemo. Poštujući to pravilo preskočili smo veliki broj neubedljivih i dosadnih industrijskih lagera, pre svega, ali i poneko craft pivo koje se ispostavilo kao dosadno ili pak jednostavno loše, jer takođe ne želimo biti preterano negativni, ni trošiti reči na nešto što ni ispijanja vredno nije.

Ipak, s vremena na vreme naiđe toliko besmisleno pivo da mi prosto moramo baciti koju reč.

Špansko pivo? 

Naravno da nismo čuli za neko, a nakon kušanja Estrella Damm lagera proizvedenog u Barseloni ni ne čudi.

U flašici od 0.33ml i sa previše komunjarskom etiketom za naš ukus. 5.2% alkohola.

Sipamo sadržinu u pilsner čašu. Bez imalo pene, izraženo svetle boje slame. 

Mirisi su blagi, osećamo kukuruz, eventualno malo slada.

Sa ukusom je isto. Opet kukuruz, malo citrusa. Umerena gaziranost, ne preterano vodeno, jako pitko zaista. Možete ga konzumirati uz praktično bilo koje jelo.

Nakon ispijanja smo u istu čašu sipali vodu i ona nije imala ukusa, kao da smo sipali u čistu čašu.

Ovom pivu nije mesto u Evropi gde čak i masovno proizvođeni lageri imaju nešto karaktera. Po stilu ovo najviše podseća na američke i meksičke lagere bez identiteta i sa mnogo kukuruza u sebi.

Pitkost i bezukusnost ga preporučuje svima koji zapravo ne vole pivo, sa kriškom limete bi bilo zabavnije ili eventualno kao podloga za neke koktele i eksperimentisanja sa viskijem ili burbonom. 

Maltene svako budžetno pivo po našim supermarketima ili pak najjeftinija domaća (apatinac, merak...) su premija za Estrellu koja još spada u 100+ dinara kategoriju. 

Nije vredno prebijenog cvonjka.

OCENA: 3/10

Delirium Tremens

Pred nama je belgijski svetli ejl koji je tokom devedesetih dobio nekoliko značajnih priznanja (zlatnu medalju na svetskom prvenstvu 1998. godine u Čikagu), a i dan-danas važi za jedno od najboljih piva svog stila.

Već sama šarena i vesela etiketa izdvaja ovo pivo i obećava da je u pitanju nešto posebno. 8.5% alkohola u sebi (u početku je imalo okruglo devet procenata, ali je 2003. smanjeno). Momenat kada barmenu tražite Delirum Tremens, a njemu se diže kosa na glavi, mrmlja sebi u bradu "to je ono nenormalno" je veseo. Nenormalno u smislu količine pene. Ni sipanje puno pažnje ne pomaže - pene je za više od pola čaše, kremasta je, postojana i čisto bela. Pivo je svetlo zlatne boje. Sve u svemu, plus na spektakularni vizuelni utisak. Jedina je muka što moramo malo sačekati da se sve to smiri, spusti, kako bi zapravo mogli piti bez da umusavimo brke. Nije to loše, taman da se pivo malo zagreje i oslobodi svoje ukusa.

Miris nije preterano jak i pre svega nam donosi začinske i cvetne arome.

Ukus je divan, intenzivan. Karakteristični ukusi za stil su ovde: jake začinke note (biber, korijander), banana, limunova kora, grejp. Pivo je divno balansirano sa laganim akcentom na kiselosti što ovo pivo čini neočekivano pitkim s obzirom na nivo alkohola,. Gaziranost je blaga a tekstura srednja. U finišu imamo malo gorčine.

Delirum Tremens je nešto skuplji, ali opravdava svoju cenu zaista vrhunskim kvalitetom. Kada pričamo o klasičnim belgijskim svetlim ejlovima teško da može biti značajno bolje od ovoga. Tu dolazimo i do jedine zamerke ovom pivu - koliko god ono bilo kvalitetan predstavnik stila, toliko je i konzervativno i dosadno. Ljudi koji poznaju belgijska piva ničim neće biti iznenađeni ovde, klimnuće glavom na njegov kvalitet, spoznati sve što ima u njemu već nakon dva gutljaja, eventualno uživati u flaši ili dve i onda se verovatno okrenuti nekim eskperimentalnijim i pivima sa kompeksnijim ukusima. Naravno, to ne umanjuje sam kvalitet i potrebu da imamo jedno ovako vrhunski skuvano pivo koje ne sija samo u poređenju sa industrijskim pokušajima (Leffe, Grimbergen) već i svojim craft konkurentima, samo nije nešto čemu ćemo se mi vraćati prečesto.

