Poljska Piva

Odmah moramo reći da je naš put u Poljsku bio bezobrazno kratak, da jesmo imali plan obilaska manjih pabova i mesta posvećenih kuvanju domaćeg piva, i prodajom proizvoda poljskih mikro pivara, no na kraju zaista nismo ništa od toga uspeli. Par dana uz fakultative i žurke ostavilo je ništa vremena za našu veliku ljubav. Neki drugi put. Ono što jesmo pili i što smo pili u velikim količinama jesu standardni poljski industrijski, svetli lageri. 

Čini se da je to obećana zemlja za svakog teškog alkoholičara. Dragih nam tekućina koji menjaju raspoloženje, svest i sve pripadnice nežnijeg pola čini lepoticama ima na baš svakom ćošku, koraku, kvadratnom centimetru. Neka njihova varijanta podruma pića je dostupna u svakoj ulici na par mesta, a cene piva su ponekad čak i smešne. Pedesetak dinara za jednu limenku pa naviše. 

Da stvar bude još i lepša - gotovo svaki proizvođač uz standardnu varijantu svog lagera koja se vrti oko pet procenta alkohola u sebi, nudi i jaču verziju sa nekih šest, sedam ili čak i preko devet. Od tih konkretnijih izdvojili bi "Warka" pivo. Vrhunski spravljen industrijski produkt sa blagom gorčinom i još suptilnijom slatkošću ostavlja mogućnost ozbiljnog opijanja bez da vas bilo kakav prejaki ukus u tome ometa. Baš sve je potaman kod njega. Nešto tamniji - lepe crvenkaste boje, malo pene, nije vodenasto, baš potaman gazirano... bukvalno sve što bi jedan jak evro-lager trebao biti. Uz to, ne postoji odbojna prisutnost alkohola u mirisu ili ukusu, čak i kada se pivo zagreje.

Sledće pivo koje nam se dopalo jeste "Zubr Bison", pivo sa 5.8% alkohola u sebi, donosi dosta više karaktera od prethodnog. Na delu je jedan od uspešnijih balansa slatko-gorke pivske igre. Napred nam donosi osetnu slast i cvetnu aromu meda, dok na kraju palete, u grlu, preuzima nešto jača gorčina. Zubr spada među jeftinije brendove, koliko smo ukačili. 

Dosta je rasprostranjeno i "Tyskie" posebno po kafićima - deluje gotovo kao monopol, zapravo - ali ono je na nas ostavilo bedan utisak. Sasvim bezukusno, iako makar nije preterano vodenasto. Slično je i sa "Okocim". Moguće da smo popili još poneko, svakako jesmo, ali ni ta nisu posebno dodirnula naše receptore ukusa i mirisa.

To je, nažalost, to. Moramo reći da postoje kafane u kojima pivo možete popiti za 4-5 zlota, što bi bilo nekih 120-150 dinara, cene u jednom restoranu su išle čak i ispod toga (pošto je pivo bilo na dnevnom meniju/akciji). Takođe čini se da pivska kultura jeste nešto viša no u Srbiji, ali ne posebno razvijena. Skapirali smo da postoji nekoliko kvalitetnih pabova sa craft pivima, ali mi smo ih ispropuštali.
Ipak je i ogromnoj većini poljaka najbitnije da se samo dobro i jeftino napiju. Pa, ipak, utisak je da oni svoja piva kuvaju profesionalno i ozbiljno i da nećete lako naići na neko sasvim loše. 

Paulaner Hefe-Weissbier Dunkel

Pijući godinama Paulaner piva po Srbiji odavno smo postali svesni da taj polu-proizvod i pravo pivo pod tim imenom i nemaju mnogo veze. Tačnu politiku kompanije ne znamo, ali ne treba biti neki silni genije - najverovatnije je na delu štednja na sirovinama kako bi se za naše sirotinjsko područje mogla postići neka pristupačnija cena. Iskren da budem, radije ne bih imao ništa nego verziju za treći svet koja samo vređa naša nepca. 

U Poljskoj smo probali dunkel varijantu njihovog čuvenog mutnog, pšeničnog piva. Nadajmo se da je posetiocima bloga odavno jasno da je dunkel zapravo - tamno.

Malena, slatka 033l flaša. Standardnih 5.3% alkohola u sebi. Dosta pene, nekoliko prstiju visoka čak, blago braonkaste boje, kremasta i postojana. Boja piva je tamno narandžasta, možda tek u sredini čaše zapravo braon. Pivo je mutno. Miris koji nam otkriva je nešto blaži i na liniji standardnih aroma kvasca - banana, začini, nešto karamele. To se sasvim ponavklja i na jeziku s tim da je dosta intenzivnije. Zaista prijatan i dobro balansiran uksu koji pre svega nosi voćne note, ali možemo osetiti i nešto začina, meda, karamele (potonji doloze iz činjenice da je ovo tamna varijanta piva). Tekstura je puna i teža, dok je pivo nešto gaziranije, no nama to u slučajevima ovakvih piva (gustih, konkretnih, koji teže padnu na jezik) nikada nije posebni problem. Nema one odbojne reskosti, već pivo lakše klizi niz grlo i još više osvežava.

Pivo je svakako slatkasto, ali ne i preterano, dok izrazito suv finiš sa tek nešto gorčine (noticom) lepo balansira ukus.

Svakako je u pitanju vrhunsko pivo. Ne najbolje pšenično koje smo imali prilike popiti, ali relativno pristupačne cene i čini se izrazito dostupno - Poljska i Krakov se i ne čine kao centar pivske kulture, pa ipak ovog brenda ima bukvalno na svakom ćošku - što je možda i najbitnije. 

Ipak, kao ljudi kojima je pivo svetinja, koji na njega gledaju, pre svega, kao na pitanje hedonizma, kao na one retke momente ulepšavanja života, zaustavljanja svemira oko nas samo kako bi uživali u zaista dobroj čaši, ne možemo a da ne pljunemo u lice kompaniji koja stoji iza Paulanera. Tužno je kada oni koji od proizvodnje piva žive - to pivo ne poštuju, već svesno prave lošiju varijantu i šalju na takozvana tržišta drugog/trećeg reda. 

Srbija možda svaim danom jeste sve bliža statusu države trećeg sveta, ali bez obzira na to, mi i dalje želimo popiti jedno dobro pivo, pre nego tri-četiri loša. I dalje pre želimo uživati u životu, nego li prosto bežati od života pomoću litara klošarskog "piva". 

Ova tekućina nekada davno je imala svoje božanstvo - Ninkasi - danas je jedino božasntvo čitavog sveta - novac.

OCENA: 8.5/10