OCENA: 8.5/10

La Trappe Quadrupel

Brouwerij de Koningshoeven je holandska pivara osnovana 1884 unutar Koningshoeven manastira i predstavlja jedno od svega pet trappist pivara van Belgije. Ipak, treba reći da zbog poteškoća održavanja proizvodnje, 1999. godine manastir stvara novu kompaniju zajedno sa velikom Bavariom, pa se danas piva i dalje kuvaju unutar zidina manastira, ali ne od strane monaha, što ga ne čini "pravim" trapist proizvodom.

U ponudi imaju nekolicinu visoko ocenjenih piva, a njihov Quadrupel je praktično pionir istoimenog stila -izraženo jakih, tamnih ejlova.

Okruglo 10% alkohola u sebi. Boja meda, sa malo pene koja brzo pada na nivo tankog pokrova. Miris je lep i kompleksan zapravo. Dosta intenzivna cvetna, lagana nota, zatim i suvog, tamnog voća, meda, karamele, narandže, oraha, badema.

 I onda uzmemo gutljaj piva i... razočaramo se. Napred na paleti dobijamo manje-više reprizu onoga što osećamo na nosu, ali ubrzo sve biva preovladano izraženim alkoholom. Dobro, nije tako strašno s početka. Pijemo dalje. Pivo se zagreva. I... sa svakim sledećim gutljajem pivo je sve lošije i lošije. Pod alkoholom se gube svi ukusi. Slaba gaziranost, zajedno sa težom, lepljivom teksturom čine da pivo bude još manje pitko. Na kraju, kada se pivo zagreje do sobne temperature, od svega dobijamo samo izraženi šećer i smrad tog prokletog alkohola.

Možda smo dobili lošu flašu, svakako je u pitanju previše friško pivo kome bi nekoliko godina u podrumu prijala. U svojoj ponudi holandska pivara ima i verziju koja je odležala u hrastovim buradima, koja je verujemo umerenija, zrelija i koju bi želeli da probamo.

Hrana koju preporučujemo je... parče hleba ili nekoliko krekera da pokupe ukus, pa zatim flaša nekog zaista kvalitetnog jakog ejla.

 U teoriji, pivo sa dovoljno originalnosti i kompleksnosti, ali ovo što smo mi pili je razbijeno i nedovršeno i kao takvo ne može dobiti visoku ocenu, a preporuku tek sa velikom rezervom - probajte ga po mogućstvu u inostranstvu (moguće je da mi ovde završavamo sa lošijim serijama) ili ako naletite na neku stariju flašu. 

OCENA: 5.5/10

Gulden Draak

Belgija je zemlja piva, a Gulden Draak epskih kvaliteta jedno od najboljih belgijskih piva. Bolje preporuka teško da može biti napisana, pa samim tim dalje čitanje teksta i nije neophodno, već novčanik u ruke i trk do prve prodavnice craft piva!
Ako vam baš treba još neko ubeđivanje - 1998. je proglašeno za najukusnije pivo na svetu od strane American Tasting Institute, ako ni to nije dovoljno čitajte dalje.

Pivo dolazi u prelepoj beloj flašici od 0.33ml, izražene je jačine - 10.5% alkohola u sebi. Po stilu je jak tamni belgijski ejl. Pene ima za dva prsta, čvrsta je i postojana. Pivo je tamno braon, mahagoni boje i mutno.
Mirisi su intenzivni sa dominantnim aromama raznih slatkiša, kolača, čokolade i tek nešto alkohola u pozadini.
Ipak visok procenat alkohola je u samom ukusu odlično zamaskiran pa ga osećamo tek kada se pivo ugreje do sobne temperature. Svakako, pivo je potrebno piti nešto toplije kako bi rafalno gađalo vašu paletu jakim i prijatnim ukusima. Gulden Draak je na slađoj strani, ali ipak nije preslatko poput Kwaka i sličnih. Ukusi su spoj prepoznatljivog kvasca i ječmenog slada, pre svega raznog voća - višnje, šljive, jabuke, banana, sa karamelom u pozadini. Hmelj nije posebno prisutan, nešto blage gorčine zarad kakvog-takvog balansa, eventuano se dobija nota kafe u suvom finišu.
Tekstura piva je teža, gaziranost umerena.

Na kraju, u pitanju je teško i kompleksno pivo koje iziskuje svoje vreme. "Zlatni Zmaj" je za uživanje i lagano ispijanje i jedno pivo po sesiji je taman. Ne preporučujemo ga uz jelo - greota bi bilo tako ga popiti, već pre svega kao desertno pivo uz neku kvalitetnu crnu čokoladu ili mafine.
Iskreno smo oduševljeni i dajemo možda i najvišu ocenu u istoriji malenog bloga - subjektivni smo kao i uvek, nama će Gulden Draak (inače, ime je dobio po zmaju na srednjevekovnom tornju u Gentu) biti često u čašama, a Vama ga možemo samo još jednom preporučiti makar za probu.

OCENA: 9.5/10